Male novine

Сваки акт државни који Краљ лотписује мора цремапотиисати надлежни миниетар. Пиемена или усмена наредба Краљева не може ни у каквом случају заклорити министре од одговорности Чл. 137. И Краљ и Народна Скупштина имају право да оатуже министре: 1) за издају земље и владаоца; 2) за иовреду Устава и уставних права срнских грађана; 3) за примање мита; 4) за оштећење државе из користољубља, и 5) за аовреду закона у случајима, које буде одредио нарочити закон о министарекој одговорности. Чл. 138. Предлог да се министароптужи мора се учинити написмено, мора садржавати тачке оптужења и биги потписан најмање од двадесет посланива. Да се министар стави под суд потребан је иристанак две трећине гласова свију ирисутних члановаНародне Скупштине. Оптуженоме и в « суд стављеноме министру суди Ј' >жавни Суд, састављен из чланова Државнога Савета и чланова Касационога Суда. Чл. 139. Нарочитим законом, који ће се донети у првоме сазиву Народне Скупштине, одредиће се ближе, поједина случаји министарске одговорности, казне које се имају применити на њихове кривице, састав суда за њихово суђешв и поступак у суђењу. За оне случаје министарске одговорности, који нису предвиђени у кривичноме законику као сама по себи казнима дела 5 министар не може бити осућен на већу казну од затвооа. Чл. 140. Краљ не може осуђеноме министру ни оиростити ни смањити казну без пристанка Народне Скунштине. Чл. 141. Одговорност министарска застарева за четири године од дана кад је учињено дело, за које министар подлежи оптужби. ДЕО VII. Државни Савет Чл. 142. Држвни Савет је састављен од 16 чланова, од којих 8 именује Краљ а 8 Народна Скупштина, и то овим начином: Краљ предлаже Скушптини листу од шеснаест кандидата измеђ којих она бира осмрицу које Краљ поставља за саветнике; Народна Скупштинаса своје стране предлаже Краљу листу од шеснаест кандидата измеђ

којих Краљ поставља осморицу за саветнике. На исти начин се попуњавају упражњена места у Државноме Савету. Чл. 148. Државни саветници се постављају на цео живот. Они улазе у род остали државних чиновника. Саветници не могу бити преко своје воље уктоњени са својвх места ни нреведени у друга звања државне службе. Они се не могу ни у пенсију ставити цреко своје воље, сем ако су навршики 40 година државне службе или 65 година живота, или ако су тако оболели да не могу више вршити своју дужност. Чл. 144. Државни саветници могу бити они српски грађани, који су навршили 35 година, који су свршили у Србији или на страни какав Факултет или какву вишу стручну школу која стоји у реду Факултета и који су провели 10 година у државној служби. Ну они које овај Устав затече у звању државних саветника могу бити изабрани и иостављени за савегнике и ако немају ове услове. Чл. 145. Предеедника и ПотпредседникаДржавног Савета поставља Краљ из средине Савета на три године, Чл. 146. Државни Савет има ове дужаости: 1) да на иозив владе израђује законске предлоге и нацрте административних наредаба од оаштега значаја, 2) да ироучава законске предлоге, аоје Влада иодноси Скупштини, или који су потекли из скупштинске иницијативе, и да даје своје мишљење о њима. Ово мишљење саветско није обавезно ни за Скупштину ни аа Владу, али се ииак мора увек у целини саоиштити Народвој Скупштини пре него што она узме дотични законски предлог у претрес. Скупштина и влада могу одредити свака за своје предлоге рок у којем Савет има подиети. своје мишљење; Савет може тражити да му се тај рок продужи. Ну ако и после подужег рока Савет не поднесе свој извештај и своје мишљење. Скупшгина ће без њега арећи на претрес и на решавање; 3) да саставља кандидациону листу за уцражњена м«ета у Главној Контроли и у Касационом и Апелационом Суду; 4) да доноси зак,1 учна решења о жалбама које се тичу избора за жупанијске скупштине и одборе и општинских избора;

5ј да даје Влади своје мишљење о предметима које би му она поднела; 6) да разматра и решава жалбе против министарс; решења у спорним административним питањима. Ова решења Државнога Савета обавезна су за министре; 7) да решава суксбе између административних власти; 8) да одобрава делимичне издатке из општега кредита, одређенога буџетом за ванредне потребе. као и делимично употребљавање кредита одређенога на грађевиае, у колико би издатак у појединим случајима био већи од суме, којом министар може сам по закону располагати; 9) да одобрава изузетао ступање у српско грађанство; 10) да одобрава норавнања између државе и нојединих лица, која ба се по држ Јвне интересе као корисна поЈј казала; 11) да решава, да ли по закону има места заузимању непокретних добара за онште народну потребу; 12) да врнш цослове, који би му разним земаљским законима одређени били. Чл, 147. Пословни ред у Државноме Савету одредиће се особеним законом. (наставиће се)

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Начелннк минисгарства спољних послова. Као што смо с поуздане стране извештена за начелника министарства спољних послова биће постављен г. Коста Н. Христић, преседник варошког суда. * Са пчеларство воћарског скупа. Јучерања седница пчеларско-вочарског скупа, која је била за утврђење друштвених нравила, — продужепа је и за вечерас, опет у 5 сати у вече у згра ш велике школс, — на продужење дебате. Јавља се пријатељима пчеларства и воћарства, да га и опет мно1\;бројнс посете, као што су и јучаршњи скун. * Бирачки одбор. Говори се, да је поново постигпут споразум да свака партија избере из своје средине по једног члана за бирачки одбор прили-

ком нзбора посланика за Велику Народну Скупштину, а ова тројица да бирају четвртог. Овим ће се, доиста, постићи много јер ће се тиме изборна Скунштина свршити до заласка сунпа и неће се губити по 2—3 сахата око избора бирачког одбора. Па и иначе моћи ће изборна скунштина да прими већи број гласача, јер ће се због растурених гласачких спискова брже примати гласови, те тако, хвала Богу нећемо дочекивати и зору у општинској дворани. * Рад хопесара за варош Београд. Чујмо да ће комесари за варош Београд учинити корак да се изјутра нуштају у онштинску дворану до избора бирачког одбора по сиисковима само они грађани, који имају ираво гласа, те да се тако овога нута бар избегае да на штету пуноправних грађана заузимају, из радозналости, место они који немају право гласања, због чега се вајвише често нута није могао дуго да извргаи избор бирачког одбора. * Какав ће битк ред на биралишту. Свакомеје познато да велики број бирача у Београду, врло угледних грађана, не долази аа биралиште само за то пгго је због тескобног простора у отишинској кући изложен најгрозаијем мувању и гурању тако, да је било случајева да је понеки бирач пао и у несвест од силне запаре и гурања. Ми се радујемо и радо саоиштавамо то, да су Краљеви комесари заједнички .наложили иредседништву како има да се удеси биралиште на да сваки може брзо и без икаквог гурања да гласа. Преко нарочитог нашег изасланика уверили смо се да су налози комесара извршени и биралиште удешено тако, да ће овога пута сваки бирач моћи брзо и слободно да гласа а да га нико не пригњави, тако ће на једној страви сви бирачи улазити у дворану ту из размештених спискова сваки сам себи узимати број списка (ако гараније није узео) а из дворане ће редом, је дан ио један, улазити у собу за гдас.ње и из ове засебаим изласком силазити на доњи бој. * Вратио се. Господин Чеда Мијатовић, министар иностраних дела, вратио се синоћ из Беча.

^авео на овај пут, да вас видим још

ЈвДНОМ !" „Мене гоне, ја еам одбачена и заборављенаДоренцо Пријули, али ипак нећу да еанустим борбу противу неправде и злочинства," одговори Краљица Ноћи. „А од кога имате сад да се плашите, Сињора? 1 Зар од Инга Фоскарија, лажног наследника граФа МираФијора?" „Не, нлемеиити ЈЕоренцо Пријули, ја се не плашим Инга Фоекарија! Онјенао! Он је пао — оборио га је његов сакри вац и помоћник у свима злочинс.твима „Зар ви и то знате, Сињора?" „Ја дознајем ове , што се догоди у Дуждевој палати !" „А бојите ли се Брабантинија ?" „И њега се не бојим!" одговори Краљица Ноћи. „Та два човека уништиће се сами, они ће један другог уништити, то будите уверени !" „А ти ћеш једном победити, племенита и одважна жено!" рече Лоренцо са неком радошћу, и приђе још ближе Краљици Ноћи, па јој пружи руку. „Ти знаш како те ја љубим! Ох ! не одбијај ме тако озбиљно, и тако хладно! Твоја чаробна слика ненрестано ми лебди нред очима, она

ме прати свуда! Ја те гледам и онда, кад сневам! Све моје мисли код тебе су ! Па зашто нећеш да ме слушаш ? Зашто не ћеш да примиш моју руку, коју ти пружам од свег срца?" „Већ сам вам једном казала, Лоренцо Пријули — да ие могу бити ваша / Не тражите љубав од мене !" одговори Краљица Ноћи. „Ја имам да иснуним далеко светију дужност, ја имам и морам да се борим! Мој је пут опасан и трновит —" „Ја ћу поћи с тобом заједно тим трновитим а онасним путем, дивна и узвишена Краљице ! Ја ћу те мојом руком бранити од трња и сваке друге опасности!" Краљица Ноћи врташе главом — у томе промаја, која дође из себе Лоренцове, подухвати њено покривало. и подиже га са њеног лица. Светлост обасја њено дивно лице. „Ти си — дакле то си ти? С&д те познајем!" повиче Лоренцо, и ухвати обе њене руке. „Ја те нисам видио сад први пут, али сам сад први пут тако добро видео, да те познам која си!" У истом тренутку поЈ *ави се у дну ходника Фра Ђузено, који је чуо разговор између Лоренца и Краљице Ноћи.

Краљица Ноћи брзо епусти покривало преко лица. „Ако је истина Лоренцо, да ме тако љубите, као што сте ми често говорили, енда ми докажите то тиме, што ћете ми испунити једну молбу рече Краљица Ноћи. „Говори! Захтевај што год хоћеш од мене/" одговори Лоренцо обрадован. „Да ћутите, да никоме не кажеге то, што сте сада видели/ Никоме да не издате тајну, никоме да не кажете ко самја? То ће потврдити, да ме заиста љубите! А још већма доказа^е те ми вашу илеменитост и пожртвовање, ако ми испуните још једну молбу, а та је: да ме више не гоните, и да не тражите од мене љубав ! Хоћете ли да учините то ?" Лоренцо клече. „Та ја морам да учиним то ! Ти не ћеш друкчије, онда мора бити онако, како кажеш ти !"

(наставиће се)