Makedonija

СРБИЈА И МАКЕДОНИЈА

133

литературе, Вук С. Караџић, y своме „Српском Рјечнику", од 1852 године, који ce, за оно време, може сматрати као права етнографска енциклопедија, наводи места y Македонији, као српска. Ту стоји да су Вардар и Црни Дрим реке y Старој Србији, да су Горњи и Доњи Полог области y Старој Србији, да су Кратово, Куманово, Прилеп и тако даље вароши y Старој Србији. Код неких je места Караџић забележио и по нешто више. Тако код Тетова стоји да je варош y Старој Србији да y уњој „Турци, говоре турски, a хришћани српски“ и да „око Тетова има села, y којима су људи закона турскога, a говоре српски“ . Код Крчаве (Кичево) je забележио да je варош y Скопљанском Пашалуку, y којој je око једне трећине хришћана, a остало су турскога закона, али сви говоре српски“. Код Гостивара стоји да je варош y Тетовској Нахијиидау њој „Турци говоре турски и арнаутски, a хришћани српски“. Код Дибре каже да je, на Цетињу, 1836 године, видео два човекаиз Дибре, који су доста добро говорили српски и који су му казивали да „онамо има много села, по којима људи говоре онако као и они и да ce зову Србима, као и они што су говорили da су“. Према Бугарима, Срби су ce увек сматрали као рођаци. Жалили су њихову тешку судбину и гледали су да их подигну и помогну . Првог бугарског историка Пајсија инспирисао je да, 1762 године, напише бугарску Историју (која je дуго остала y рукопису), српски историк Јован Рајић. 1 ) Прву бугарску Историју, која je наштампана, написао je и издао Јован Рајић, 1794 године, напоредо са српском и хрватском историјом. 2 ) Прву засебно наштампану бугарску историју, написао je, no Рајићу, Србин, Атанасије Несковић, 1801 године, 3 ) y време, кад, како писац каже, нико од Бугара

i) Д. Руварац, Архимандрит Јован Pajuti, Срем. Карловци 1902. стр. 19—20.

2) Ј. Раичг, Mcmopin разнихг славенскихг народгвг, наипаче Болгарг, Хорватовг и Сербовг, Вlенна, I—IV, 1794 1795.

3) AeaHacie Несковичг, Mcmopin слопено-болгарскогг народа, Будимт., 1801.