Makedonija

8

македонија

рашњих таквих књига 1 ), на пример, тврди ce да су Срби, I S7B године, проширили границе Србије на рачуп бугарских права и да су, тада, y новим крајевима посрбили бугарска имена места. Као пример за то наводи ce Лескоеец, којн су Срби, тобож, преобратили y Лесковац. Међутим, y текстовима из 1836—-1838, 1841, 1858 и 1861 године, који ce наводе као прилози, y истој кшизи, и на свима картама, почевши од 1853 1878 године, које ce налазе као прилозн, y истој књизи, Лесковац ce зове само српски Лесковац, a никако бугарски Лесковец. Колико куражи мора имати човек, који ce усуди на тврђења, каква су y овој књизи! И прилози су y овим књигама ишересантни. Ако им текстови, макар и једном речи, иду y прилог бугарских претензија, они ce пружају публици као текстови из Јеванђеља, без обзира на то од кога су, шта им je смисао, јесу ли тачни и без обзира на то што ce y њима тврди да „Морава долази из Босне“, или да je „Ниш главна варош бугарске државе", или да je „Ћустендил близу Прокупља, y басену Мораве", или да су Призрен и Нови Пазар y Бугарској! И ова je литература испод сваке пажње. Hcio je тако велика литература о Македонији, која потиче од странаца. Ту су, на прво.м месту, Руси. Бугари су руска деца. Руси су, y почетку XIX века, открили пропали бугарски народ, радосно га приказали свету, гајили га, поднзали и мазили, као што родитељ мази своје болесно и ћудљиво дете. 0 симпатијама Руса према Бугарима биће, на другоме месту, више говора, овде помињемо само толико, да je поред и иза симпатија за Бугаре, гтајао и политички рачун Русије. Она je сматрала да y Бугарској треба да има ослонац и филијалу за своје политичке циљеве на Балканском Полуострву. Бугарске претензије иа њему ишле су паралелно са руским рачунима.

i) A. Ischirkov, Docteur ès-letires, processeur de Géographie d I’ Université de Sofia, Membre de I’ Académie bulgare de Science. Membre correspondant de la Société Serbe de Géographie, Les confins occidentaux des Terres Bulgares. Lausanne 191 G, стр. 1 19. 183. 189, 194, 202