Makedonija

84

МАКЕДОНИЈА

турном погледу, до најугледнијих положаја. Претци Бранка Радичевића, оснивача српске модерне поезнје, пореклом су из околине Скопља. Српски књижевни споменици из овога времена говоре о Македонији као о српској земљи. Српски патријарх Пајсеј; из прве половине XVII века, пишући жнвот српског цара Уроша казује, како су Турци, освојнвши Једрене, „покушали да уђу y српску земљу (Македонију) и да су им ce ставилн на супррт Угљеша и Вукашнн са српском војском (нз Македоније). 1 ) У једном рукопису сачуван je запис из 1625 године, y ко.ме стојп да je гребенски митрополит Сергије посвећен y то звање од Нектарија, охрндског архиепископа y српској земљи. 2 ) 1654 године, ишао je из Руспје y Јерусалим кратовски митрополит Михаило. Он казује како je, преко Пољске, Рулlуније и српске земље стигао y Атонску Гору. Исто тако y повратку каже да je, од Атона, преко српске земље, Румуније il Пољске дошао y Русију. Српска земља која ce додирује са Атоном, може битн само Македонија. У запису на једној књнзи, која ce чува y Тројнчкој Сергијевској Лаври, код Москве, из 1659 године, стојн да ј- тада истн митрополит Мнханло „од српске земље, града Кратова“ рукоположио неке кандидате за свештенике и ђаконе. Овај исти митрополит Михаило, пошто ce много годнна задржао y Русији, најзад изјави да жели да ce врати, y своју српску земљу, y свој Лесновски Манастир". 3 ) 1682 године, ишао je српски патријарх Арсеније 111 Чарнојевић y Јерусалим. Пролазећи кроз Македонију (Скопље, Младо Нагоричино, Паланка, Дупннца и Самоков) свуда je од владнка, свештеника и народа дочекиван и гошћен. Многп су му ce придружили и пошли с њнм. У своме дневнику патријарх, изриком

i) Глансик Срп. Ученог Друштва, књ. XXII, стр. 222.

2) Сношетн Pocciu са востокомг no д-кламЂ церковнимг 11, стр. 29.

3) Глас Срп. Краљ. Академије, књ. LVIII, стр. 233, 254, 258, 259; Љ. Стојановпћ, Стари српски записи и натписи, бр. 1563, 1568.