Male novine

видовићу. У окгате зз ту »рославу чине ее велике припреме. Као што чујемо. „Српскз Новине", којих је он био ирви уредни«, издћи ће свечано тога дана, Господин Ћурчић уредник уложио је бригу доотојну похвале, да „Српске Новине" прославе свога првог уредника. Па како је то у једно прослава првога новинара у Сриству, то, како чујемо, го.тово ове наше новине раде да тај дан што свечаније прославе тако већ су све, готово, редакције пријавиле својо мзисланике, који ће приложити венце на гроб ирвом српском новинару. % (Растурају се .)Гости, којису ириликом Вукове прославе учеотвовали већ се растурају и разилазе. Слноћнам веаком, отишао је веливи број гсстију са стране, а оним на подне гоети из унутрашњости.

СЛУЖБЕИИ ГЛАСНИК. Министарск« савет, по највишем овлашћељЈ Његовог Величансгва Кра • ља, од 22-ог јула ове године, на г.ре длог министра Финанције, а у договору са државним саветом, решиоје: Одобрава се ооштини рогљевској, у срезу крајинск м, округу крајинском, да може од својих грађаиа по купити, но сразмери плаћања непосредног пореза, прирез од 2605' 71 дин уз оба нолгођа ове 1887Ј8 рачун. године, и тим новцем подмирити расхо де ио буџету свом, састављеном за исту рач. годину. Одобрава са онштини читлучкој, у срезу бањском, округу алексиначком, да може од својих грађааа нокупити, ио сразмери плаћања неносредног ро реза, врирез у суми од 2238-52 дин. уз оба нолгођа ове 1887|8 рачуи. године, и тим новцем подмирити-расхо де по буџету свом, састављеном за исту рачун годину. Одобрава се општини грабовачкој, у срезу лесковачком. округу нишком да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања непосредног чо реза, ирирез од 4216 11 дин. уз оба полгођа ове 1887|8 рачунске године, и тим новцем подмирвти расходе ио буђету свом, састављеаом за исту рачунску годину. Одобрава се онштини гредетинској, у ср. моравском, окр. алексиначком, да може од својих грађана покупити, по сразмери плаћања неиосредног по реза, нрирез од 1926 10 дин. уз оба полгођа ове 1887|8 рач. године, и тим

новцем аодмирити расходе по буџсту свом, састављеном за исту рач. годину Одобрава се опшгини јаворској, у срезу моравичком, окр. ужичком, да може од својих грађаиа покупити по сразмери плаћања непосредног поре за, прирез од 2440 35 дин уз оба нол гођа ове 1878|8 рач. године, и тим но вцем подмирити расходе но буђету свом, састављеном за исту рач. гоДину. Одобрава са ошптини трнавачкој, у ср. козничком, окр. кр шевачком, при рез од 6273*82 динара, који је она од својих грађаиа нокупила по сраз«ери плаћања немо фодног пореза а уз оба полгођа претпрошле , 1885|6 рач. године, те тим новцем подмирила рас ходе но буџету свом, саотааљеном зм исту рач. годииу. Одобрава се ошнти ш лучкој, у ср. драгачевском, окр. чачанском, д* може од својих грађана нокунити, но сра змери плаћања неиосредног иореза, нрирез од 4194 65 дин. уз об \ полгођа ове 1887)8 рач. годиие, и тим новцем цодмирити расходе по буџету свом, сасгављеном за исту рач. годину. РЕЧ којом је госчодин Министар иросвете и црквених аосл^ва отворио 9 сеатембра 1888, светковину Стогодигињице Вука Стеванови&а КариџиЛа. (свршстак). Ја управо имам о томе да кажем неколико речи. Има више од двадесвт година, како с&м покушао да повучем паралелу између Растка Немањића и Вука Караџића. Мило ми је гато и данас, са овога места, могу да потврди 1 ту паралепу. Немањина држава још не беше црави држазни органиаам,, она беше још силом створена веза самосталних, центрифугалних жупа, веза коју је одржавала само гвоздена рука великога жупана, доцније првога Краља Српског. Ту једржаву раздирао несамо политички сепаратизам., еего и религиозна поцепаност, која беше још онаснија за јединство државе, јер у оно доба беше вера онај елеменат који је стварао државе. Од првих Немањића једини је Растко иојмио огромау важност религиозног јединства за иолитичку самосталност и јединство др-

жавно. Он је толик > веровао у спасоносну моћтога начела, да је одмах .кртвчвао сиа своја права и прерогативв, к >је је имао као Криљезић Сриске државе, закалуђерио се, и носветио је цео с«ој жив>т организацији сриске народне цркве. Кол жу је он услугу тиме учинио српској држави у средњем веку, колико је он тиме доиринео њеном консолидовању и даљем органском развитку, то је најбоље показао сам народ српек>>, који га је уврстио у своје светитеље. Сличну велику услугу учинио је сриском народу и Вук Сг. Караџић у почетку овога века. Очајнички покушаји нашег народа, да се ослободи ропсгва туђину, немађаху још у почетку овога века карактер борбе за националну самосгалносг. То бегае борба за го живот, за људски опстанак, борба за ослобођење хришћана од мухамеданског тираисг. а. У тој борби обзир на народност јога не беше од пресудног утицаја. То доказују сачувани документи целокуине снољашње политике прв г српског устанка, Као шго је тек Св. Сава, организацијом сраске народне цркве, нашао једину, за средњи век сувремену меру, којом се од Немањиног државног агломерата могла створити хомогена српска држава: тако је и Вук својом радњом уснео, да даде иреоорођају Србије у овоме веку оно начело, којс дааас ствара државе а то је начело народности. Она особина ђеиијилних људи, да у нанред виде догађаје који морају настуцити, одликовала је и нагаега Вука. На читаво пола века пре него што је начело иародности постало у Европи меродавно за груиовање и стварање држава, Вук је пррникао огромну важност тога начела, и он му је посветио цео свој живот. Н м» сумње, да би храброст и самоирегорење Шумадинаца у почетку овога века, и без Вука и његове радње, створало зачетак нове сриске државе. Нема сумње, да би велики политички и организаторски ђеније Кнеза Милоша створио српску кнежевину, као гато ју ј и створио и осигурао. Нема сумње, да би у тој српској кнежевини закон постао највиша воља, јер је оиа имала свога витешкога Књаза Михајил;;. Нема сумње, да би данагања Србија, иод управом нашега узвишенога Госноиара, од вазалне кнежевине по-

сгала незавасна Краљсвина, као 1Цто је и постала. Али тако исто нема сумње, да, без Вука и њсгове радње, данашња Краљевина Србија не би била толико народна држава у данашњем смислу народности, као што је постала помоку Вукове радње. Еао за што држава српска слави В у КО В V СТ о го д и ш њ и ц у. Али Вуков рад није само то учинио. Раском Јдани делови сриског народа про Вука имађаху тако мало веза међу собом, да са пи сами не рачунаху у један народ, а цео остали свет је веровао да су Срби, Бошњаци, Црногорци, Славонци и т. д. све само засебни народићи. Што се данас цео српски народ, без разлике покрајинског имена и државе у којој живи, осећа као један иарод; што мисди, говори и пише овим леним сриским језиком, коме је Вук пронашао и објавио законе; што данас има Срнства, које саставља јед .у душевну народну целину — и то }8 заслуга Вукова. За то цело Сриство данае слави Вукову славу. Нетвековно ропство беше, између осталих несрећа за наш народ, узрок и томе, што остали сло енски народи беху скоро и заборавили на нас. Вук је умео својом радом, својим иичним везама с првим људима свих словенских народа, да васкрсне и нагае братство с осталим Словенима. За то се и Словенство радује овој вашој црослаар. ТТТто јуначки напори нашега народа за политичко ослобођење не беху, у стању да сами собом учине, т. ј. да живље заинтресу)у цео образовани свет за нас, то је усиео Вук, учиннвши да се све благо српскога сриа и српске душе, све његрве творевине, иојаве на свима јевроиским Језицима, да освоје за Србе све високе иате легенције и сва нежаа срца свих културних . народа. За то зна за Вука и цела просвећена Евроиа, за то га и она с хвалом иомиње. С тога сам и ја уверен да ћу погодити осећања овога сјајвога збора, ако ово неколико речи завршим с ускликом: Слава једному од најбољих вођа у борби за српски вародии васкрс! Слава законодавцу српскога|езика! Слава творцу нове српске еародне књижевносги, науке и уметности! Слава Вуку СтеФановићу Караџићу!'

бдазу њега, тај није сигуран са животом.' Ја још осећам болове од љеговог удар-

ца

,,Окујте му и руке и ноге", заповеди официр. ,,Са таквим бегунцима ми ћемо бити брзо готови/" Бдед од љутине преда се РаФајело својој судбипи. Оа допусти да се са њиме чини све шта хоће. Војници га одвуку у кућу где су биле апсе. У ходнику горела је лампа. Перголо узме лампу и осветли свој простор, где су стајали разни окови, осуђеничке хаљине и свакојаке друге справе, Во.јници нађу нужне окове и окују РаФаела. За време рада исмејавали су га и грдили, најгорим речима. Оптерећен тешким оковима, који звекетаху, оде РаФаело у своју аасу. Перголо га је пратио до апсаае. „Тек ћеш ме сад познати, цроклето псето/ "рече му још у ходнику.-' Сада си у мојој власти и тешко теби! Онај ударац, што сам данас од тебе добио, скупо ће те стати/ Ти мислиш да се са тобом не може изићи на крај? Чувај се чувај од мене! Прво пгто си добио, то су ланци а друго ће доћи доцније/"

Пошто је затворио врата од РаФаело ве собе Перголо се удали. РаФаело нлову на тврду поетељу. ЈГ.ан ци су звечали и са ј&ком треском падоше на под. Сад није било могуће ни да помисли на бегство. РаФаело беше изгубљен на свагда. Он се помоли Богу. Не за себе, јер се за то није бринуо—он се молио за извр шење опште цељи, оне цељи, која га је везивала за братство св. Гралз, за коју су се борили, страдали и ко зна шта ће им прећи нреко главе. Он је патио за општу цељ, сградао невино, и то га је храбрило и челичило да поднесе све могуће муке и натње.

ХП СтвФана

„Сињорина!" зачу се глас пред вратима кајите где је обитавала Краљица Ноћи. Краљица ноћи отвори врата. Пред њом се укаже поцрнело и гадно лице шпијунке. И ако је СтеФана своју просе

ду косу повезала, и ако је одело дотерала у ред, ипак јз изгледала страшва и гадна. „Зашто лупате?" упита је Краљица Ноћи. „Чујте ме Сињора! Ја сам дошла да вам предложим нешто!" рече СтеФана. „Ја се кајем за оно, што сам учинила са крсташким вођом. „Раду.јем се што то чујем од вас, разуме се, ја претаостављам да говорите истину! Ако нак не буде тако, онда при пишите себи све рђаве посљедице, ако вас постигну због тога/" „Ви сте ми снасли живот, Сињора, зато хоћу да вам благодарим!" настави СтеФана. Али кад је погледала у Краљицу Ноћи оборила је очи. Није могла да издржи њен поглед. „Ви сте заслужили смрт, то не треба да заборавите! Ви сте нас у два маха издали, па ипак је све оно, што ми желимо и радимо да постигнемо, племенито и благородно, и што се клони само на добро овог иаћеничког народа/" рече Краљица Ноћи. „Ви сте били нротиву нас с тога, што вас је зао дух тајног савета навео на то! Ви мислите да сте учинили