Male novine

ПамукЈ неизрађоном, зианом ,американски" 6 гр. 16 иара ока; Памуку неизрађеном, званом „батуто" и „чекиррк* 6 гр. ока; Рошчићима 20 до 30 пара ока; Сапуну (соиунеке Фабрикације) I. ки. 3 гр. II. кв. 2 гр. 20 пара, III. кв. 1 гр. 35 пара ока; Сапуну( метеленске Фабрик.) I. кв. 3 гр. 13 пара, 11. кв. 2 гр. 20 пара, III. кв. 1 гр. 37 пара ока; Сапуну кандијском 3 гр. ока; Сапуну кандијском, званом „чиФте сали" 4 гр. 20 иара ока; Сузамовом семену 2 гр. 5 пара до 2 гр. 10 пара ока; Смоквама 1 гр. 10 пара до 1 грош 20 пара ока; Сувом грожђу и ;ариг[)адском дрнои 2 гр. 10 пира, обичном 1 гр. 25 пара ока; Урмама 1 гр. 20 мара до 2 гр. ока; Наровима из Смирне 1 гр. 15 иара ока. II. Странога иорекла Гвожћу енгдеском меканом 53 иаре ока; Грожђу енглеском тврдом 38 пара ока; Сачевима гвозденим 69 до 72 паре ока; КаФи 10 гр. 10 пара до 13 гр, ока према квалитету ; Петрол>"уму американском 30 гроша сандук; Петролеуму батумском 28 гроша 20 нара сандук; Пиринџу енглеском ез!га 113 грогаа врећа од 100 килограма ; Пиринџу енглееком лошијем 110 гр врсћа од 100 килограма ; Стаклу за ирозоре од 30—100 *омада у сандуну 52 гр Дбр. 4774. Из царинског одељења министарства Фимације , 29 октобра 1888 год. у Беогрнду.

ПОЛИЦИЈСКИ ГУ1АСНИК БеограО, 2. Новембар 1888. (Притворени ). Ноћас су притвореви: Јован Рајић због скитње , Љуба Савић бив. нрактикант и Михајло Мусугин нрактикант управе Фондова због боја с Ристом Манојловићем Фијакеристом и Тиосав Дабић због повреде. * (Осуђени). Пресудама полицијским. осуђени су: Гаврило Баблија из Босне, Ернабет Тат служавка збОг грдше, Светолик Станишић каФ. због отворене каФане после времена, Шандор Нађ слуга због оговарања власти

и Светозар МнхаЈЈоиић слуга због пијанчења. * (Нађено) У улици тимочкој нађен је један лоз Буда-пештанског удеоничвог друштва банковне задруге и један пасош бугарски Станка Христова надничара и налазн се при квар ту палилулском

ГЛАВНА КОНТРОЛА. може ли оваква, као тто је данас, ао своме устројству и иоложају, да одговара иотреби, ради које је установљена? (Спршетак) 2. Они ће се бринути: да се служба савесно н правллно врши, да се стаје на пут злоупотребама и неправилностима, д«, саставља предлог« 1 , измене и допуие и извештаје, које ће подносити народној скуцштини; они ће у рачунским ствармма судити свима чиновницима без разлике и њихов суд биће меродаван за свакога; они ће повлачити на одговор и министре у рачунским стварима као наредбодавце и рачунополагаче, и ано има места судити и осудити мх; они ће бирати чиновнике и предлагати их Његовом Величанству и у опште, они ће са старати о свему где се тиче очувања државних интереса; 3. У свакоме округу, преиа величини и потреби, :а се постаке местни контролори. који ће бити дужни редовно сваког месеца прегледати рачуне свију надлештава, оверавати их и старати се да се благовремено склапају и подносе супер-ревизиономе одбору у Београду на ревкзију; сем тог« да у своко доба, кад нађу за нужно, ванредно нрегледају све државне и остале касе у оним местима, где су и за која ностављени, о чему ћ^ одмах извештавати Главну Кон тролу у Београду, као и о томе, ако провађу злоупотребе и недостатке, тражећи од ње упутства шта даљс да раде. 4. Да се Главној Контроли да могућност ца се њене наредбе и решења одмах извршују.

* У претпрошломе броју нехотице иогрешком слагача поткрала се замашна погрешка у чланку „Главна Контрола", на име тамо се каже у почетку првог одељка: да је Државни Савот комиромисао и владу и сву државну администрацију, а треба да с/гоји: контролисао , што се овим исправља. У р е и ш т в о

Тиме, установлењем местне контроле у свима окрузима, сачуваће се држава од сваке могуће штете, које се сада у великом обиму дешавају а и рачунонолагачи би се сачували од могуће пропасти. 5. При бирању чиновника за контролу тражити сљедеће квалиФикације: да су свршили све школе у Србији или најмање целу вишу гимназију или реалку и да су положили матуру а ако је ко свршио и какав Факултет на страни имаће нрвенствено право; да нису млађи од 25 и старији од 50 година; да су рођени Срби; да су били најмање две године рачунополагачи, или да подоже нотребан исаит, који би се нарочито ироиисао за контролу. 6. Кад се овакви чиновници поетаве за контролне чиновнике, а да би тачно и савесно вршили поверену им службу у корист државе, дати им сљедеће концесије: а, ни један контролпи чиновник да н« иоже бити отпуштен »:з државне службе ио § 76 закона о чиновницима грађ. реда, нити днсциплинарним судом, осим ако буде на то осуђен контролним кас^ционим судом због несавесности, или редовним судовима због кривичних делв ; б, да ни један не може бити премештен по потреби службе осим ако то цела седница (контролни касациони суд) контролна нредложи — у коме случају, ако је за казну, не добија накнаду за путни и подвозпи трошак. в, да им почетна нлата не буде мања од 500 талира годишње; г, да ммају периодичну новвгаицу сваке пете године по 100 талира до навршетка 30 годнна указне службе; а до навршетка 40 година да никако не могу прећи суму од 1200 талира; и д, да за своје радове одговарају контролном касационом суду (целој седпици контролној) а ова да одговара непосредно народној скупштини ио процедури како се буде условила за министра. На овај начин мислнм да би Главна Контрола могла потнуно одговорити намењеној цсљи, а држава би се сачувала од оних штета, које данас има готово у свакој години на близу 100000 динара, што несавесносг и злоуиотреба нојединаца прогута. Ово неколико речи написах у искреној жељи да се злоупогребама и несавесностима стане на пут, а држави сачува пронадање тако знатне суме и нагаа контрола буде уноредо

бар близу онаква, какве су контролв у другим државама. Н. Ј. П.

ШАЛА Рв!2ење задатка. Бакалин (детету, које уђе у дућан, с једним парченцетом хартије у руци); Шта ћеш мали? Дете : Оћу једну килу шећера, за 4 гроша; — и по киле к Фе, за 6 и по гроша; — једну Фунту свећа, за 7 гроша; — по киле смокава, за 2 и по гроша; — и по киле уља, за 8 гроша Мајка ми дала банку, — колико ћу добити натраг, кад све то платим? Бакалин : Добићеш 22 гроша. (Детету, које отвара врата, да оде из дућана). Па, чекај да ти дам то. Куда ћеш? Дете: Па идем кући, да напишем шта ми остаје — ово ми је задатак, што нам је учитељ задао за после подне.

ПШАЦА

кил Ћ Г, 11 7) П V Г V Л Г) & П V

БЕОГРАДСКА Београд, 1 Новембар 12776 Жита. . 11.15 4132 Сувих шљива 22' Шљива нових —•Брашно фино . .(Брашно леб. нес . —.—.— Брашно „ сеј. —.3031 Кукуруза. 8.50 Кукуруз. браш. 225 Јечам ... •2056 Овас .... 7.50 474 Раж .... —.— Мекиња. . . . • —,— Краза . . . —•295 Иасуља. . . 25 50 141 Ораја 21.475 Кајмака . , . 130,Коре брезове, . —. 2900 Креча. ... 320 13755 Сеаа .... 4.50 2970 Сламе .... 2.50 68 Меда . . . —.993 Лоја тоиљеног . — ■ .— Сочива .... ——• Ђумура. . . . 824 Кајмака . . . 137.50 Грожђа . . . —.125 Сира 87 50 1325 Свиња . . . 80.— кис. купуса . . .—.— кожа гов. .. . —.—

тино отресајући ноге. За тнм вођен Краљицом Ноћи, инађе на пут. ,,Ви сте епашенм, Монсињоре! Овде је цут !" рече му Краљица Ноћи. „Пут је ■сигуран! Ви сте сретно изашли на сигуран и нрави нут!" „Шта? — Ко сте ви?" упита Врабантино гледајући у Краљицу Ноћи. „Да ли видим добро?Ви сте то? Ви сте ме спасли?" „Влагодарите Вогу за ваше спашење, а не меии!" рече Краљица Ноћи. „И ви, ви сте метнули ваш живот на коцку , само да сиасете мене ? Ви ? Сад знам ко сте!" „Ја сам учинила само свету, човечанску дужност, кад сам вас спасла!" ,,Њ>знајете ли ме? знате ли ко сам ја?" „Ја сам одмах знала ко сте, чим сам чула ваш глас!" „Ви сте знали ко сам, па инак ете ми изоавили живот?"

„Зар се чудите томе, Монсињоре? Великн Божији страдалник и искупитељ наших грехова рекао је : непријатељу, којн је у нужди, треба номоћи ! Па како бих могла ја да гледим мога непријатеља, да оропада, да изгуби живот, кад могу да му помогнем?" одговори Краљица Ноћи. Ове речи учинише велики унечатак на Брабантинија, који је сад себи нредстављао у наквој је опасности био. Он беше од умора доста изнурен и изнемогао. „Тако ми вечности, то је и сувише нлемевито!" рече он. „Изгледа ми као некакав сан, сад, кад вас видим, вас коју ц Брабантино клону од умора. Он се мораде снустити на з мл,у, јер беше немоћан. СЈнага га издаде. „Ви сте сад на чврстој земљи , сад нема више никакве оиасности!" рече Краљица Ноћи звучним гласом. „Ви сте снашени! Ја сам учинила своју дужност!" Брабантино лежаше на земљи немоћан.

Горди, силни човек, од кога је дрхтала сва Млетачка репубшка, био је сад немоћан, кад га је доченала гвоздена рука судбипе. Краљица Ноћи стајаше неколико тренутака норед њега, и кад се уверила да је Брабантинијо заспао и да правилно дише, остави га лежећег, и врати се у крчму истим иутем. којим је и дошла. Официра надЖбирима, капетана Року, она није могла нигди да види, он је био потонуо, а она није знала на ком је месту. Да ли је могла Краљица Ноћи и да помисли да су ова двојица пошла у крчму нарочито зато, да њу ухвате? Она није мислила на то. Она на то није помишљала ни онда кад је пошла да га сиасе. И ако је у отвореној борби била жесток вепријатељ овоме човеку, коме је сад спасла живот, ииак сада, кад га је видила да ]е у опасноти да изгуби живот, није могла мирно да гледа како се дави. У отвореној борби она неби жалила живот овог Инквизитора. Али кад га је видила овако слаба и немоћна, њена еавест није јој дозвозила да га нанусти.