Male novine

ДАНАС У СУБОТУ 5. и СУТРА у НЕДЕЉУ 6. НОВЕМБРА У ПИВНИЦИ „КОД УРОША ' ВЕЛИКА ВЕЧЕРЊА ЗАВАВА ненадмашеога и чувенога мимичара, комичар и имитаторл (из трбуха говорника) ШП Ј1ЕБЕНЛ НЗ БШ ОМИЉЕНОГ КОМИЧАРА БЕЧКК ЦУБЛИКЕ ПОЧЕТАЕУ 8 САТЕ УЛАЗИЛ ЦЕНА 50 ПАРА ДИНАРСКИХ

За многобројн-у ш>сету моли

С иоштчвањем КАРЈ1ЛЕВЕН

п гл т~

п

,1

■ '$! $ Ф

И 0 3 И В Н А И Г Р У

на]Н(1Ви)е новчане

ТГ1ФП' Ј

пг:

I л < I ► < ' ►

ч • ► < 1

4

< < 1 }

295 Хамбуршке Лутрије

Ова већ одавно позната светока Лутрија гарантована је непокретним имањем, а. ујамчена контролом највише власти у Хамбургу: Састоји се из 980000 Лозова од којих у седам иута извлачења више од половине Лозова морају добити. Главни су добици у свих седам вучења и то са премијом: 500.000 Марака а по наособ 300.000, 200 000, 100.000, 75.000, 70.000, 65.000. 60.000, 55 000 50 .000 и т. д. Ради тачнијег обавештења ове Лутрије ја на захтев дајем бесплатно „Расноред" на сриском језику, из кога се све опширно може прегледати. Но вучењу сваки играч добије безплатно званичну листу од извучених добитака. Цене су Лоза за прво вучење : I. Цео Лоз 8" 10 дин. Х Ј, Лоза 4 ,2 ° дин. \ Лоза 2- 10 дин. Лозе за прво вучење већ оу стигле и код подписатога одмах могу се узети. Ђорђе Р. Одави-ћ 28. 30. 3. 6. 8. 13 Београд.

4.7'

(I

МИЈАИЛА I. ЧЕ5ННЦА У КРАЉЕВУ израђује од разног српског мермера надгробне и друге разноврсне споменике стубове басамаке астале чесме и све друго што у овај посао спада 32—50

Она ће нас позвати, ј*ер знам да ће тачно одржати реч, коју нам је дала!" Умбо је устао са ностеље и ириђе ближе старцу. „ Ја сам готов, граФе МираФијоре !" рече он. „Јеси ли спреммо храну, што смо уштедили до сада?" укита га старац. „Све је овде. Ја сам је увио у један џак од сламе тако, да ће се носити врло лако одговори Умбо и оде у један ћошак, где је бно џак. Пипајући у наоколо наиђ9 па џак и донесе га близу врата. У том неко луине лагано на врата. „Чујеш ли? Ја се нисам преварио! То је Имара!" рече грнФ МираФијоре, и приђе вратима па их отвори. „Јесте ли готови?" чу се глас с поља. „Овде смо!" одговори старац и изађе на иоље пред Имару. „Само лагано и пажљиво," рече Имара врло лаганим гласом. „Ја не верујем томе Данку, он једва чека да освети свога брата/ Ево узмите ово! Наоружајте се ! Тамо код капије у стени може лако да дође до борбе/" Имара иреда Адмиралу и Умбу по два мача и по две пушке.

Ови приме оружје. „И ја сам наоружапа," настави Имара нолугласно. „Ми морамо бити на свашта готови , ноћ је врло угодна за бегство! Бикок и остали Ускоцн извезли су се на море, они се не могу вратити нре, по сутра но подне; ми дакле имамо доста времена, само ако нам испадне за руком да прођемо кроз капију!" „А стража, шта је тамо?" упита Умбо. „Ја сам им послала вино," одговори Имара. „Ја их познајем врло добро. Они су страстни у пићу. Пиће толико, да ће носпати као заклани, и тада ћемо ми неприметно нроћи поред њих, и изаћи кроз капију. Кад будемо ван каиије, лако ћемо се иомоћи." „Ти видиш да смо ми сиремни за бег ство , ми ћемо те помагати свима нашим силама речо стари Адмирал , узевши пушке и мачеве. Јеси ли понела барут и олово ?" „Јесам и то доста," одговори Имара. „А шта је са храном ?" Умбо ће је носити, ми смо се побринули и имаћемо доста," рече АдмИрал. ,,Сад нека иам свемогући Бог номогне,

дз извршимо овај тежаа аадатак' рече Имара радосно. „Хајдемо у име Бога!" „Да се спасемо или да умремо!" рече стари Адмирал. „Боље је и да умремо, но да и дуже остапемо робови," дода Умбо. „То исто и ја велим! Напред, сад је све готово!" рече Имара. Она нође напред а за њом старац Адмирал и Умбо. Свуда беше тихо и мирно. Месец је ио кад што провирао кроз ретке облаке. Са мора дуваше пријатан новетарац. ,,3наш ли ти, да ли је данко отишао са осталим Ускоцима?" унита Адмирал Имару. ,,3а ноћас он није одређен на стражу," одговори Имара. „Дакле мислим да је отишао са њима !" Они изађу "з авлије на једно широко поље. Одавде води једна уска стазица право онамо, где је била капија у стенама. Пошто је било облачно , то се није могло далеко да види. Они су ишли доста брзо. Наскоро им се укажу високе стене. Кад су допгли близу њих, могли су лепо да виде како гори ватра у капији, где је била стража. ( наставиђе се).

Власник Медкотјак и Кимпановит.

шта.Н'1 * Медкштјдн и Ки«*гтановтгк Очттлтакв вкиш вр. 1 Отгокории гркдн ик Ђ. Кимпанових,