Makedonija

СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА

131

но и да je стварана да буде центар, из кога ће ce олакшавати патње и спремати ослобођење оних делова српскога народа,који су остали под туђинском влашћу. Схватајући тако свој положај, Србија je на све неслободне Србе гледала са подједнаком љубављу. У томе ни Македонци нису изостајали иза других. Од првих дана по ослобођењу Србије, између ње и Македонаца настале су најсрдачније везе. Јавно мишљење широке масе српскога народа непрестано je сматрало Македонију као српску земљу. Народне песме, скупљане y српскоме народу изван Македоније, y почетку ХlХвека, опевају Македонију као српску земљу, a историјска места и личности y њој као српска историјска места и личности. За Прилеп, Охрид, Солун, Костур и друга места y Македонији знало je свако српско дете. ' Најпопуларнији јунак целокупне српске народне поезије, Краљевић Марко, je из Македоније. Краљ Вукашин, деспот Угљеша, Бег Константин и многи други, исто тако. 0 народним погледима на Македонију, израженим y народној традицији, биће још више говора на другом месту, y овој књизи. Овде ћемо напоменути само још то, да je широка народна маса из Србије и материјално помагала своје сународнике y Македонији. Налазећи ce y турском ропству, y злим приликама, y сиротињи и y беди, Македоици су по Србији просили милостињу за своје цркве и за своје школе, и никад ce из ње нису враћали празних шака. Тако je y Србији прошена милостиња, 1852 године, за обнављање манастира Забела, североисточно од Куманова 1 ), тако за обнављање манастира Матејче 2 ) и за многе друге. Људи који су стајали на челу Србије, y XIX веку, поклањали су, y колико ce год то могло, пажњу неослобођеним крајевима српским. Македонија je сматрана исто онако, као и друге српске земље под туђином. Још 1809 године српски су ce устаници надали да ће ce при закључењу мира између Русије и

1) Браство, књ. VII стр. 177.

2) Браство,. књ. VII, стр. 192,