Makedonija

род био остао потпуно незаштићен, и само, благодарећн јачини своје моралне и животне снаге, он ce одржао y својој националној свести. Ta je његова снага била толико јака, да je, y ово тешко доба.успела чак да помуги грчко обележје Охридске Архиепкопије. Охридска je Архиепископија била и дотле y средини српскога народа. Добивши под своју власт и територију Српске Патријаршнје, она je управо била поплављена српским народом. Природна последица тога било je то, да ce y самоме врху Охридске Архиеј рископије почиње осећати јачи српски дах. Beh 1406 јгодше, само седам година после укинућа Српске Па|/тријаршије наређује охридски архиепископ Марко |да ce, „на српски језик“ препише „Законик Велике ј (Архиепископске) Цркве", кога, дотле, y Охрнду није I било на српском, већ само на грчком, језику. 1 ) Шта ј\ће охридском архиепископу „Закони.с Велике Цркве“ |\на српском језику, кад га има на грчком? После \irora ce употреба српскнх књига y Охриду наставља. 1542 године, преведен je за охридског архнепископа Прохора Канониз Дионисија Ареопапге, Јована Дамаскина идругих. 2 )'1547 године, преписана je, no наредби архнепископа Прохора, књнга „Дамаскнн и Грнгорије Палама“ за охридску цркву (Велика Црква Прве Јустимоне. 3 ) Но то није све. Од овога доба, y титулама охридских архиепископа, налазимо и српско jlmb. Већ 1466 године, назива ce архиепископ Доротеј обладатељ „српске земље“ и „архиепнскоп... Срба“. 4 ) Исто ce тако потписују и други охридски архнепнскопи после овог времена. 5 ) Даље, охридски архиепи-

i) Љ. Стојановић Стари српскп записи и натписи I, бр. 328.

2) С. Jireček, Byzantinische Zeitschrift XIII (1904) стр. 199.

3) Љ. Стојанозић, Стари српски записи бр. 543.

4) Гласник Српског Ученог Друштва, књ. VII стр. 177 178, књ. XLV II стр. 271.

5) Љ. Стојановић, Стари српски запит и натписи Рр. 547, 552 ит.д..

МАКЕДОМИЈА