Makedonija

140

МАКЕДОНИЈА

ском и Солунском Вилајету 117 српских школа са 140 наставника; 1896 —159 школа са 240 наставника; 1901 вија и 3 внше девојачке школе. После овог времена било je y Турској преко 300 српских школа. На тај начин кренуто одржавање српске народности y Турској српска je владаподупиралаколико су јој годприлике допуштале. Онаје, колико je год било могућно, олакшавала просветка и културна предузећа, a на име штампање српских школских књига y Цариграду, које почиње још 1886, излажење „Цариградског Гласника" (од 1893), „Вардара" (у Скопљу од 1908). Српско ce црквено питање y Турској за дуго није могло кренути. Васеленска Патријаршија y Цариграду била je према Србила рђаво расположена. Русијаје полшгала Бугаре, на штету Срба, Турска ce бојала српскога народа. Најзад, кад су захтеви Срба из Македоније, да добију српске владике и свештенике, постали неодољиви, посредовала je српска влада преко својих посланика y Цариграду, те je, најзад, тек 1897 године, изабрат Србин за владику y Скопљу. Доцније je, опет њезиним посредовањем постављен Србин и за владику велешко-дебарског. Србија je вечито радила што je могла y корист своје јМакедоније, да би je заштитила од Бугара, Што није имала успеха да дефинитивно сузбије бугарску пропаганду, криве су прнлике, које су непрестано бнле јаче но што je била њена моћ. Али Србија je учннила за своју Македонију највише, што ce могло захтевати. Она ју je, скушш крвним жртвал!а ослободила од Турака, одбранила од Бугара, 1913 године, и најзад дефинитивно ослободила 1918 године. Србија je до дна исцрпла своју дужност према својој Македонији. * * ❖ Македонци, са своје стране, непрестано добри Срби и радници на уједињењу са Србнјол!. Они