Male novine

прес тавама задовољила и тако их можемо и овом нриликом цреаоручити

СТРаИЕ вести * Спреие нпокугааји. Италијаиски лист „РеФорма" аише : Пре^нсколик > дана укрцада се Француска топовњача г ,Ет<)ндард" у воде малих осгрид, која леже између Сардинијс и Корзике, а ОФицири иа истој лађи снимахудању и ноћу радове, које италијанска влада за одбрану острва Мадалена цриирема. Кала је италијански командант острва Мадалена приметио дурбином са лађе в С "моФор" шта раде французи, крене се истом лађом на француску, али, дотле се оиа бешо већ кренула за Корзику". Исти лист нримсћава да ће мннм стар марине уложити код Франц>ске владе протест, да се тако шта у 6 јдуће више не догађа. * У „Кеуие Ггапсахзе • Но. 54 свеска за 15. (Јентембар, — читамо : ^Евреји уБечу. — у 1857. било их је у Бечу један Еврејин на 70 становника ; било их је један на 9 у 1880; а данас их је један на 6. Од 60,000 трговаца, има их више од 30,000 Евреја; од 600 адвоката су 350|53°| о Рачуна их се 56 °ј в међу ученицима универ.шгета и 94°| 0 у лицејима и колежима. Сва штамна, Ворза, банке у њиним су р.)кама; вслика ундустрпјска тргована нрелазн ђутуре у њине руке. На једној однотоњих конФерсоиија, Шенерер, аностол антисемитски, износећи ова Факта, изразио се овако : „Вв сте се надали, да. отварај ући све каријере израиљћанима, нидите их како се претанају у народност некада госнздарећу ; а сада видите како сте иотчињени ; нисмо ми ти који ћемо их цретонити, на иротив они су ти који ће нас подјармити. Борба Је од скора немогућа, и зло које нас је ностигло неизлечљиво је. р._ ^Ј-р-иг^гвж-гд ЈБечу оии су: 1а Еаго1е етсеге а11етапс1е, 1а Раћче, 1'Нпи с1и Реир1е аиШсШ еп * Неерека у позорп ^ту. Из Брисела јављају под 20 ов м. Јучерања иозоришка ир''става, коју је бриселско друштво ^СопсогЉа" нриредило у великој дворани у предграђу Лакену свршила се врло трагичио. Дворана је била дупке пуна а тако исто и галерија, која нокрива само један део дворане Око 10. часовл, кад је прес

тава најбоље ипгла, захори се прасак, а за тим запомагање Бчие се срушио кров галерије, на гледаоце и дворана. Сзетином овлада грозан страх : деца и женске викаху, рјањеницистењаху а који су остали читави ти се, немарећи за оне, који су лежали на поду, гураху к вратнма. У том таласајућем се мору људсгва разлегао се само вапај рањепих и згњечених особа. Тек кад се дворана иснр знила могло се је помоћи рањеним и снесвешћеним. * Читуља. Као што јављају из Прага, нскадашњи чувени мипистар Јиречеп умро је 14. овог месеца. 0 ТРЕЋЕМ СТАЈ1ЕЖУ ОВОГ ДОБА (наставак) III. Светски спаситељ беше за све умро. Рат, невоља и вера све збратимише, на и они, који се вратише кући из благосдовене земље, донеше у стару своју ностојбину нову братску љубав. Стари ратни другови осташе и даље у животу равноправни а другисе на њих угледаху. Друштвепом удружењу придружи се расиростирање трговине и всће богаство трећег сталежа. Богаство сјајност и раскош Константинопоља бејаху мамак тек настал« трговине а особито бејаху то италиске вароши које подвезаше трговачке уговоре с грчким царством. Тако Венецијанци, а доциије Генуесци имађаху пребогата стоваришта у Конотантиноиољу, из Италије раснростре и у главне јевропске земље. Тако се трговина цридружи КјЈСташким рат»<вима и стуии у саобраћај с источним земљама. Овај саобраћај продре до Индије па и до афричке иусгиње, те производи источних земаља долажаху у западне на прераду. Трговина је тако богатила, а с богаством трговачких вароши расла ј е и њихова сила а с и т-лооида, дветаЊем и напредовањем трговине и индуетрије појаче грађанствоа особито у Итали ји и у јужној Француској, у Фландрији. Многе општине откупише новцем себи слободу од својих господара. Крсташки ратови, као и новац у животу, ојачаше и моћ краљеаства. Оно је требало трећем сталежу, да би дало отпора племству, које сматраше краља само коа њвма „равног". Аии материјално ојачање краљевстиа било је у наследству многих ужитака силног нлемства, к^је у рату кро-

ташком изглибе. А даље и у уновчавашу доходака драсавних добара, чему се придружи и царина, порез и црирез. Неки илемићи беху своја добра иснродавали и п стали краљеви но дкјници, дру 1 и бише прогиани а њихова добра краљевим нридодата, узапћена. И дворови нљачкашких племића бише разрушени, јср се вароши придружи ше престолу а к »д .брззовише и чете тим су више могли нркосити нлемству. Краљ, немаЈЈћи новаца, обраћао се варошима, те их тако у еавез уиукао. Тако, би позван трећи сталеж на земаљски сабор у Шпанију већ нри краЈу 12- века, у Еиглеској 1265, у Француској 1304, у Немачк ј 1309, а у Угарској 1405. У Немачкој ностадоше више од 60 вароши слободне, а у Италији многе ре..ублике варош 5е. Тако бејаше краљевство испрва Феудално а после сталешко, јер се морало здружити с трећим сталежем да би силу заједнички концентровали и осгали победитељи у борби сталежа — племства и вароши. Али, у колико култура и имање, пррђоше на трећи сталеж, а племство што по својии замцима у ракоши пропадајући, у толико се више увећа и моћ краљевства и трећег сталежа, Већ у 13 евеску могло се, скупити племетво у Француекој, јер крунадаваше пдемство и заслужним цучанима и све више уздизаше грађнски ред у државној унрави Па и Лудвиг XI и XIV трудили су се, да све л,уде око престола изједначе, Тако се чивовништво и трећи сталеж трудило, све више, да заузму оно место у друштву, које је дотле имало само племтво и духовништвг,. (Иродужиће се)

ГЛАСНИК

СЛУЖБЕНИ гласник

Јучерашње „Српске Новине" доносе ово иисмо: Госиодару! Да би се узвишена жеља Вашега Величанства, да избори за Велику Народну Скушитину буду са свим слободни, могла нотпуно остварити, влада Вашега Величанетва, услед појава при до сада вршеним изборима повереника, сматра за своју дужност предложити Вашем В личанству: 1., да се сви до сада взвршени избори новереника сматрају као да не постојр; 2., да се избори повереника и иосланика у цолој земљи изврше под

надзором нарочитих комисија, у којима би све политичке партиЈе икале бити заступљене; 3., да се избори посланика за Велику Народну Скупштину одложе до на дан четвртог Децембра ове године; и 4., да се састанак Велнке Народне Скунштине, коЈ - а је сазвана за дан орвога Децембра, одложи до на дан једанаестог Де.цембра ове године. Ако Ваше Величанство благоволи добрита горње нредлоге, част мам |е замолити Ваше Всличанство, да изволи нотнисати приложене указе. 16. Новембра 1888. г. у Веограду. Вашега Величанства верно одани: следуЈу иотаиси свију министара. Краљ одобрава МИЛАН с, р. МИ МИЛАН ЦРВИ 110 милосги в 1ЖИЈ0Ј и в ()љи НАРОДНОЈ КРАЉ СРБИЈЕ На преодог нредседника Нашег минисаарског савета, Нашсг министра унуграшњнх дела, а по саслушању министарског савста, на основу члана 77-ог устава земаљског рсшиЈи смо и решавамо: Да се Велака Народна Скупштина, која је нашим указом од 14-ог октобра ове годане сазвана на дан првог декембра исте године у Београду, одложи до једанасстог декембра текуће године, а тог дана да се састане у Београду. Председник Нашег Минисгарског савета, Наш минисгар унутрашњих дела, нска овај указ изврши, МИЛАН с. р. ИреАседнак министарског савета, министар унутрашњих дела, Н. Христић с. р. МИ МИЛАН НРВИ 110 шгаости БОЖИЈоЈ и вол.и народној КРАЉ СРБИЈЕ На предлог преседннка Нашег министарског савета, Нашсг министра унутрашњих дела, а по саслушању миниетарског савета, решили смо и решавамо: Да се дан избора народних поеланика за сазвану Велику Народну Скупштину, који је нашим указом од 14 ог новембра ове године наређен за 20-и новембар 1888-е године, одложи до че вртог декембра текуће године, а тог дана да се предузче и изврши

Оа је један од оних, који ее више брипу за евоју кожу него за оетале људе." „Хајдемо, да га видимо," рече Меши не. „Само вае молим са свим тихо без ларме." Пошли смо сви троје на нрсгима полагано. Од прилике спрам висине човечије главе нросечена је на вратима рупа, кроз коју се могла видети рђаво осветљена ћелија. Тамвичар је погледао унутра, за њим г. Мешипе, па онда ја. На узаном гвозденом кревету, који је покривен непељастим ћебетом, могао сам видети човека како лежи на грудима са главом у рукама. Плакао је и јецање се могло чути. По кадкад би се сав стресао, али се иваче није мицао. „Сад можете отворити врата" рече г. Мешине тамничару. Тамвичар је нослушао и сви троје уђосмо унутра. Кад је чуо, како се кључ окреће у брави, оптужени се иеправио и сео, са сиуштеним рукама и ногама, глава му пала на груди и гледао је у нас, као да је луд или згранут. Није био ни најмање леп човек, богиње су му лице са свим нагрдиле, његово натраг погнуто чело и дугачак нос даваху му овчији изглед.

Али његове плаве очи беху врло благе и примамљиве, а зуби бели као бисер. „Шга? Господине Монистроле?" поче мој сусед кад уђосмо у ћелију. „Што сами себе упропашћавате на такав начин?" Ућутао је као да очекује одговор. Кад је видео, да се несрећнику завезао језик, почео је на други начип. „Господине Монистроле," настави он „слажем се с вама, да вам је ноложај врло критичан, па ипак кад бих био на вашем месту, ноказао бих се као човек и трудио бих се не само да утолим тугу, него још и да докажем, да сзм певин." „Али ја нисам невии," рече оптужени љутито. Сад већ није било више сумње, јер смо сами из Монистролових уста чули његово иризнање. Па ипак г. Мешине ни је био задовољан. „Шта? зар сте заиста ви ?" „Јесте, ја," упаде у реч оптужени и скочи с места, очи му беху крваве, а уста пенушеКи се, изгледаше као да га је изненадпо спопало лудило. „Јесте, ја само ја. Колико то нута морам још понављати. Мало нре је и судија био овде и њему сам признао све и чак подписао призна-

ње. Шга хоћете више од мене. Ох, знам шта ме очекује и ја се не страшим! Пошго сам убио морам бити убијен, дакле одрубите ми главу и што пре толико боље." И ако је у почетку г. Мешине био магсо узбуђеп, опет је одмах дошао к себи; „Немојте, немојте тако" рече г. Мешине. „Причекајте мало људи се не вешају тек тако лако. Најаре се мора доказаги, да су криви. Па онда правда узме у ноступак разне олакшавајуће околности, као потрее мозга, извесне патње и утиске — или очајање, као што је с вама случај — то је узрок, с кога су олакшавајуће окол-

ности и измишљене.

44

(наставиће се)