Makedonija

ОБНОВА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

je јединство и веза. У целоме српском народу ce осети бујнији национални и религиозни живот. У обновљеној Патријаршији, улога српских патријараха постаје већа и значајнија, но што je раније била. Патријарси не остају само на неговању и чувању хришћанске религије и српског имена, већ иду много даље. Они почињу радити на организацији народне одбране противу Турака. Слично владикама Црне Горе, они постају нека врста српских владалаца y Турској. На њихову реч читаве српске области дижу устанке противу Турака, a y преговорима о миру, они представљају цео српски народ. Но улога српских патријараха не остаје само y границама Турског Царства. Она, y ово доба, иде и ван њих, Патријарси траже помоћи и ослонца српском народу y Русији, Шпанији, Млецима и Аустрији и на тај начин добијају међународни значај. Дворови и владе страних држава свуда признају српске патријархе за поглавице српскога народа. Руски цареви воде са њима преписку; Шпанија, y својој акцији противу Турака, мора да ce обрати на српског патријарха, ако жели да добије помоћ српскогнарода; аустријски цареви шаљу српским патријарсима посланице, са њима воде преговоре, њима дају привилегије за цео српски народ. У свима овим делима српских патријараха, Македонци су недељива целина са осталим српским народом. Нарочито ce y везама српских патријараха са Русијом и Аустријом истиче српски карактер Македоније. Стање српскога народа под Турцима било je непрестано врло тешко. Велики намети, отимања имовине, прогањања и уништавања читавих области биле су обичне ствари. Беда и сиротиња притискивали су српски наррд са свих страна. „0, ух, ух нама од Агарана y ово време!“, уздише y једиом запису један српски калуђер манастира Леснова y Македонији. 1 Ослабљени српски народ je са тешком муком успевао

i) Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи бр, 2922.