Makedonija

86

македониЈА

Скопља. Код Скопља je скоро редовно записано: „Главна варош y Србији" (Metropoü deila Servia). Ha дшогим карталш XV ÎI века, које су радили „краљевски географи“, Србија захвата и сву околину Скопља. Такве границе има Србија и на картама F. de Wit-a, на картама Бlаеи-овнх и Н. Моll-ових атласа и на многим другим из друге полловине XVII века. На многобројни.м картама чувених атласа Joh. Bapt. Hornann-a из прве половнне XVIII века y Србију ce рачуна скопљански, кратовски и ћустендилски крај. Тако je на многим другрш картама. 1 ). Још боље него из карата, види ce српскн карактер Mai -едоннје из рукопнса и књига, које су постале на страним језицима. У једном румунском рукопису из почетка XVI! века, описује ce битка на Марнци, па ce каже да je „султан Мурат пошао са Турцима на Угљешу и Вукашина, да су они скупили велику српску војску (у Македонији), ипришши борбу...“ 2 ) Руски царевп, чинећи милостињу српским црквама и маиастирима y Македонији, редовно их позивају српскима, a Македонију српском земљом. 1 августа 1641 годнне, руски цар Мнханло Теодоровић, дајући прилог Српској Патријаршији, преко скопљанског митрополнта Симеона, назнва га митрополитом „српске земље, града Скопља". 3 ) У рускш! дворским споу.еницЈша записано je да je, 1652 године, кратовски „српски митроиолит Михаило" био двапут на ручку код цара. 4 ) У грамоти Лlанастиру Леснову од 31 октобра 1660 године, руски цар Алексије Мнхаиловић назива истог кратовског митрополита „српске земље митрополит Михаило“. 5 ) Руска царица Јелисавета, y својим писмима, редовно назнва Македо-

i) Ј. Цвнрћ, Основи за Географију и Геологију Македо није и Ćmape Србије 1, стр. 43.

2) В. Григоровичћ. О Cepoiü вг en отношетахг кг сосеонимг оержавамг, стр. 17.

3j Споменик, Српске Краљевске Академије, књ. XXXV II I, стр. 60.

4 ) И. Срезн-ћвскШ, Филологичсскlп наблтдетп A. X. Востокова 1865, стр. 184.

5) Споменик XXXVI 11, стр. 65.