Male novine

ГЛАОНИК

СИУЖБЕНИ ГЛАСНИК „Српске Новиае-' од 6 ов. мес довосе Јказе којима се на предлог мииистра цросвете и црквених послова, а на основу члана 118-ог Устава земаљског, у путу милости ослобађа ДимитријеЂукнић свештеник калањевачки од издржања четрдвеетодневне енитимије и указе којима се иегпадијски потпоручик у недејсгву, Аксентије Тодоровић, отпушта из државне службе због опшге неспособности за ову и артиљеријски поручак у стању недејства, Благоје Павловић, на основу члана37-ог закона о устројству војске, ставља у стање нокоја с пензијом, која му нрипада по годинама службе. На иредлог војног министра секретар 1У-е клчсе аослансгва у Цариграду, нешадијски каиетан 1-е класе, Милан Михаиловић, враћа сеу активну војну службу са чином што га има и с рангом кад је тај чин добио. На предлог војног мннистра, а на основу члана 11 -ог закона о устројству војне академије, поставља се за редовнЈГ нроФесора при војној академији, д-р Димитрије Данић, досадашњи помоћник проФесорски при истој академији. На иредлог министра иностраних дела постав а се: за начелника И-е класе миниетарстиа иносгр шик дела, Коста Н. Христић, председник сула вароши Веограда, ио његовом писме ном иристанку. На предлог војног министра, а по саслушању министарског савега ђеиерал "Борђе Катарџија; ауковници: војно-судски, Гаврило Поповић, и артиљеријски, Павле Хорстиг; аотауковиици : пешадијски. Јован Смуђа и Александар Протић и ђенералшгабни, Креманкп и Паја По цовић; каиетани 1-е класе: цешадијски, Никола Сгојановић и Стеван Миленковић; коњички, Павле СтеФановић, и нешадијски, Павле Мишић и Живан Новаковић; кааетани 11-е класе: артиљеријски: Стеван Бабић и ' Гаврило Протић; аоручици: пе^па^ијски, Димитрије Терзић. инжињерски, Живко Киминац, пешадијски: Милисав Вучићевић, Тодор Миливојевић и Алекса Сабовљевић; и потпоручик неша-

дијски, К ста Милутиновић, ва оспову члана 37-ог залона о устрој<*тву војске стављају се у стање покоја с пепзијом, која им ио годинама службе припада. На предлог војног министра производе; се у ђенералшгабној струци." у чин пуК ')вника: Јеврем Велимировић, потпуковник, у инжињерији: у чин пуковника: Михаило Магдаленић, потпуковник; у чин каиетана П-е класе: Коста Сганишић, норучик; у чин поручика Петар Мишић, Милош Божановић и Ђорђе Миљковић, — потпоручици, у артиљерији: у чин пуковника: Драгољуб Марковнћ, ЈБуби воје Перишић, Павле ШаФарик, Михаило Срећковић и Кока Миловановић — потпуковници; у чин мајора: Јован Маринковић' канетан 1-е класе; у чин капетана I е класе: Илија Влагојевић, Дпмитрије Стаменковић и Милорад Ђурић — капетани П-е власе; у чин капетана П-е класе: Мирко Стојановић, Јеврем Тешић, Живко Јанковић и Велимир Јовановић — нотпоручици; у чин поручика: Михаило Мићић, Сгеван Павловић, Петар Радовић, Коста Вукићевић, Негован Михаиловић, Јанко X. Маџаревић, Милета Танкосић, Марко Хаџић, Гојко Ђур*ћ, Ђорђе Анастасијевић, Милутин Мишковић и Вудимир Илић — потпоручици: у чин потпоручика: Јеврем Стеваиовић наредник, у пешадији: у чин пуковника: Јосип Јаковљевић и Владимир Угричић, артиљеријски; Љубомир Остојић, пешадијски; Тома Јчвановић, ђенералштабни; Светозар 'Љочић и Стеван Луковић, инжињерскл — потпуковници у чин мајора: Вогдан Дамњановић. кацетан 1-е класе; у чин капетана 1-е класе: Коста Кораћ, Јован Ерић, Тодор Мандрина, Ра*оје Марић, Јанко Пауиовић, Милош Станић, Милисав Симић и Гаврило Лазаревић каиетани П-е класе; у чин канетана И-е класе; Петар Јовановић, Стеван Влах, Јанићије Илић, Никола МиленI ' ТЗ. 1ТТЧ1Т.Ч Т.г 1 .. Манојловић, Љубомир Марковић, Коста Поповић, Светозар Гмизовић и Недељко Трифуновић — поручици, у чин поручика: Коста Срећковић, Коста Наумовић, Марко Спужић и Сретен Пантелић, пешадијски; Мидоје Поцовић, инжињерски; Павле Нешић, Танасије Гавриловић, Пегар Вујанац, Светозар Таловић, Милојко Добросављевић Владимир Гонсијоровски Стеван Ђорђевић, Урош Ерић, Станиша Ивановић, Стеван Златић, Риста Сан-

| даљ, Никола Д. Илић, Стеван Обреповић, Жчвојин Ђорђтвић, Светочар Поиовић, Стојан Симић, Миливоје Пачић, Младен Малетић и Лука Ла^аре вић — пешадкј ,ки потпоручици; у чин погпоручика: Ларија Димић наредник, у коњици; у чан капетана II е класе: Петар Ђорђевић, Сима Добрача и Стеван Рекалић — поручици; у чин иоручика: Светозар Пзтровић, Љубомир Ђорђевић и Ђорђе Вабовић потиоручици; у чин потпуковника: Милутин Радојковић и Милоје Ивановић — наредници у војно-судској струци: у чин пуковника: Ђура Пантелић потпуковници; у чин нотпуковника: Јован Ђорђевић мајор; у чин мајора: Петар Радовић. капетан 1-е класе. У војно-санитетској струди: у чин норучика: Гига Цермановић и Јосиф Радуловић — нотпоручици у жандармерији: у чин канетана И-е класе: Драгутин Ђурић и Вељко Десимиро вић, — поручици. Општи ранг новоироиззеденим иотпоручицима да буде овај: артиљеријски Јеврем Стевановић коњички Милутин Радојковић и Милоје Иванолић и нешадијски, Зарија Димић.

ТРГОВАЧКИ ГЛАСНИ Преглед солунсч. е аијаце. за месец Новембар. 1888 (Извешће Н. Ничоте синова)

Иамука Солунске Фа

брике.

грош<&

л *

непреденог

М-

4 иак. 36 20.

Ћ »

п

6.

Ћ

37.20.

77 Г)

Ћ

П

8.

71

38.20.

Ђ Ћ

71

71

10.

17

39» .20.

П "

преденог.

1)

4.

71

3)7.22.

11

и

17

6.

38 22.

1> »>

17

77

8.

>1

30.22.

7) Л

V

7>

10.

IV

40.22.

» V

П

•7

12.

71

32.22.

» •

71

71

14.

77

43.22.

Памук нерађен, као

7) Г

Американ.

Ђ

6 30.

Г) Ћ

Ватуто.

71

6.20.

V Ћ

Чикрик.

7)

6. —

КаФа демлон

Ј)

14. —

V Л

Рио.

I

Ћ

12.30.

Г) П

п

II

7)

12. —

Ћ Ћ

V

III

•п

11. —

71 7)

Ђ

IV

71

9.25.

71 Ћ

V

V

77

9. —

71 »

„ ординарија

*

8. —

Шећера

аустриског.

7)

2.27

Ђ

француског.

7)

2.28.

Ћ

руског.

7)

2.23.

Памука Енглеског М 12114.

п » п * п У) V П П П П

гроша ока 13. 4124. кронтон иакло. 48.

Ћ 77 7 > Ћ Ћ & 7) 7)

16 16 30 30 30 30 30

24. П1880 Г. М. ок. 13.35.

23. 32. 32. 32'

II. I. II. III.

>32. бељен I. • 32. „ II 30Ј32. „ III 40)42. веренс Пак. 40|42. „ II.

13.15. 18.25. 17.30. 16.20. 21.1925. 18 30 56. 54.35 "Г »

П

П „ г >. непреденог. ј &

4.

ока 11.—

71

71

71

Ћ

6

„ 11.20.

77

71

71

7)

8.

„ 11.30.

71

71

71

7)

10.

„ 12. —

Ћ

71

Ћ

71

12.

„ 12.10.

77

П

Ћ

7)

14.

в 12.20

V

преденог.

4.

„ 11.30.

71

Г)

77

V

6.

„ 12,-

71

Ђ

Ћ

Ћ

8.

„ 12.10.

71

71

71

Ћ

10.

„ 12.20.

17

7)

1)

7)

12.

„ 20.30.

Ћ

Г)

Ћ

Ћ

14

„ 13.-

(наставиће се)

ПРОСВЕТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И УМЕТНИЧКЕ

— (За што назадује УгарекаУ) Бела Гринвало је написао нод насловом „А Ке§1 Ма §уагог82а^, (Стара Угарска) онширну политичну студију, у којој се трудио да докаже, да је Угарска у XVIII. веку са сталешких и вармеђских установа опала, те да и данас још назадује баш са тих установа. А сада је Лауш Мочари издао оиет онширну студију којом нобија назоре Гринвалдове. Мачарија своди у тој ирилирци своје назоре на то, да Угарска у XVIII. столећу није назадовала са сталешких и вармеђских установа њезиних, него за то, што је изгубила самосталност своју. Са тога Мачарија вели, да је задаћа данашњег доба то:, и да извојујемо отаџбини на<пој независност, да усноставимо добар споразум народности и на сваки начин да задржимо старе установе своје, јер нас оне и данас још бране."

уласку, да Је у кра] стола у угодиој наслоњачи седела млада жена са плавом ко сом и очима, а у рукама је држала некакав штампан званичан акт. Ово је дакле та лена г ђа Монистролова? Заиста њена лепота није претеривана. Беше средњег раста, прилично пуна, а нос би могао дичити лице грчке лепотице, усне — истина не баш румене, без сумње због узбуђења — беху нодпуни облик купидоновог лука. Уши јој беху танке и лепе, а мало повијен врат, око кога ее беше савила дивна коврџаста коса, и изгледаше бео као снег а светао као углађен алабастер. Ноге јој нисам могао видети с места, на коме сам стајао, а биле су без сумње дивне као и руке што су јој биле са танком белом прозрачпом кожом, танким прстима и ружичастим ноктима. Све то заједнички довело би и највећег вештака до лудила. Тешко би било све то сакрити. Просто ме је заслепила, лепота те жене и поштосамизнова потресао теорију г-ђе Мешине, решио сам, да је немогуће, да је ова женска творац злочина, који је извршен у улици де Леклиз. Овај је упечатак трајао само за један тренутак. Њена ха-

љина беше узрок овој промени. Беше одевена у црнини а хаљина ниско исечена око врата. Црно је изванредна боја за плаве лепотице и ова је тоалета много улепшала г ђу Клару. Кад сам сам се мало размислио, изгледало ми је немогуће, да се једна женска претрпана бригом и жалошћу за мужем, могла овако пнкинђурити, и морао сам се запитати, да поред свега тога г-ђа Монистрол није глумица и да је својевољно изабрала одећу за своЈУ улогу. Кад нас је осетила, да смо у собу ушли, скочила је на ноге као усграшена срна и сузним очима запита „Шта желите господо?" По изразу ока г. Мешинета увидео сам, да је и он био истога убеђења као и ја. „Госнођо," рече оштро, „Судије су ме нослале. Ја сам агент тајне полиције." Кад је ово чула повукла се натраг и села плачући на столицу. По изгледу беше малаксала, али изненадно као у нерволној ватри скочи, и са дршћућим уснама рече: „Дошли сте дакле да и мене ухапсите? Ах, кад би то било, ја бих вас благосиљала. Хајдмо, ја сам спремна. Водите ме. Бар ћу тамо бити заједно са

поштеним човеком, кога сте јуче ухапс^Гли. Ма каква га судба снашла, ја ћу је са њим делити. Он је невин, као и ја, но не шкоди, таква је судбина, да буде жртва судске погрешке. Највећа радост биће ми, да умрем крај њега." Њен говор прекидало је урлање , које долазаше из угла еобњег. Плгледао сам и видео црно велико псето, све накострешено и спремно за напад. ,,Доле Плуто, доле," викну г ђа Монистрол, ,,лези доле и буди миран. Ова господа не ће ми ништа нашкодити."

(наставиће се)