Makedonija

80

МАКЕДОНИЈА

документу о овоме Димитрију стоји записано да je -„Србин Димитрије Петров", при поласку y „српску земљу", добио дар. 1 ) Због злога стања под Турцима, емигрирање српскога народа, и y ово време, ce наставља. Ииз Македоније велики број српскога народа бежи на све стране. Ma куда одлазили, Македонцисе свуда јављају као Срби. Ито je драгоцен прилог за српски национални карактер Македонаца. 1580 године, налазимо y Крајови, y Румунији, „протопопа Јована, Србина, из места Кратова“, како сам себе назива y једном свом рукопису. 2 ) Због турских гоњења, која више није могао подносити, дошао je, 1641 године, y Русију, да ce y њој стално настани скопљански митрополит Симеун. Он о себи каже, да je из „српске земље, града Скопља." Са њиме су један јеромоках и тројица слугу. 3 ) 1651 године, због турских гоњења, побегао je y Русију кратовски митрополит Михаило са архимандритом Дионисијем и ђаконима Дамаскином. и Никодимом. У писму рускоме цару, каже Митрополит Михаило да су му „родитељи и прародитељи кнезови српске земље, града Кратова." 4 ) 1687 године, дошао je y Руснју „смерни Јефтимије, милошћу Божјом, православни митрополит српске земље, скопљанске цркве“, са намером да y њој остане, јер му je митрополнја y злом стању, a турскасе насиља не могу даље подносити. Са њим су дошли јеромонах Антиноген, ђакон Антоније и старац Марко. 5 ) 1688 године, дошли су y Русију из „српске земље“ , из скопљанског манастира Светог Јована Претече, јеромонах Петроније и ђакон Јосиф, да ce y њој настане, јер им je манастир остао пуст од турске војске. 6 )

1) Ibid., стр. 23.

2) Љ. Стојановић, Стари српски записи и натгшси, бр. 752.

3 Гзас Српске Краљевске Академије,књ. LVIII, стр 22g.

4) Ibid., стр. 233. Овај ce лштрополитпотписивао „Мнтрополнт бањскп, кратовскн, штипскии радслирски“ ( Љ. Стојановић, Старп српски записи и натписи, бр. 1494, 1547).

б) Глас Српске Краљевске Академаје, LX, стр. 155.

6’ Ibid., стр. 156.