Male novine

Чл. 27,

већу лојадност аустријском цару Фра-

Сваки Србин има право да непо-|ау Јосифу, »оводом његовогјубилеја.

средно и без ичијег одобрења тужи СЈду државне чиновнике и оиштинске званичнике ако суони у својем службеном раду повредили шегови п|)ава. Ва министре, судије и војнике нод заставом важ« наредбу нарочите одредбс. Чл, 28. Свакоме је српском грађа гину слободно да иступи из српккога грађансва, ношто иснЈ ни обавезе војве службе и друге дужнооти које би имао спрам државе или епрам приватних лида. Чл. 29, Странци који се налази на српском земљишту уживају заштиту српсвих закона одпосно њихове личности и њиховог имања. Али они су дужни подносити терете општинске и државне, у колико се томе не нротиве међународни уговори. Чл. 30. Забрањује се издавање чисто политлчких кривац!. (наочавиће се)

ВЕС1ШК

БЕОГРАДСКЕ вести Једно научно питање. Грб је својина ц -лог варода и земље, и зато има ираво да га зна сваки појединац у пароду и земљи. На како је и у нацрт новога ус тава у грб ушао „крив" , то молимо господу дотичну да нам изволе казати разлог, због кога је тај „крин" задржат, иди Јправоузет, јер он сад тек одређује усгав* Иов комесар. Накнадно за комесара при изборима за Велику Народну Скупштнну за варош Ужице ностављен је г. Мита Гавриловић, секретар министарства иностраних дела. * Одликоваи- Директор кредитног бе огрлдског завода, г. Еренрајх, одликован је од Његовог Величанста краља орденом такозеког крста III. степена. Одликован уредник. Сва страна штампа аустријек», • мађарска нрештамнала је уводни чланак „ Новог Гласникх' 1 , који излази у нрестонаци српској, од 20. тек. мес. у коме је Јредништво тога листа изјавилО нај-

По једном полузваничном бечком л;сгу г. Мата Јовановић, уредник и штампар горшега листа, одликован је од стране цара аустријског орденом п М:рије Терезије". Сгига му ! * Вршилац дужности начелника у мин. спољ. нослова. Како дознајемо, за сад сејош нсће иостављати начелник у минисгарству спољних послова; међу тим, веле, да ће г. Бг. Милован Миловановић бити иостављен за секретара министарсгва иностраних дела у политичком оделењу и врши ће дужност начел-аиса * Положили испите. У једном од скорашњих бројева н шег листа донели смо белешку да је од ђака, који су ове године стуцили у војску и по закону морали полагати иснит за резервног ОФицира, свега један ноложио исиит. Накнадно јављамо, да су јуче и остали положили исиите и из оних предмета из којих су били нали. * Збор. Данас у 9 часова пре подне, држаће сргсско иољоиривредно друштво " XX. Главни збор у својој сали.

домаће весги

Невероватан случај. Наш пријагељ из Нараћина нослао нам је даљу бедешку о неверовагном случају, коју ми омет, с највећом оградом, и само курозитета ради, доносимо: Кад је Милица после првог умирања устала, и казала своме мужу Толи, да иде и јави сељанима да к њо) дођу и донесу ноздрав мртвима, она је оиег легла на своју постељи, рекав мужу и то, да је овај за седам дана чува, јер ће тек 7-ог дана ићи опет на онај свег, — па ућутала Зн ових седам дана она је била, полу-мртва; дакле, ни мртва ни жива; и само се је ио томе познало да је још у животу, што је на извесна ни тања мужа и еељана, одговарала кратко; кад су је ови сељани, доносећи јој воћа разна, нудили до иста једе, рекла је: „не доносите ви то мени, већ вашим мртвима, којима ћу ја однети кад тамо одем", а кад су ови ућутали, и она се утајила и са неким кога ови нису могли видети разговарала се доста јасним и разумљивим говором. Зч ово време, т. ј- за опих седам

дана, прича ова жена да Је ове муке претрпела: Вођена седим старцем, а праћена светом Вогородицом ишла је по свима местима гди су мртваци били и нуђена је од свога вође да бира себи место где ће се настЈнати. Но Богородица јој полако говорила, да вођа нсби чуо: Не ту, није ту твоја породица, ту није твоје место, и т. д док )е тако нису довелп до пред цркву величанствено украшену пред којом беше посуто разно цвеће, а нреко овога смиље и босиљак, на коме лежаху многи болесници; ту је пред црквом положе на цвеће па јој онда девет пута свешгевнци очитали самртне песмс црквене а три за здравље. На нуту своме до цркве кад год би се уморила, В»городица би је уставила да седне, умила ладном водом, и упитала је ли глаа ;на, или жедна а кад је ова казала да није ни гладна ни жедна, Вогородица јој одговорила: ако и аиси, ако и нећеш. Над су јој свештеници очитали разне молитве за здравље почели су јој састављати тело које јој је сво било растављено; јер вели ова умрлица, иа уставша жена да сваком човеку чим умре мора бити тело од тела одвојено а кост од костију, што је и са њом било чим је душу испустила. Чулноваго је и доста непојмљиво, како је ова васкрсла жена, која нитл је школу учила, нити какову књигу читала, а ни од кога слушала није, да може знати колико костију човек у себи има и како се свака нонаоеоб зове, научила кости човекове и оастав тела човековог тако брзо и по реду косг до кости саставити почев од глазе до прсгију на ногама, тако да ни један зоолог није у стању брзином иера или говором саставити нре од ње кости човекове но реду једну до друге, као што ова женска може, Ово је научила вели, с тога, што је сваку реч коју су Анђели Вожији кад су јој те ,о састанљали изговорати морала и сама понављати. Причање њено о саставу тела тако је страшно да нисам рад био да је ионова унатам да ми исти састав исирича, Д1 би и њега могао на углед свету изнети пошто првог кази вања нисам могао све упамтити, зато га нећу ни износита, јер и за ухо свачије није добро да би га могао чути бар чигањем, ако не њеним говором; зато ћу прећи на њено проиоведање иосле састава тела. (наставиће се):

стране вести Завештање Жена адвоката Деринга и госиођа Греилер, чија је и чувена Швагерихова биста у Лајппигу, оегавиди су вароши Лајнцигу завештање у 600.000 марака. Циљ тога завештања биће да нотномаже породице, које су осироч еле и упропашћсне смрћу својих хранилаца. Читуља. Јуче је умро нагријарх Герман Анђелић.

1ТРОСВЕТА

књижевне и уметничке Нова драма из српске историје. Као што нам јављају са Ц^.тиња, сриски иесник и књижевник Лаза Костић, секретар кљаза Николе, ради већ одавно на драми из српске историје, којој још за сада не знамо имена. Веле, да ће је кроз који дан довршити, па можда одмах дати и у штампу и ми се надамо да ћемо моћи ускор донети онширнију вест о тој драми нашим чатаоцима. Забрањен комад. Верлинска полицнја забранила је преставу у „Лесингевом позори иту" Сардовљсво дра ме Ђ Тоска и , због страшннх и грозних сцена: МаШ*е <1е 1'огде у грчком преводу. Као што доносе грчке новине, Анасгасио Симеон, грчки несник и учитељ у Солуну, нозива на претплату иа превод Жорж Оне овог романа МаШе Де Гогде који је у нас нреведеп под имепом Јогуиица (узгред будн речено превод је врло рђав). У самом позиву наглашава како је то исто дело, као драма, стекло на позорници к>д интелигентније публике њихове врло много пријатеља па за то сам се, вели преводилац, и одважио да преведем то дело. О Вуку Караџнћу. Бугарски лист „Искра", у свом 6 ом броју од ове године доноси у свом подлистку студију 0 Вуку КараџиКу ' од некога II. Иванова,

помажете у тој његовој злој намери, господине Хаустаде ! Хаусгпад. А ко би могао и помислити да Кмеш. Ја сам у кратко написао нешто о целој ствари — 1 онако, како у истини јесте ; уједно сам сиоменуо да ће се неки недостаци поправити, чим допусти повчано стање наше бање. Хаустод. Имате ли код себе тај чланак, господине кмете? Кмет. (ударајупи прстимд по џ ^у)' Имам, понео сам га са собом за случај, ако би ви 1 омсен, (изненађсно) • /1,0 ђавола, ево 1а ту је ! Кмвт. Ко ? Мој брат ? Хаустад. Где је— где је? Томсеи. Ице овамо кроз штамиарију! Кмет. Чудновато ! Ја писам рад да се с њиме овде састанем, а имао бих још много да говорим с вама. Хаустад. (цвказујући десно на ирата)- ^Олим, нзволите тамо докле он Кмет. Али — ? Хаустад. Нема никого тамо осим Били мга. Томсен. Брзо, брзо. господине кмете! Ево га долази већ/

Кмет. Но падобро; али гледаЈте да што Пре ОДе. (оде кроз крата на деино, која му Томсен отвори и за њим затвори)* Хаусгпад. Учините се, као да ту нешто радите, Томсене. (седне и пише)Томсен. (преврће новине које стоје на једној столици).

ПОЈАВА ОСМА Хаустад. Томсен. Опгокман. Ошокман. (долааоћи И8 штамнарије)- ТаКО, сад сам опет овде (склони шсшир и палипу)Хаустад. (нишући). Већ, госнодине докторе? Иожурите се, Томсене; даннс нам је време врло скуио. С токман. (томсену)- ''о |И нема коректуре, чуо сам. Томсен. (неокрићући се)- Но. НИЈС НИ МОгуће госнодине докторе. С токман. Али ви мож*.те знати, да сам нетрпљив. Ја немам мира, док не видим да је штампано. Хаустад. Хм; то 1)6 трајати још добар сат. Је л' тако Томсене? Томсен. Ја се бојим да ће и више требати. Стокман. Добро, добро, драги пријатељи; онда ћу доћи још један иут; доћи ћу

радо и два пут, ако мора бити. Тако важна ствар — добро целе вароши — ту човек не сме жалити труда, (хоће да оде, но ииак 8астане и окрене се)- А.Х ЈОШ НвШТО Хаустад. Опростите ; зар то не би мо гли и други пут —? Отокман. Само две речи. Ја маслим кад буде сутра мој чланак читан и кад се буде дознало, да сам ја у тишини целе зиме радио за добро вароши Хаустад. Али, господине докторе С токмап. Ја знам шта ви хоћете да кажете; то је иросто била моја проклета ду жност, моја грађанска дужност. Али моји суграђани, видите — о боже мој, они имају толико од мене Томсен. Да, ваши суграђани су до данас од вас много имали, господине докторе. С токман. Да, на за то се ја бојим, да би у кратко, ја мпсмим: ако би их то побудило, — нтрочито сиромашнији сталеж да од сад узму варошке послове у своје руке. X чустад. (дижући сс). Хм, господине докторе, ја не могу ирећутати, да —

Отокман. Аха

мислио сам ја, да Је

нешто у ствари. Али о томе нсћу ништа да знам. Кад се тако штогод снрема Хаусгпад. А шта ?