Makedonija

72

МАКЕДОНИЈА

' 1545 —■ један „Минеј" y манастнру Слепче; 1547 год— „Беседе Јована Златоустог“ уманастиру Светог Јована Претече и још неколико сличних ствари. 1 ) Преписивачи су им Македонци. 2 ) To je све што je могао српски народ y ово време да учини, Али, ако то није било довољно да поправи зло стање српскога народа y Македонији, a оно je довољно да покаже његово српско осећање. Мршаве белешке, по књигама и рукописима овога времена, тужно, као из гроба, уздишу за славном српском прошлошћу y Македонији. И ако лаконске, оне јасно показују српски дух y народа y Македоннји. „0 благоверни царе Стефане, где си сада!" нариче један кратки запис, који je, y XVI веку, један калуђер манастира Трескавца, близу Прилепа, написао на окрајку једне оригиналне дипломе српског цара Стефана Душана. 3 ) Тако су Македонци овога времена изражавали своје српско осећање. Српски писци овога времена, ма од куда били, сматрали су Македонију као српску земљу. Владислав Граматик, српски писац из друге половине XV века, сматра Македонију као српску. Говорећи о битци на Марици, вели да je, 1371, „српска војска из Македоније биладоногу потучена на реци, која ce зове Марица“ 4 ). У једној краткој историји о српским царевима, нз 1503 године, помињу ce Срби из Сереза“ 5 ). 11. фебруара 1515 године, спалили су Турци једног побожног лшадогСрбина из Кратова због истрајности y вери. Српска црква огласила га je засвеца под именом Свети Ђорђе Кратовац. У бнографији овога свеца, коју je написао његов земљак non-

i) Љ. Стојановић, Стари српски записи и натгиси бр. 425,455, 532,545, 573, 5611.

2) „Родом из Дебра“, „из дебарског предела" (Ibid бр. 546, 673), ~поп Ралета из Штипа“ (бр. 425).

3) Ј. X. Васиљевић, Прилеп, стр. 89.

4) Гласник Српског Ученог Друштва књ. XXII, стр. 287.

5) Р. Ј. Šafarik. Pr.mätky Drevniho pismenictvi Jihoslovanuv Prag, 1873, стр. 55.