Male novine

Вутковић слуга, Рада Јозанавик стуга, Душан Јовановић из Ужица, Чеда Обрадовић коцкар, Стојан Вожиновић овд. Миливоје Пантелић изј ТреЉтенице и Живко Нашић нз Дубља сви због скитње и Никола Жупан киф . за оговарање власти. Највчо : У кнез Михнјловој улици, иађен је један џеини штамбиљ Д. Јовановића минограФа. Сопственик нека се јави кв. варшпвом. —<|««^—

РОСББТА

БЕЛЕШКЕ КЊИЖЕВНЕ И уметнинке Ге8 ћоттев с1е 1852. — У Паризу тек што је изашла врло ивтересантна и као што рецонзент „Тетра 1- п|)имећује са свим савршеаа књига о а гатадији Франжуских реакционара. Та кшига зове се Без ћохптез <1е 1852 а написао је Корентон Гпи. „Чатава еаоха, још скорашња, али инак недовољно исиитана, која чини чудну а налогију са садашњмм стањем у Француској ускрсава пред нама у том непристрасном историјеком иснитивању, које решава многа иигања. С » ј м озбиљног интереса, књ^га, је пуна леивх и вештачких елиКл", т«ко рецензент преп »ручује нову *њигу. „Нестор хрватске књимсевности." Последњи број Шгросмајеровог „Адг. 2чИ ", доноси белешку, како јег. М-»тија Бан „нестор хрватске књажевности" дао у штамиу целокунна дела своја. Чудо од безобразника, у коме сами Хрвати могу да кулмипирају! Извесно ће једног дана донети белешку како је најмлађи хрватски приповедач Јавко Веселиновић дао у штамиу другу свеску својих приповедака. Па докле ће та наша ,браћа" тако да се свиње! Има ли ту суда, имали ту сем Божијега, и каквог међународног суда, који би малко повукао за уши ту књ^жсвну дечурлију. Или је збиља рнравдана она масао је1 ,ног шаљивчине, који рече, како би то благодетно било кад би направили конФеренцију Мађари, Хрвати и Бу гари и тада би било чудо од нацлје; тако моћни били би потомци Бугара; Руси били ба потомци Мађара, а Американци псг, не смејте се! .... као зашто неби могли битш са свим чисти, овејани — Хрвати. „Браћо* Хрвати, ево вам једног братског савета: Утурите најиререн Од кошуље, кој« вам је кр.»з тур испао, обришите елинв очешљајте се, иа хјј дете у — основну шкилу, где ћете се ако ни чем др 10М а оно уљуд-

ности научити, јер сте најбезобразниЈа, најдрскија (дозволите овај стуцањ ноређ"ња) нација на свету.

НАУКА

Туберкулоза. — Туберкулоза, прилеичива болест, проузрокована на^очигим бакцрлама (одвећ сићупша жипотињиц«) које је открио доктор К јх, преноси се на разне начине и са врдо различитим појавама са гледишта патолошке анатомије и симптома. Са гледишта ааатомо — патолошког она се јавља са запаљивим неонлазжсом, са запаљењем чворића и квргица на »ватим гранулације, које су или од војеие или се стичу једна уз другу и које прати оштро заиалење или хро нично запалење ткива. која су седиш т тих гранулација. Те повреде прати меетимично сирасто умртвљаваље проираћено абцесииа, шупљикама, гнкјењем; оне се некад, вздвајају и д««ље захвагају и простиру, ■ завршују се кречним запалењем. Од ! уберкулозе не болују самољуди. Од њетако истоболујуи умиру и људи и све живптиње, а нарочито домам- ће животиње; п«сле човека, говеда сј најсп .собнаја за туберк>лозу. Лаеноку имамо највлше да благо дар>,мо за први тачан појам о туберкулн; он ју је сматрао као наразитарно ткиво; Брусе је сл њим произ«ео запалење. Виљмен је 1865 године објавио параској Академији Наука да је туберкулоза отровна, прилепчмва и да се може пелцоватп. Шово је 1869 годино правио опите на туберкулизацији животиња унашањем туберкулознв материје. На послетку је 1879—1881 године доктор Мартин дао ексне| именталнм критеријум правих туберкулчзних гранулац«ја. Пеколико годиаа доцније, Кох је доказао да она долазк од једне савршено опредељење бакциле, о«,шојио је ту бакцилу, кужгквирао је н репродуковао туберкулозу пелцовањем (унашањем култиввране туберкулозне материје у здравога). Бакцила, проузроковач туберкулозе, има изглед запете, обично је гранулатавна (зрнцаста). Она се налази у свима туберкулозним производима, ма да се она не може увек ллко наћи. Иг чињенвх испитнвања може се вакључити да је она микробне природе (сићушна жввотињица) и да )е туберкулозаа бакцила прави нанто леначки чиниоц туберкулозе, прави и јед ни проузроковач туберкулозе. Туберкулоза може доћи на човека аелцовањем; зараза од човека на човека извесаа је, а то бива н«јче»нће

у заједничком животу. Да се туберкулоза може наслеђивати, то је непобитни Факт, ма да понекад, сре ћом, може по наког да прегре ши. Доктор Петар вели да се нико не рађа губеркулозан, већ само склон туберкулози. Ну покрај свег тога што је туберкулоза код ново рођених врло ретка, ипак су констатоване туберкулозне повреде код деце која умиру у првом и другом месецу. Неки лекари; са својим опитима тврде да у истинш носгоји Фактички пренос туберкулозе од мајке на дете. Ну туберкузоза се ипак зато јавна по готову само онде, где има земљишта за њено разваће. Тај терен спремају разни узроци, међу које на првом месту долазе неуредности у животу, у претеривањима сваке врсте, у моралним незгодама и у евима болестима или повредама, које могу дубоко да ослабе организам. Дијагнастика (знак болести) туберколозе може са добити на основу ова два главна «>акта: доказ да је нађена бакорила у туберкулозним нроизводииа ^ракољци гној и т. д.) и пелцовањем здравих животиња (аитоми зец) са ироиинводима у која се сумња да су туберкулозна, Туберкулоза је бич нашег доба, н на несрећу откриће бикорила (узрока болести) није ни за један корак унаиредила терапетику. Ооиста, кад бак цила освоји каквог болесника, нможе јој се ништа, јер су резултати, кој« су добивени са употребом разних антисептичнпх препарата а особито јодоФормом, још врло малеаи, а да би се по њима могло што закључити. Главао леч^ње још и даиас као и у прошлости, састоји се у старању да је болесник у таким згодама, у такч повољном животу, да може његово тело да се опир^ туберкулозн и да наджкви туберкуле, да ублажи запалење; на кратко, да живи тако угодно, да истрајношћу свога тела иставља отпор проузроновачима несрећне бољетице и тиме их вадживи. При свем том откриће бакцила има озбиљних последица про®илактичних (предохраљивкх ), јер упознати непрајатеља значи испунити прве дужноети, које омогућавају чување и обезбеду од његових напада Конгрес научника који је недавво поради овога држан у Паризу, и у коме је најпотпуније иретресена ова весрећна болест, није тако исто учкнио бог зна шта. И он је у главаоме пропоручио чување које папред показасмо и нзрлзио жељу, да се пелцовањем, као оно Пастер код беснила, ппкуш* слаблењр, туберчулоз .

ПРИВРЕДА. Бојаднсање прнродног цвећа. По цветњацима богаташа може се по некад видети ружа, божур, лала I друго остало цвеће онаке боје, какво то цвеће није, и онда, наравно, чисто себи неверујемо кад гледамо божур модрикает, ружу зелену, лалу цлавичасту да је то што гледамо заиста божур, ружа или лала. А ништа лакше, а да сваки који хоће добије цвет онаке боје какве он у природи није. На пример ако се жели да се ружа обојадише, онда се метне на д <о црена иилотине челичне или од гвожђа па се за тим напуни цреп з мљом колико већ треба. Ако у таки цреп усадимо белу ружу ми ћемо добити, не белу, него зеленкаете боје ружу. Па и свако друго цвеће које желимо да обојадишемо; ваља на дно црепа метнуги пилотине од челика и>ш гвожђа, па ће се свак^ живи чудити, од куда и са кога краја света добисмо ружу, божур, лалу и т. д. таке боје. Ко не верује, нека проба, па ће се уверити. Добро за пастрну. — Ово је у нас још са свим ново, па душа ваља тешко је веровати. Ади није саветно бити неверни Тома, него је пробитачно свашта опробати. Тако веле неки Немци, да се пастрма може дуго очувдти,ако се посоли са туцаном каком. Добро би било када би се то оиробало, па ако је заиета тако, да се јави нашем пал.оиривредном друштву, које ће то ао средством свога органа „Тежака -4 препоручати свима нашнм нривредницима. СМЕСИЦЕ Становннци Хаџн— острова сахран>}ју своје поданике на веома канибалски начин. Један нутник, који је тамо нарочито отишап, да ирисуствује једном таквом укоиу, необично се зачудио, кад је видио, где онај, кога треба сахранити, седи жив код свога гроба. Несрећник је дошао дотле пешке; патио је од кашља и сипње, и био је човек средњих година, Узалуд је странац употребио сву своју вештину говора, да наговори истога кандидата за укои да одустане од своје страшне намере. „Ја сам већ једаред иао у постељу", одговори он одлучно, ,,па сад хоћу да ме сахране"! Рођаци, који су узели на ее дл изврше укоп. забранииге Енгл^зу да се

У томе и Краља, гризан страх ухвати, К' мору оде брзо, да дете дохвати! Из даљине зачу: Гле, ОлаФе, овде: Љуљати ти се дете, ио врх морске воде! Оно јадно плаче, с валима се бори, А отац је грозан, хоће да г' умори/ Оно јадно стсње, — свога оца зове, Руаама се мучи, ал му неда море! И сам ОлаФ чује, добро виде очи, Па од муке веље, он у море скочи! Рибар један виде, он га виде туна, А по мору нлива, од злата му круна! Нека с' рука маше, и то рибар виде, Како рука ближе, и све ближе иде! Виде грозну руку, виде руку црну, Како с' маша горе, да дохвати круну! Ал таласи морски, и круну покрише, И она се нигди, сад не види више! Око Олафовог замка, хладан ветар хуји, Узбуркано море, на све стране бруји! У мору почива, насљедница права, А поред ње сада, и Краљ —отац снава! Нела на мах ућута — она слушаше пажљиво. Неки чудновати глас беше допро до

ње — 0Вој глас беше тако ужасан, да је надјачао хујање ветра и шуштање таласа. Али то беше само за тренутак — па за тим се не чу више Тај глас мора да је долазно са оног места, где је била стара светлећа кула. Нела погледа тамо — око старе куле шуштаху таласи ударајући о њено нодножије. И опет се чу исти глас — изгледало је као да неко виче из гроба, или се бори са морсаим таласима — Песма о Краљу ОлаФу, још се врзла у глави Нелиној, и сад јој се учини као да чује некакав глас из мора — учини јој се као да види у таласима златну круну и руку, која се машаше да је ухвати — учини јој се као ца неко плива у таласима у белом огртачу — као да то беше Краљ ОлаФ, што је скочио у море за својим дететом — — Она пође неколико корака напред све што је видила око себе, још већма пооштри њену Фантазију. Стара, мрачна кула, до чије половине допираху узбуркани таласи, — црно камење на њеном подножију, које су покривали таласи; — несиг рпо осветлење са

нове куле, коЈе јој престављаше разне слнке, — тужно хујање ветра, које беше иалик на човечиЈ*и гггас; — све се то у* јединило да пооштри Нелину Фантазију н убеди ј *е да доиста пред собом внди опо, што јој се престављаше у Фантазији; а то је њој годило, она је уживала у томе. Сад се опет кроз хујање ветра зачу човечији глас — тужно, јечећи раздегао се глас кроз ваздух, и допро до Нелиних ушију — она је сад добро чула. да је глас долазио из старе куле. И ако је ноћ била ужасна, помешана са хујањем ветра и шуштањем таласа, ипак Нела није знала ни за какав страх. На против то је њој годило, беше у томе за њу нешто чаробно, што јој је сад испуњавало душу.

(наставиће се)