Male novine

1

РАЗНЕ ВЕСТИ (Уханшени). УПаризусу ухапшени: једна гроФица, нрви викарије једне од чајпознатијих нурија и један свештеник, лишен духовнога чина, са својим сином. Ухапшени су за то, што су образовали лопоско друштво, које је под Фирмом уређења друштва за тражење 200 ми-иона наследства, које тобож принада гроФици, скупило масу новаца од разних лица, обећавајући им учешће у том наследству а међу тим они су тај новац употребл >авали за свој трошак. * (Буланашстички листови). У Иаризу почиње да излази буланжистички лист под насловом „Е(ш1е с1и &епега1 Вои1ап§ег". (Звезда генерала Буланжера). Ј1ист ће излазити сваке недеље илустрован . Преплатна цена листу је врло јеФтина — свега пет динара на годину. У исто време приступило се у Лиону издавању недељног буланжисгичког органа, под наслдвом „Бе Рои1ап§181;е <1е Буоп" ( Лионски Буланжиста). * (Сиомеиик). У Кракову мисле да подигну снаменик краљу Казимиру Великом о трошку пољака јеврејске вероисповеди, као знак благодарности за гостопримство и хумане законе тога краља, који је први изравнао Јевреје у чравпма грађанства с осталим становништвом. На чслу одбора за нрдизање тоге сиоменика стоји кр.исовски адвокат и одборник опгатински. доктр Пропер. Прилози за споменик примају се не само у готовом новцу но и у металима, као у бронзаним свећњацима, парчадима бакра итд. * (Тип сељака) . Париско друштво социјалне економије издало је Занимл,ив рад свога чланка Фирмен-Боасаеа о тииу сељака у савррменој латера тури (Бе ]>ау8;га (1агш 1а 1Ш,ега1:иге «0п1:етрђ1«те), Писац се дотакао и типа руских сељака. у колико је тај тип изнет у Француским нреводима дела Толстоја, Тургењев» и Достојевског. * (Редак усиех). Ретким успехом користило се сад у Француској дело специјално војн' садржине, а то је рад генерала Шанзија о иоследњем француско-пруском рату. То дело је ових дана изашло у деветом издању, док таква специјална дела ретко дођу до трећег издања. * (Убио се мииистар). Из Штокхолма јављају: Пређашњи норвешки министар Рихтер кога је краљ Оскоар но молби отпустио, па је требало у нрошли понедељникда се врати из Норвешке, затечен је тог југра мртав у «вом стану. Убио се из револвера, опалив га себи у уста. Више недеља већ био је нервозан, јер га ]е несник Бјерсон комиромитовао, као да је он свога друга министра Свердрепа кривио, да лаже и да је невера. * (Жртве дужности). Секундарни лекар на кл .1ници д -раКапозија у Бечу, др. Едуард Фришхауер, лечећи недавно једну болесницу, која је боловала од кужне болести, окужио се сам онасно. ПроФесору Редтенбахору и његовом замењенику д-ру Феликсу Каудерсу нође за руком да га спасу и добије одсуство. Вратив се с одсуства, Фришхауер поче изнова радити у болници, али опет оболи. И други лекар на тој клиници др. Кап такође се окужио. * (УбиО се). Примутис, атински адвог, који је ухваћен у крађи разних Јаменитих старина грчких, које је )И1Цом продавао јевронским музеји1 за скупе новце, — убио се. * (Иови мемоари). Талијански листот јављају, да ће скоро изићи из шта-

мпе преписка знаменигог талијанског борца за уједињење Италије, Мацинија, с Виктором Еиануилом. * (Географски конрес). Париско геограФско друштво сазива у авгусгу 1889 међународни геограФиски конгрес, који ће се делити у секпије: за геодезију, хидрографију и тонограФИју; Физикалну геограФију трговачку геограФију; историе.ку геограФију и етнограФију; геогра®ску наставу; путовања и испитивања; најзад, картограФија. С И Т Н И П Е Фридрих III и Наполеон III. Кад је цар Фридрих III. године 1887, кад је био још пруски краљевић, посетио француски двор у Тиљеријама, учинио Је на цара Наполеона и царицу Евгв нију најновољнији утисак. Наполеон III. писао је о њему енглеској царици Викторији: „Иринц нам се добро допао, а ја не сумња , да ће краљевску принцесу усрећити, пошто ми се чини да има сва својства за своје доба и за свој положај." Дарица Евгенија ииспла је гроФици Уелској о принцу и његовом пратиоцу, садзшњем мар шалу гроФу Молткеу ово: Принц је висок и лен, готово за главу ви ни од цара; витик је и плав, нрави Герман витешке учгивости, како би га Тациг описао, а читавим држањем наличи на Хамлета. Његов нратилац, генерал Молтке ћутљив је џентлмен али ни како Фантазија, па како увек размишља и проматра, тако и изнанађује својим примелбама. Ти Немци импонују другоме, па их Луј и назива постиљони будућности. (Занимљиве досетке). Априла месеца о. г. један украде "313.000 рубаља из тиФлиске благајне и сакрије се. Наћи га нису могли. Пре неколико дана благајна је преко поште добила 100 000 рубаља од неког Петрова, који јавља, да ће и остатак украдене суме послати после пола године, док се врати са стране. Тако се нешто десило и у Америци. Неки Смит покраде општинску касу у Чикагу јаш пре десет година. Сад је он сву украдену суму вратио, и уз то још толико исту суму послао на поклон сиротињи у Чикагу: „у зпак велике захвалности што су му украдени новци у Чикагу донели ђаволску срећу!"

ПРИПОСЛАНО (за ствари под овом рубриком уредништво не^одговара). Дознали смо да је г. Стева Добривојевић адвокат поднео тужбу суду против уредника' „Одјека" г. Јована Миленковића, због оног чланка, штампаног у 68 броју под насловом „12000 динара"избогоне нотице у 69 броју којом је г. Добривојевић нападнут; и да је тражио да се уредник према пакости из које је нотекла та клевета казни најстрожијом кизном: а норед тога да му накнади штете за убијање кредита 50.000 динара. Збиља, ми не можемо да појмимо шта је дало повода „Одјеку", да онаку дрску клевету развије, противу г. Добривојевића, за једну обичну ствар, која у себи ништа друго не садржи до један спор иросте грађанске при роде; па није нам ни чудо толико што је такви значај дао „Одјек" тој обичној ствари, колико нам је чудо што је тај исти значај прихватило и адвокатско удружење. Зар мајка повређеног детета тражила у име накнаде свега око 1000 дин. од г. Виталиса а г. Добривојевић својом опште познатом вештином и заузимањем, место тога нрибавио 12000 динара, на за ту своју вештину и заузимање тражио особену награду 'а мајка му детиња оспорила то нраво , да се ту

могло наћи какве несавесности код г. Добривојевића? Г. Добривојевићнолагао особено право на награду а детиња му мајка то право пориче и да ту има што несавесно! Ту су могле наћи несавесиости само крајње покварене душе. Начело свију законодавстава у свету на и нашег, каже кад двоица полажу право на једну ствар, суд ће казати коме она принада, којег је се начела, држао и г. Добривојевић. Он је деноновао новац у судске руке с изјавом: да суд каже шта је њсгово а шта је детиње. У архивама српских судова налази се сијасет случајева: где је адвок ат у име свога к шјента наплатио, рецимо по неколико хиљада Форината па, сву ту суму упропасгио и нема одкуд да је нанлати дакле сопствени новац клијентов дигао и унропастио па још нема одкуд да накнади, па то ни „Одјек" ни адвокатско удружење не нађоше се побуђени да изнесу на јавносг и® заштите правду и „интелигентни и ноштени ред адвоката." Док овде г. Добривојевић није наплатио сопствене новце свога клијента, нзго је зарадио својим ванредним заузимањем и стоји под питањем чији ће тај новац бити; и није их уиропастио кего их чувао, —адоцчијепредао суду — док суд не каже: шта је детиње а нгга његово; па сеопеттолика ларма дигла у „Одјеку" па и код савегног адвокатског удружења; чему не може бити уврок ништа друго до себичност,; завист и партиеко ненријатељство. — М — ић

ЛИДИТАЦИЈЕ Начелство округа ћуприског држаће 27. о. м. једнодневну усмену лицитацију за оправку зграде канцеларије среза ресавског. Предрачунска сума је 1808"15 дунара. Кауција 270 динара у готовом оовцу или сигурним напирима. — Начелство округа ужичког држаће 25. о. м. ОФерталну лицитацију за грађење новог дрвеног проиуста на окружном друму УжицеЧачак код Гугла. Предрачунска сума 2038 36 динара а кауција 400 динара. — Начелник среза мачванског издаваће 27 авгусга о г. на Рачи подтрогодишњи закун риболов дунавски, механу на Рачи и земље на Рачи; начелник среза мачванског 28. августа о. г. у Прњавору зграде бивше поште прњаворске, амбар бивше ноште прњаворске и два парчета земље у змињаку ; начелник среза п. тамнавског 29, августа у Дебрцу зграде бивше иоште добрчке; начелство окр. шабачког 23, 34, 25. и 26. августа о. г. риболов савски, владичину ливаду у атару шабачком, аду X. Јолдину Усејиновачу у атару лешњичкзм и суват „Међувође" у атару лешњичком. Кауција 20\. — Управа слагалишта војно тсхничких завода у Крагујевцу продаваће 30. о. м. платнене отпатке. — Начелство ок ( >уга шабачког дрлсаће 12. августа о. г. у Лешњици лицитацију за набавку 3000 килограма сена 9000 килограма јечма. Кауција20°/ 0 — Начелство округа крагујевачког продаваћа 15. јула о. г. сав понисани јеспан и вересију стецишне масе Николе Јовановића, кројача из Крагујевца у вредносаи 4135 90 динара. Начелство округа крагујевачког продаваће 21 јула о. г. ненокретно имање масе умрлог Марка Тешковића Муте из Крагујевца, у вредности 660 динара. — Начелник среза и округа крушевачког продаваће 28. и 29. јула о. г. покретно и непокретно имање Јована и Павла браће Канића из В. Шиљеговца, у вредности 2606 динара. — Начелство округа пожаревачког продаваће 9. јула о. г. непокретно имање масе нок. Петра Н. Несторовића, бившег бакалина из Пожаревца у вредчости 2400 динара. — Начелник среза црногорског, округа ужичког продаваће 29. о. м. непокретно

имање Јоце и Илије браће Средића из Крчагова, у вредности 1360 динара. — Начелство округа ужичког нродаваће 15. јула о. г. непокретно имање пок. Јевте Петковића из Ужице, у вредности 6000 динара.

ИЗ ОПСЕРВАТОРИЈЕ Беог-рад 12 Јунр 1888 год. 6 с. ггре п. 2 с. ио п. Притисакваз.(наО°) 752,90.\ш. 752,37мм. Температ. „ (С°) 19",9 29°,7 Блажност ваздуха (релативиа) 79 38 Ветар (правац и јачина) тишина западно-југо-западни умерен. Максимална темперагура 31°,7 Минимална температура 18°,9 Бреме: лепо

Изишао је једанаести број. „БОСАНСКЕ БИЛЕ", са овим садржајем: Слике: Њихове царске висости: Рудолф и СтеФанија. —Гушчарица слика Влад. Тителбаха. — Маглај. — Пјесме: Срећо моја! од Љубисава. — Приповијетке: Вајарев удес, новела од Сретена Данчића. — Данашњи бракови, п) маџарском од Боривоја Станковића — Поука: Како се повраћа кравама млијеко, од К. Ковачевића. — Послије хаџилука, пише А. Стрмв жичић. — 0 споменицима: Из којегсу доба и којига ли народа гробни сноменици Црне Горе, Далмације, Босне и Херцеговине, што их наш народ зове стећцима, мраморима или металима. Раснравља Фрањо Радић. — Срнске нар. умотворлне: Црногорка Јока (пјесма) забиљ. Јово Тубиновић. Српске народне приповијетке из Херцеговине, прибиљ. Н. Н. Херцеговац и =■-Бој зг Нуторманом (пјесмај прибиљ. ДионисиЈе Миковић. — Срп народне пословице. Скупили: К. Но ваковића и С. Н. Аабић. — Листак „Босанска Вилг" пзлази у Сараје ву два нута мјесечно оа два табака и доноси у сваком броју по двије сли ке. Издавалац и уредник је НиколаТ Кашиковић, Сарајлија. Цијена на год дину 4 ф . за све српске крајеве; за стрне земље 5 Фор. 'Баци добивају лист у пола цијене.

(8 N И о 0) Ч 0)

сч

10

10

0 Е ш

р. и е

н а а н в н н

Ј ® 3 ® н ® • а рр о

® 5 ■ ® К а . о РР

2

сб

сЗ

& н 8

и № рр

а с$ еа © Д и ^ О а сз рЗ р-

5 и

г—. о • и-«

сЗ

Рн

сб 5 о а К Ф X? кн 10