Makedonija

ОБНОВА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

81

Ови македонски емгранти, и ако су живели далеко од своје земље, нису заборављали да су Срби. Они су свуда ревносно радили y корист свога народа и његове цркве, y Македонији, и, иначе, ван ње. Као емигрант y Русији, „Михаило, митрополит бањски, кратовеки и штипски" слао je отуда, 1653 године, Српској Патријаршији y Пећи црквене књиге. На једном очуваном „Псалтиру“ записао je митрополит Михаило, да га „шаље y Српску Патријаршију y Пећи, где почивају кости наших светих отаца: Арсенија, Евстатија и Никодима (бивших српских па тријараха)". 1 ) 1660 године, исти митрополит Михаило моли рускога цара за помоћ српском манастиру Леснову, y Македонији, „који je творевина српског цара Стефана.“ 2 ) Српски народ, који je остао на своме огњишту, сматрао je српске емигранте као своје природне представнике и пуномоћнике на страни. Због тога им ce обраћао, y свакој прилици, за помоћ и посредовање. 1653 године обратили су ce калуђери српског манастира Хиландара y Атонској Гори митрополиту Михаилу за посредовање, да њихов манастир добије помоћи. 3 ) Сем ових појединих емиграција, и емиграције Македонаца y маси показују само српски карактер. Главни je правац српских емиграција y маси, и сад, према северу, y земље под бившом Аустријом. Тамо je, још од турске инвазије, велика множина српских емиграната. Тамо су и они из Македоније. У ово су доба емиграције y маси поглавито y вези са политичким радом српских патријараха. Било да je no позиву патријарха дизао устанке, било да je пристајао уз коју страну државу y борби противу Турака, компромитовани'српски народ није више могао остати под Турцима, већ je морао бежати. У Пешти, Коморану и свуда редом y Угарској налазимо, y ово доба, лшоге емигранте из Македоније. 1667 године, дао

i) Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, бр. 1500.

2 ) Спометк Срп. Краљ. Акаделшје XXXVIII, стр. 64.

3) îbid., стр. 62