Makedonija

132

македонија

Турске „границе Србије протегнути до реке Марице" и да ће ce под руским покров тељствсш. успоставити независно Српско Царство, коме ће ce дати не само Видин, Ниш, Нови Пазар, већ и све оно „што je y старо време обухватало Српско Царство“. 1 ) И ако наде, српских устаника, које су почивале на тачном знању граница српскога народа, Русија није могла остварити, њихови потомци нису заборављали докле ce пружа српски народ. Српски кнезови, њихови министри, саветници и иначе истакнути људи из Србије слали су y Македонију прилоге за грађење и обнављање цркава и школа, помагали учитеље, слали школске и црквене књиге и тако даље. Још одмах после ослобођења Србије, Кнез Милош Обреновић поклонио je једно звоно манастиру Леснову, a едно манастиру Светог Јована Бигорског. Његов брат Јеврем Обреновић поклонио je звоно манастиру Трескавцу. Кнез Александар Карађорђевић поклонио je звоно манастиру Светог Јована Бигорског и тако даље. Српске владе сматрале су за патриотску дужност да примају y српске школе децу из Македоније, и да их школују о државнсш трошку. Нарочито су прихватани младићн, који су ce спремали за свештенички и учитељски позив. Српска наука није издвајала Македонију од осталих српских зелшља. Први српски историк, Јован Рајић (1726 —1801), и први српски географ, Павле Соларић (1779—1821) узимали су Србију y широком смислу, заједно са велики.м делом Македоније. На карти Саве Текелије, од 1805 године, забележене су детаљно границе Србије. Она обухвата, поред Косова Поља, још и Скопље, Кратово и Ћустендил. У „Земљопису од Србије“ од барона Роткирха, који je на српски превео и карту транскрибовао Стефан ]Милошевић, 1822 године, налазе сетакође границе Србије, проширене ина Македонију. 2 ) Отац нове српске

i) Устанак Србски од iBo6 — lBlo, књ. 11, Н. Сад 1866, стр. 133.

2 ) J. Цвијић, Осноее за Географију и Геологију Македоније и Старе Србије I, стр. 44.