Makedonija

14

македонија

зили од такве трговине. Бугаре и покорене Јужне Словене одвајале су две pace, два језика и две потпуно различите културе. Огромну разлику „између Бугара и Словена Балканскога Полуострва из VI и VII века, како су их описали византијски историци Прокопијус и Маврикиус" оштро јенагласио н К. Јиречек, најбољи познавалац бугарске историје. 1 ) Бугари су били знатно малобројнији према покореним Словенима. За свој успех над њима имају да благодаре само својој војничкој организацији и својој бруталној снази. Покорени Јужни Словени нису волели своје завојеваче. Мржња je била сасвим разумљива, кад ce узму на ум све разлике, које су међу њима постојале. Стари руски хроничар из XI века зна да су Бугари још и „терорисали покорене Словене". Многа су словенска племена давала Бугарима отпор. Једно словенско племе које je становало око реке Ти.мока, кад су ce Бугари упутили према њему, волело je напустити Тимок, него остати под Бугарима. Али, и поред све разлике, и поред све мржње, између Бугара и покорених Јужних Словена настали су, постепено, ближи односи, узајамни утицаји, прилагођавање, па, најзад, и сливање y један народ. Старо и.ме турансчих завојевача угари, постаде опште име овоме несловенсксшетуранско-словенскомнароду. На новоме земљишту, Бугари ce постепено настанише међу покорене Јужне Словене. Од номада постадоше настањени народ, као што су били и покорени Словени. Будући y мањини према њима, они су ce y многоме морали прилагодити словенској већини. Они почеше постајати земљорадннци, као што беху и Јужни Словени. Даље, обичаји и култура постадоше им нешто питомији. Најзад, њихов језик, постепено, ишчезаваше, докле га словенски језик сасвим не истисну. Сливање између Бугара и покорених Јужних Словена ишло je доста брзо. Од прилике за две сто-

i) С. Jireček, Geschichte der Bulgaren, Prag 1876, стр. 131—134,