Male novine

ова шееско

бРДЂЕМ И Н X Д У ПАРАЋИНУ Израдила је и сложила у свом главном БЕОГРДДСКОМ СТОВАРИШТУ велшш избор чисто вунених тканина (штоФова), за мугаке јесење и зимске хаљине. Чохе за ОФидирска одела. Покринача — ћебад — од одабране вуне, и у врло лепим бојама и шарама израђеии. Лених шаренида (простирача за патос) вунеии 2 3<| до 2" метара ширине у раз оврсним шарама и бојама. Изврсних мушких огртача у разним величинама и цеЕама. Сукна бела, и мрка у разним каквоћама. На захтев шаљемо нримерке (мустре) сваком. За г. г. трговце и кројаче ностоје нарочити врло новољни услови. Стовариште је у улици Кнеза Михаила бр. 13. 10 —15

РВА СРГ1СКА

Од 1 Октобра отвара се виша музичка школа Консерваториум за све музикалне инструменте (као цеваље соло и кору) упмс ученика у исту одпочиње од 28 Септембра и трајаће до 15 Октобра еваки дан од 9—12 и 2 — 6 носле подне. Програм, као и осгало донећемо опширно у идућим бројевима. Стан Обилићев венац број 22 I снрат у кући г. Андрејевића. ' УПРАВА

Једна здрава дојкиња тражи место. Јавити се уредништву. 2—3.

СТАН код великих стенена на сави од 7 соба, две кујне перијоницом, и шупом за дрва, издаје се под кирију од 1 Новембра ове год. Бумануда господска улица Нр. 21

Г. Вучку СтојановиЛу Чинов. Мин. Војног. Овим путем отказу.јем вам од 1 Новембра квартир у коме седите. Зашто ви знате. Јован ПротиА благајник у пензији

бр. 29. господска улица и 17 иоплукина удица има ви ше удобних станова за издавање у истој авдији има и штала с бунаром. 5—5

МИЈАИЛА М. ЧЕБИНЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног ерпског

мермера надгрооие и друге разноврсне еноменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај

посао спада

18—50

им стане на пут — јер ко то учини, тај .је изгубљен — пронао за навек!" „Ја ћу се за вас молити Богу, Сињорина! Ја стреиим за ваш живот!" рече свештеник после кратког ћутања. „Нека вас Вог утеши/ Бојим се да ћете зло, да ћете врло хрђаво проћи. Сад се не зпа шта човек да мисли, коме да верује. Ја ћу опет доћи овамо драга кћери моја, — о, само кад бих вас могао утешити!" Свештеник епустм руке на Едитину главу. На његовом лицу беше исписана жалост. Он изађе из апсане. Пошто је тамничар донео воде и леба за Едиту, он затвори врата кључем. У ходнику беше сг.е тихо и мирно. Само по кад кад чули се одмерени кораци страже, која је била ностављена у ходнику, Едита седе на постељу. Умор је савлада, и она на скоро клону и леже. Ноћ је била. Јасви месечеои зраци продираху кроз мали прозор, и осветљаваше лепо, бледо Едитино лице. Едита је сад изгледала као какав Анђео. Поноћ је. Потмули ударци сахата на цркви Св. Марка, објавише да је поноћ. После тога настаде тишина. Нису се више

чули ни кораци стражара, сигурно Је и он засео и задремао где год. У тој тишини зашушги нешто у ходнику. IIо изгледу Едита је спавала. Ј и шина онет наступи. — По кратком вре мену опет се чу шум — беше као да се неко приближаваше вратима тамнице, где је била Едита. Шум је био тако лагап, као да су га производили нацови. Изгледало је као да неко меће кључ у браву — или се врата сама од себе отворшне па у томе и зашкрипаше. Доиста се врата отворише лагано. У дну ходника беше мала ламна, која једва осветљаваше ходник. И ако је светлост била врло мала, ипак се видило како нека прилика, уви.јена у неко платно, или бело једрило, лагано прилазаше вратима тамнице. То беше сен на мосгу уздисаја, то беше онд појава на коју се већ и сви стражари павикли, па је нису ни гонили вшне. Вело платно, или једрило, чиме је увијена, ова нојава, спушташе се до земље и покриваше главу тако, да се лице није могло вндети. Цела ова појава но покрету

показивала је, да је то човек, младкћ, који сад уђе у тамницу где је била Едита. Врата се за њим затворише опет лагано. Кад је ова прилика угпла у тамницу опази лежећу Едиту, чије лице беше осветљено беше месечевим зрацима. Њена ванредна лепота беше занела ову нрлику, и она стаде као укочена, посматрајући лице лежеће Едите. Вели се да свако ко снава, лако се буд« кад га когод дуже посматра. Овде је изгледало као да ће се то да нотврди. Едита се покрену, и окрене главу према прозору. Месечни зраци падоше и на стојећу прилвку. Еад је она нодигла руке и пруих према Едитк, и лице се њено откри. То беше млад и леп човек, са бледим лицем.

У/Ш

(иаста8м{>е се)

Вааввик М кдшилан и Ј&шгинош®

готаме.1 Мздвцшжн и книндковкђ (>«К8ЛиКВ ВВИАЛ вр. 1 О дговорри 7РВДНИК Ђ. КИМННА.НОВИЋ,