Makedonija

да обнавља своје цркве и манастире и да их снабдева потребама. To je био разлог те српски патријарси дођоше на мисао да ce обрате за помоћ својој једноверној и једнородној браћн, Русима. Са њиховим препорукама и благословом одилазе изасланства управославну Русију и отуда ce враћају са обилатим прилозима. Македонија ни ту не прави изузетак. Ииз ње су, исто онако као и из других српских зе.чаља, ишла изасланства y Русију да скупе милостињу за своје цркве и манастире. У овим везама Македоније са Русијом врло ce јасно истиче њезин српски карактер. Сва изасланства из Македоније y Руснји су ce исказивала као српска. Прво изасланство из Македоније y Русију било je већ 1585 године. Тада je отпутовао y Русију кратовски митрополит Висарион y пратњи игумана манастира Осогова н једног јеромонаха, Циљ њиховог пута je био да моле за дшлостињу да ce обнови манастир Осогово, „који je некада подигао велики војвода српски Константнн Дејановић.". 1 ) 1641 године, отишао je y Русију, ради милостиње, скопљански митрополит CmieoH, који ce талш потписује „српске земље Симеон лштрополит.“ 2 ) 1666 године, слао je молбу рускоме цару кратовски митрополнт Ананије, да помогне манастир Лесново, „који je подигао стари и покојни цар Стефан, који je раније царовао y српској земљи.“ 3 ) 1687 године, предао je руским царевима Петру и Јовану Алексијевићи.ма молбу „Јефтимије, милошћу Божјол!, православни лштрополит српске земље скопљанске цркве“, y којој моли ла ce помогне српска скопљанска митрополија. 4 ) 1688 године, дошли су y Русију калуђери из „српске зем-

’■) Глас Српске Краљевске Академије, књ. L V III, стр. 222—-224; Споменик Срп. Краљ. Академије, књ. XXXIX, стр. 38—39.

2) Спомсник Српске Краљ. Академије , књ. XXXVIII, стр. 60; Глас Српске Краљ. Акадехије, LVIII, стр.22B 3) Глас Српске Краљ. Академије, књ. L V III, стр. 261; Споменик XXXVIII, стр. 66.

4 ) Споменик, кн>. XXXVIII, стр. 71,

78

МАКЕДОНИЈА