Male novine

иа ни остале да њега радп не одбијају понуђену владу, пошто је ван свике сумње да би „вернн друговп" то и сами учинили — учинили би чак и онда, вад би г. Пашић молио дане учине. Дакле, ако довста има у Србији људи који без г. Пашићеве амнестијене би ; примили владу, то су по свом образовању и васпитаду људп којпма се влада никад неће и не може нп нудити. А све ово остало, пш> је већ било министар или има нека изгледа и Форме да може бити — све ће то примити владу и несећајући се г. Пашпћа. Ето бнвших п „пмајућих битп" мпнистара раднкалнпх па нека по душп кажу да ли им је пкад и на ум падало да због г. Пашића одбијају владу. У осталом то бн теа и била права бесмислица. С тим смо дакле на чисто. Да ви димо сад друга места у прогласу. Три пут смо га чптали пажљиво, п, право да кажемо, ми ни еад не знамо шта је г. Пашпћ уцраво хтео с тим прогласом. Је ли њему доиста до тога стадо да добије амнестију и повратак у отаџбину ? Ако јесте — а држимо да јесте — онда зар се тако пишу ти прогласи, који треба да уравнају пут амнестији !!! Зна цео свет, па јамачно мора знати и г. Пашић, да је он једини пзузет из амнестије п он је једини остављен да се потуца по туђини поглавито и једино с тога, што је о њему на највишем месту утврђено уверење да је то непријатељ, пздајник и крвави душманин не једне страпке српске, не једног стања у Србији, не, најпосле, ни самога Краља и престола, већ да је непријатељ и издајник Србије, вздајник отаџбпне своје, душманинце лога Српства. Ево у чему је ствар. Вели се, да је 1885. године била сшремљена буна у Србији п да су у 1'М припремама нашп емигранти у Вугарској играли главау улогу. Сви су они (емигранти), веле, били сложни утомеда у Бугарској (на српској међи) организују устаничке чете, да упадну у наше источне округе и подигну буну. Ствар је била зрела чекао се еа мо згодан тренутак. У томе наступе наши заплети с Бугарском — Бугари узму Румелију, а Србија се моби Лишв. Ови догађаји изазову несугла сице међу нашим емигрантима. Пред виђајући да ће између Србије и Бу-

гарске доћи д> рата, неки од еми- не — глапно је да је она на надлежграната била су «а то да се буна у.ном месту примљена као истинита и Србији сад не почиње, и тиме Буга-!да је то једини узрок*) штоје г. Парима олакша победа. Други су о- шић изузег од амнестпје. пет били за то, да је баш то зго- и с настаје питање Је да за ^ спех б ^ не ' Д а би се Р е ^ а Пашић требао, је ли смео ћутати тако и пзравнала ова несугласица, српски^ 0 0 т ^ ме ц ' 0 Ј тањ ка > се емиграпти скупе на састанак У К Ј сто ј в ? Није ли била и није лз сад Видану да реше то нитање Јњегова Ј света Ј т _ ' ^ И сад настче оно што З е главно. себе али српскога образа ради Веле да Је г. Оаш.ћ ту најватре-^ претреС е ту сгвар до најмањах « Ч е застунао мисао да рат СрбиЈе с ситнн Р Ј изнесе све околности, сва Бугарском не треба да задржа еми- факта све догађај имену је месго, гранте од дизања буне, већ да им ]е ^ где и Јад је што било, да се то баш наЈвећа гарапциЈа за успех н030ве Ж0ве сву Ј еснак н 0 ' Ч Ј ВИД . устанка Српски емпгранти треба ДацеЈ да пменује св Ј доке св ' е 0К0ЈН0 . упад у у р П| У заЈедно с бугарском сти СВ а Факта, све догађаје како бијепобедоносном војском и буном да о- и нуда чистаис ^ на и8 цеАе Ј , ге лакшаЈу Бугарима победу и продира- магду Ј тине Ј ње у Срби;,у па ће се онда победоносап Б У гари и победоносни српски ^а, за бога, т У је бар ствар часта бунтовницп састати У Нишу да т У и ј&сна. Јавно се тврди да се г. Пањих двоје закључе мир и поравнање. ШИ ^У не да амнестија с тога, што је Каж У , да се томе од У аро само Аца 1885 год. с Бух^арима у др У штву ра

ПРОЈЕКАТ ИЗБ0РН0Г ЗАКОНА о иабору иосланиха аа народну сиух штину која се ао уставу има ванре дно сазвати на дан 1 октобра 1889 како га Је израдио чдан ужег уставотв. одбора Марко Стојанови* адвокат

Станојевић, и он један помогао те емигранти реше да се с буном причека и да се тада не дигне (То је доцније и био јсдиап разлог те је по милован г. Аца, који је 1883. дигао буну и организовао цео опасни покрет Књажевачки, а остављен је г. Пашић који буне ниЈе нп видео). Но г. Пашићу, веле, нпје ни то било доста. Он је продужио односе с Бугарпма п нудпо пм своје радове. Да лп је све ово пстина што је о г. Пашићу речено, или је нешто истпна, а нешто додато и измишљено или је све ово лаж, клевета и гнусна потвора — ми то не можемо рећи с пуном У вереношћ У . Колпко ми лично познајемо г. Пашића а рачунамо да га добро познајемо — Ми сматрамо, да је он, несиособан за овако беадушно, и крвничко издајство иротив своје рођене аемље , м&њ ако се не би узело да се г. Пашић за те две године изгпанства са свим пз темеља променио управо — полудпо! Али бпло истинито пли измишљено његово овако пздајничко држање оноје на највишем месту тако представљено, (а вест о томе, ако се не варамо, донео је сам један емигрант, који је лично присуствовао на томе видин скоме скупу) у њега је поверовано и о г. Пашићу састављен је такав појам. А из тога природпо је излазио закључак: „за издајник^ Пашића нема милости!". Понављамо, ту није сад питање је ли истина ова страшна оптужба или

дио о глави Србпји. То нли је истина или није. Ако је сте — онда је с г. Пашићем свршено и право је све што га снађе. Но ако то није, онда је г. Пашићева света дужност да то докаже фактима те би га опда илп морали амнестираги, или би бар јасно изашло да га од амаестије искључују за што друго, а не за издају отаџбине у друштву с Бугарима У то пме п у тој цељч једино је и имало разлога да г. Пашић јавно изађе с изјавом. Али онда је требало изнети све п казати све — писати читаву књигу о томе, ако устреба, а не ограничити се на празне Фразе, којима толико изобилује оваЈ" проглас. Толико овде. У идућем броју ре ћи ћемо још последњу нашу реч о овом прогласу.

*) Јамачно нико не ће веровати, па ни сам г. Пашић, дч еу њега ивувимадим дру гих невих разлога, а ово истицали са мо као Фирму. Јер какви бн могм бити ти „други равлови ? Пи изуаетне сдособаости , ни неки ванредни дар за стварање буна, нити шта друго на то налик нема код г. Пашића, те да би се то могдо1 узети за повод његова искључ°ња. У томе погледу г. Станојевић делом је осведочи« м н о г о већа бунтовничка преимућства, па му то опет није сметадо амнестији.

УВОД Члан 1. Избори посланака за народн У скупштипу, која се по уставу има ванредно сазвати на дан 1 октобра 1889. годнне, извршиће се, на дан 14 Сеатембра 1 889. године. ио одредбама које се овде излажу. Члан 2. Пзборе поеланика наредаће Краљ указом на предлог министра унутр. послова и по саслушању минисгарског савета. Указ ће се пггамоати у званичним новинама, тако да од дава штампања до дана избора не буде мање од педесет и пет дана ни више од шесдесе.т Дан избора и дан штампања не рачуна се у тај рок. I КО ИМА ПРАВО ДА БИРА Члан В. Сваки српскп грађанин, по рођењу илп прирођен, који је навршио 21 годину и којп плаћа држави најмање 15 динара непоиредне порезе на годину, има право да бира посланика за народну скупштину. Задругари, који су навршили 21 годину, имају право да бирају ма колику непосредну порезу плаћали. Отац и његови пунолетни синови, којн с њиме заједно живе, сматрају се за задругаре. Члан 4. Но немају право да бирају онп: 1) који су осуђени на робију, за време док се не поврате у права: 2) војп су осуђенп за преступе на губитак грађанске части: 3) који су под истрагом и у притвору за злочинства или преступе, за које је у закону одређена и казна губптка грађансне части; 4) који су судском иресудом осуђени, што као присталице не признатих вера нису вршили сћоје грађанске"и војене дужности; 5) који су судском пресудом осуђени што су злоупотребом своје власти, или силом, или претњом, или поклоном или обећањем поклона радили да буду изабрани они, или Д а буде, или да не биде ко други изабран за посланика;

нодозрив. Ја сам му на путу, јер све знам. Хе, хе, све би добро изишло само да нисам тако била обазрива. Он је мислио, СтеФана пије радо вино, упааиће и свећу — хе, лепо би ми ишло. Ха, ха, ха, — смејала се она. — Премилостиви господин преварио се у рачуну. Морам отићн, да му покажем да он не ће тако изаћи са мном на крај. Она узе евећшак, повеза једну мараму око главе и врата ■ изађе из куће. Међутим већ се смрче. СтеФана кроз башту нзађе на пут, који је вођаше на обалу, где јој је био чамац готов. Она уђе у њ, узе весло и повесла далекој пијацети. Она је брзо веслала, чинило јој се као да ју је морнла жудња да што пре дође у варош н нађе Инга. Подругљив осмејак лебдео је на лицу њеном. Још никад није имала у рукама наследника гроФа МираФијора, као сада. Јер је зиала где је адмирал, једини господар оног богаства, којим се Инго разметаше.

Поеле брзог вожења приближи се обали. Изађе из чамца, привеза га и изађе уз степенице. Беше ноћ настала. Свуда беше већ мирно и нигде никога не беше. СтеФана се упути дуждевој палатн и прикри се иза једног стуба, где је чекала и мотрила на Инга. Тек што се наместила иза стуба а зачу се неки глас иза ње. — Шта ћете овде? чуло се. СтеФана се обазре. То је био слуга савета тројице , који јој приђе. — Зар ме не познајете? — упита га она. — Јесте ли ви СтеФана удовица гондолиЈерч Сабастијана? — упита је слуга. — Јесам! познали сте ме! — Ви не смете овде бити, овде се нико не сме задржавати, — рече јој слуга. — Казаћу вам на кога чекам и коме имам да саопштим једну ствар, — одговори

СтеФана поверљивим гласом томе строгом набуситом човеку. — Чекам гроФа Ми-

раФијора

— То ме се не тиче. Не могу вас овде трпетв. — Па је ли гроФ још ту у палати? — Не, ја га још нисам видео. — Ја га морам наћи и говорити с њнм Имам да му саопштим једну важну ствар, која се не сме одлагати. — Онда идите у његову папату ! — Тамо гасад неКу наћи. Та учините изузетак Са мном. — То несмем. Морате ићи. СтеФана је нешто грозно гунђала, одлазећи од стуба преко Маркове пијаце право пијацети а одатле после опет налати МираФијоровој. (Наставиће се)