Makedonija

Пеја, каже ce да je био Србин (од „корена српског" .') У ово je време постојала једна српска штампарија y Млецима. Њезин сопственик Виценц Вуковић, видећи зло стање српске литратуре, обраћа ce једним писмом, 1546 године, свима знаменитим српским људима „Македоније, Србије, Босне, Српске Земље и осталим великим и малим кнезовима (старешинама), који пишу овим (српским) језиком" да му пошљу „старе књиге, писане y српским земљама, да би их прештампао". 2 ) И страни озбиљни писци и познаваоци прилика на Балканском Полуострву, y ово време, сматрали су Македонију као српску земљу. Два монаха, по народности Грци, Комнен и Прокло написали су y XV веку историју о различитим господарима Епира. Између осталога, казују они како je Душанова полубрата Симеуна збацио с владе Нићифор, његов шурак и послао y Костур. Симеун ce ту настани, заузе неке градове и утврди ce. „Њему су долазили многи Грци Срби и Арбанаси; из њих он састави војску, која je износила четири до пет хиљада. Војска ова прогласи ra царем... 3 )“ Грчки историк Л. Халкокондила причајући о битци на Марици каже за краља Вукашина и Угљешу да су били „српске војводе" . 4 ) Угарски историк Ант. Бонфини помињући Македонију на крају XV века, вели да ce „назива Србијом“ Macedonian; („quam Serbia nunc appelant“) 5 ). После укинућа Српске Патријаршије Македонија je остала срп:ка земља, a народ y њој српски народ.

i) Гласник Српског Учгног Друштва књ. XXI, стр. 115. 11. фебруара 1915 године, y сред тешких ратних прилика, врло су свечано прославили Кратовци четиристотиниту годину од спаљивања Св. Ђорђа.

2) Љ. Стојановић, Стари српски запчси и натписи бр. 534.

3) Глпснш Српског Учгног Друштва књ. XIV, стр. 238, §■4.

4) Laonici Chalcondylae Atheniensis Hisior. стр. 30, ed. Bonh.

6) Ant. Bonfini rerurn Huhgaricarum dec. II lib. IX Vienna« 1744, crp. 248 a.

73

македонија од укидања до обнове патријаршије