Makedonija

СРБИЈА И МАКЕДОНИ JA

141

од њих, који су били учасници y стварању Србије, сматрали су je као своју земљу и остали су y њој да уживају благодети њезине слободе. Многи су од њих заузели врло високе положаје y Србији, руководили њезину судбину и, најзад, уживали награде за своје пожртвовање и рад. Слободна je Србија била уточиште за све" Србе, који су били y туђем ропству. И они су, било што су прогањани, било што су били жељни слободе, долазили, и y њој налазили праву домовину. Македонци, y овоме, нису чинили изузетак. Ми немамо при руци све податке о Македонцима, који су, после ослобођења Србије, дошли y њу. Али, имамо један податак који показује огромну сразмеру њиховог досељавања. У рукама нам je један списак занатлија терзијског еснафа y Београду, из времена прве владе Кнеза Милоша Обреновића (1815 —1839). ! ) У томе списку налазимо само y Београду, и само y терзијском еснафу, поред Србијанаца и поред Срба из других неослобођених крајева, и двадесет и пет Македонаца, из: Тетова, Дебра, Прилепа, Битоља, Крушева, Охрида, Клисуре, Блаца, Костура, Сереза. Из овога није тешко видети колико je Македонаца било y целој Србији, y најразличитијим занимањима. Ови Срби из Македоније, не само што су y Србији нашли своју земљу, y којој су имали сва грађанска права, и као занатлије, и као трговци, чиновници, јавни радници и политичари, но су примали на себе и све дужности и помагали сваки културни напредак y њој. Они су, као и други Срби, организатори еснафа, унапређивачи трговине и индустрије, добротвори и књижевни мецене. Само као претплатнике на неколике књиге, које су изашле за владе Кнеза Милоша, нашли смо на стотине имена Срба Македонаца, родом из: Скопља, Велеса,- Кратова, Разлога, Сереза, Солуна, Селца, Прилепа, Крушева, Битоља, Охрида, Костура, Блаца, Клисуре и тако даље. Сви

i) Списак шо преписали ш грхиве терзијског есиафа y Београду, још 1910 године.