Makedonija

ОБНОВА српске патријаршије

85

помиње како je y селу Сестрими, дан хода од Самокова према Татар-Пазарџику, „кир Раја, Србин, учинио y своме.дому велику гозбу, позвао све хаџије и угостио их". Тек од Татар-Пазарџика помиње патријарх Бугаре, међу којима није више гост, већ ce бугарски трговци отимају, ко ће им што скупље продати. 1 ) У једноме запису из краја XVII века, казује ce како су Аустријанцо 1683 године, отели од Турака „ српску земљу до Скопља и Софије“. 2 ) У једном „Летопису“ из 1712 године, спомињу ce православни митрополити y „српској земљи“. Међу њима су и митрополити скопљански и кратовски. 3 ) —■ Црногорски митрополит Василије Петровић y својој „Историји Црне Горе“, која je штампана y Москви, 1754 године, y број тадашњих српских архијереја (число арх!ереи сербскихг) наводи између осталих и штипског, ћустендилског и скопског. 4 ) 1778 године, преписао je један калуђер манастира Хиландара једну историју о Скендер-бегу са старог рукописа. У тој ce историји Македоннја, на много места, зове српска земља, a њени становници Срби. За градове Дебар и Свети Град каже ce ту да y њима живе Срби. православне вере, и Латини и Арбанаси католичке вере“. 5 ) У једном Летопису из XVII века казује ce како су y XIV веку била „три српска краља: y Призрену Лазар, y Босни Стефан Твртко, y Прилипу Марко Вукашинов“ , 6 ) И страни споменици овога времена говоре о Македонији као о српској земљи. На карти талијанског географа Giac. Gastaldi од 1566 године, Србија обухвата Скопље и области око њега. На многим картама званичног географа млетачке републике V. Соronelli-a, од 1692 године, Србија ce простире преко

i) Гласник Српског Ученог Друштва, I<њ. XXXIII, стр.

3) Љ. Стојановнћ, Стари српски записи и натписи, бр. 5304.

3) Споменик Срп. Краљ. Академије, књ. 111, стр. 108.

4) ВасилШ ПетровичБ, Историл Черноп Горш, Москва, 1754, стр.4o.

б) Глас Срп. Краљ. Академије, књ. XXII, стр. 15—-18.

6) С. Ристић, Дечански споменици, Кеоград, 1864, стр. 7.