Male novine

всроши Београда бити претрес г. Михаилу Тошићу, сарадник „ Дневног Листа" за клевету путем штампе. * Прослава Цвети. Јуче су у престониди Цвети прослављени на уо бичајени начин. У градској цркви Ружици било богослужење, у граду на трибини благодарење. Присуствовало је и Њ. В. Краљ с г. г. намесницима и г. г. министрима. По свршеном благодарењу из града се кренула литија споменику кнеза Михаила, гце је од стране општине положен венац. На литији Њ. В. Краљ ишло је пешице а е његове леве стране ишао је г. Ристић. Из двора у град ишао је најире вод гардиста, за тим кола у 'којнма се возило Њ. В. Краљ и ађутант мајор Ћирић. У другим колима ■били су намесници г. г. Ристић и Протић а у трећим вамесник г. Белимарковић и тутор и гувернер Њ. В. Краља, др. Докић, За тим су ишла остала г. г. Министри. У вече је варош <5ила осветљена а у позоришту је даван комад * Бршљан — Књижевни додатак „М. Новина" изаћиће 15. Априла у свесци, а од тога дана излазиће после редовно сваких 10 дана. * Мућак — што је. засмрдео у 85 бр. „Д. Листа" својом причом о „Исцеђеном Лимуну" биће приказан у идућем броју, у свој умвлности својој Ову тужну вест јављамо штованим читатељима да би у напред могли спремити потребне мараме за нос, пошто ће дотични г. муЈ.ак зјело забаздити. ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ (.Аустро-Угарска) — Измене у мађарском кабинету учиниле врло повољан утисак на јавно мњење. Ни иротивници Тисини не могу а да му не нризнаду да му је испало за рукои да образује кабинет талената. (Немачка) — Папа предложио установу архијерејске сголвце у Берлину. — Државни сабор одложио своје седнице до 25 априла. — Раскинут је уговор између др. Петерса и исгочно аФриканског друштва. То је био главни услов Еминов да се ирими вођења екепедиције.

(Француска) — У истражну комисију сенатског државног суда изабрани су сенатори Мерлин, Жил Казо, Корделе, Травије, Муније, Мерсер, Демон, Лавертижон, Морле и потпредседник Хумберт. За заменика изабрани су Гарига, ДизолиЈе, Девен, Розијер и Тестлен. Од министара нико није био нрисутан ири избору. Сенатор Дејбрељ поелао председнику Леројеру гшсмо у коме вели, да он политичкој скунштини не признаје право да суди једноме народном заступнику. Сав рад иротив Буланжеа управљен је против онштег нрава глаеања. У еедници сената било је пуно публике нарочито женскиња. Председник изјавио да ће се решавати о акту оптужења оптуженика. У оптужном акту вели се: Буланже је за времена нобега«, а тако исто Дилон иРошФор. Пошто су седнице тајне, публика је удаљена. У тајној седници тражила десница да се прочитају акта јер ако у њима нема доказа за атентат, онда сенат мора изјавити даје ненадлежан. С опортуниетичке стране одговорено да је државни судобвезан да нареди истрагу. Дебата била бурна. Предлог деснице одбијен и решено да се отпочне истрага. (Италиј а) — Криспи ће пратити краља у Берлин. Још се не зна хоће ли путовати и краљица и нрестолонаследник. — Талијанеки посланик Бланк вратиће се у Цаоиград чим му истекне осуство. — Миниетар војни интерпелисан о томе како миели да уреди ствари у Абисинији.

ИЗ СРПСКОГ СВЕТА — Земаљски у музеј Сарајеву. У Сарајеву је почео излазити стручни археолошки лист под наеловом „Гласник земаљског музеја у Сарајеву." Ова) часопис излази свака три меееца у свескама од 5 —6 табака велике осмине а цена мује2 Фор. на годину. — Српске вероисиоведне школе у будимској еиархијн. г Шк<>лски Лист" јавља да је у "»удимској епархији 1886—7 школске године било 18,962 становннка у 61 црквеној општини. У тим оиштинама је било 48 православних вероисповедних српских народних школа. Број обавезне деце за свакидашњу школу је 2131, за повторну школу 745, свега 2876. Од ових свакидашњу пшолу полазило је

133 мушке, 992 женске, сиега 1925 деце, повторну школу полазило је 266 мушких и 289 женских, свега 555. У грађанску школу ишло је 15 а у средље школе 14 српске деце. Оспоеобљених учител,а било је 29, неосиособљених 18 Школских зграда има 48. Плата учитељска у 8 општина је већа од 340 Фор., у 14 ошптина износи 340 Фор. а у осталима је мања од 340 Фор. У 44 општине уживајуучитељи земље школске. —<»♦•>ИЗ ВЕЛА СВЕТА —Зеиљотрес. 13. пр. м. између 3 и 4 сата ноћи, осетио се у Фалзе-Пуљу, у Мађарској, земљотрес, који је трајао три четири секунде. После једно пола сата потрес се поновио. Правац лотрееу нмје се могао тачно одредити, али се ипак држи да је правац био северан или јужни, јер је услед тога потреса више чаеовника на северним и јужним зидовима соба престало радити. Исто се тако слаб иотрес осетио 16 нр. и. воћЈ и у Пожуну. И у Хрватској, у Дубици, био је 15 пр. м. у 2 сата и 5 минута у јутру јак потрес, — Пропале лађе. У телеграмима смо јавили за оркан који се десио на острву С»моа и за жртве, које су том нриликом иале. Од трију немачких ратних бродова, „Ебер" и „Адлер" су са свим иропали С „Ебера" се утопило 70 а с „Адлера" 20 људи. Трећи брод „Олга" насела је на спруд. Три американска ратна бро-а и све "рговачке лађе, које су биле уленгерене у пристаништу Самоа такође су пропали. С американских бродова се утопило 30 лушк. — Споиеник. Из Савастопоља јављају, да тамо мисле подићи епоменик јунику севастонољске одбране, генералу Тотлебену. — Глад У Анулији, у Италији, влада страшна глад. Читава маса људи умире на улицама од глади. Народне кујне издају до 200 порција а гладује 20.000 душа. ПОКОЈНИЦИ | Јован Београдац. У Н. Саду умро је 28 пр. м. ноћу Јован Београдац, бивши ц. кр. капетан. Покојник је био врло даровит и образован, али ексцентричне нарави човек, са чега је и војену службу на свагда оставио.

Као приватан човек настанио су у Н. Саду. Покојник је био велики особењак. Носио се претераним заношљивим пдејама. и подлегао им је напослетку као жртва. Тежња целог његовог живота била је да пронађе регре1иш тоћПе, еправу, која се, једаниут покренута, вечито креће. Покојник је за том немогућности тежио. Тој својој замисли за љубав иступио је и из војене службе, жртвовао је своју пензију, која би му у старим данима добро дошла била. Кад је после тога већ био склопио справу, и кад је ова почела мало ићи, али затим набрзо застала, — извињавао је неуспех разним мајсторима, код којих је иојединс делове справе наручивао, јер се једном није смео поверити, да му не докучи тајну, и да не дође он у место њега до оног грдног прихода од силних милијона, којима је покојни Београдац намеравао Српство усрећити. Али ни од каснијих нокушаја није било — никада ништа. Покојник се бавио и књижевним пословима. Г. 1861. написао је малену књижицу под насловом: „ Црква и држава ." Ово је неки философски покушај. Г. 1865. написао је (по свој прилици у друштву с Миловавом Јанковићем) нолатичку броширу на немачком језику нод насловом: „Оггеп1, ОссШепГ ипА с1ег 1 } ап81аVг,*>• тт." Иста је после изашла у Београду и на српском језику под насловом: Ћ Срби и источно аитање."- Г. 1869. наииеао је књилшцу: Ћ Мисли о садањем иоложају и будуИности народа сраског. и Год. 1867. „О језику и аравоиису сриском ." Исте године уређивао је и г Недељни лист*, што га је И. Фукс у Н. Саду издавао. Био је даровит, али своје смеле замисли није умео уздом разума умеравати. Б»о ]е родољу^, али је у политици био ковзервативан. Волео је бавити се књижевним пословииа. али је и у том био ексцентричан, а у погледу језика опет конзервативан. Једном речи био је патник свога века. Добро је желео и много је хтео, — али је мало постигао. Лака му земља!

„Брс

КЊИЖЕВНОСТ Коло лист за вабаву и књижевност, доноеи Конте Иле десети и Илија Вулиновић, прича Симо Матавуљ; Нек не едути...., несма С. Д. Мијалковића; Не8набошка, црта

К Р А Љ И Ц А Н О Ћ И

или ЛОВДЦ МРТВАЦА У ВБПВЦИЈН из ИСТОРИЈЕ МЛЕТАЧКЕ РЕПУВЛИКЕ КЊИГА ЈЕСЕТА ПРЕВОДИ А. Ж. ИЛИЂ

(Наетавак)

(274)

Стари Јакопо брижљиво се старао за све, што је требало Родригу. Од кад изгуби своје јединче, Нелу, отада оста самохран на земљи. Није имао никога који Зи му био тако мио, тако драг. Он је био свим сам и његова љубав и старање припадали су једино тој двојици људи, за које се до сад увек борио и радио, а на име Едити и Родригу. Кад се стари Јакопо смирево иомолио богу у Марковој цркви, изашао је носле Јнолако кроз светину и дошао воденим сте-

пеницама код пијацете где мујебио отари чамац. Њега је гонила жудња да отиде и каже Родригу овај радостан глас о доласку адмираловом. Ну внјвише се радовао што ће сад долазак адмиралов окренуги свему ток и што ће иРодриго моћи сада доћи до својих свих првашњих права и посведочити сво.ју невиност. Кад је ловац мртваца нриспео обали св. Николе, привеза чамац и упути се својој сиромашној кућици, која је била прибежиште Родригово. Пошто се обазрео и видео да нема никога у близиви, нриђе прозору и закуца Родриго одмах за тим отвори врата. Јакопо уђе и остави врата отворена. — Добре гласе допосим вам, монсињоре, — рече он. — Не морамо више затварати врата а ви будите слободни и безбрижни. Шта, Јакопо ? Откуд то? — А зар нисте чули монсињоре, пуцњаву тоиова? — Па шта значи то ? — Свечаност је тамо, мовсињоре, ве лика свечаност, — одговори Јакопо радо-

сно : — Светли господар свечано је дошао данас у варош. — Како — Јакопо, велите ли од истине ? — Благодарите и ви Богу ! Адмирал је дошао у Венецију ! Сенатори и прокуратори изашли су му на сусрет, поздравили су га и свеку му иочаст указали! Ах ! монсињоре, да знате каква је то била свечаност! Ја сам плакао од радости ! И цео се народ био искупио ! Тако је било дивно! — А где је Едита ? Адмирал ју је свима преставио као своју кћер и код њега је, — То је срећан глас који ми доносита Јакопо ! — Хајдете монсињоре, хајдеде да вас превезем тамо, да видите још траје свечаност, да видите адмирала, вашу драгу Едиту. (Наставиђк се.)