Male novine

потписали су саслушање и отишли, чекајући сада на решење. Ми смо веома радознали гата ће бити одовога новог ироналаска Којине нолиције, и чекајући ва решење њено, ограничавамо се само на то што бележимо тај Факт. А међу тим не можемо а да не упутимо читатеље да прочитају сам тај акт поменуте господе, где ће се уврити да 1 ема ан «олутно никакве увреде никакве власи. * Затварање дућана. Њ. Високопреосвештенство г. митрополит Михаило унутио је г. министру просвете акт а овај г. министру унутрагањих дела да нареди, да се недељом и празницима држе дућани затворени и да се нареди свима чиновницима да поеећују цркчу. Г. министар унутрашњих дела издао је наредбу у том смиолу наредбу полицијској власти.

ИЗ ТАВНИЦЕ Лекарска помоћ — олакгаање. 0вомад, 28. ов. м. у петак, први нут добио )е нага заробљени г. уредник лекарску помоћ. Услед непрестаног седења у тескобној и загугаљивој ћелији, где нити има чиста ваздуха, ни еветлости — г. Тодоровић добио је жлезде око врата и почео осећати |аке болове у јетри. Г. Стејић га је <по његовој пријави) чрегледао и претнисао му шта треба. Но главно је што је г. доктор подејствовао да г. Тодоровић добије више ваздуха и светлости. На име, по лекарском настојавању г. управитељ дозволио јр, да се г. Тодоровић не закључава од пола 12 до 4 и по часа но подне. То је нашем иаћенику велика олакшица. Хвала г. лекару и на овоме. Али да је среће, не би се прво чекало да се човек овако уболести, иа тек сад да му се указује номоћ. Није се морало чекати да г. Тодоровићу почињу чак и жлезде искакати, па тек да му се ,да мало више ваздуха и светлости.

ЈАВНА ГОВОРНИЦА (Уредништво дод најетрожијом тајном при ма саопштења ове врсте и ва њих напдаћује 20 пара динарских од петитног реда)

Бел:ој реми. Болсе мој госш>1 ; о, ја бих вам могао рећи да вае волим, да вас обожавам, да више и не једем од како вае волим. Али све би то било и сувише прете рано, и у евим тим изјавама ми бисмо изгубили много драгодена времена. Ја претпостављам, а држим да је и много боље и много краће, ако вам изјавим да ми се ви много допадате, да сам вас жељан пеле, и ј да ако и ви овако желите и ириетајете он. да држим да ћемо се лено позабивати и да никад нећемо бити на досади једно другом. Жил Блаз-

Преседнику министарског савета министру иностраних дела Господину Сави Груји&у гснералу.

I. Председниче, Сигурно Вам је познато, да је полиција београдска оеудила г. Перу Тодоровића, уредника и власника „М. Новина" на 80 дана затвора за онорочавање власти. Нећемо овом цриликом да се упуштамо у доказивање , да је суђењем, осудом и затварањем Пере Тодоровића на онај начин, на којије све то извршила упраиа вароши Београда, иогажен чл. 9 етава земаљског који је у вези и са тач. V. прелазног наређења. Ми овом приликом само молимо Вас да не дозволите, да се према осу ђеноме г. Тодоровићу и даље гази зак. на штету његову. Јер по зак. г пре седниче, осуђени има право да затвор замени новц м. Осуђени је молио да му се затвор замени новцем, али ]е одбијен. Ово је неиравда која се виђенијим радикалима није чинила ни под ианредњацима: и нод нанредњачком владавином дозвољавано је радикалима да иступни затвор замењују нонцем, па неће битн лепо да радикална владавина буде у овоме немилосрднија од нанредњачке, зато вас молимо, да подејствујете код г. министра унутрагањих дела: да г. Тодоровићу затвор новцем замени. Не хтедне ли г министар унутрагањих дела да учини г. Тодоровићу оно, што су напредњачки министри унутрашњих дела чинили виђенијим радикалима у времену највеће партијске огорчености , онда Вас леио молимо, да порадите код г. министра

унутр. дела, да се болееноме П. Т. да здравија, већа и светлија соба. Не ка г. мин. унутр. дела не буде и у овоме немидосрднији од једаога на нредњачког министра; нека |се сети, да му је на његору просту изјаву да болује од реуматизма, командант града лод владом Н. Христића гору собу одмах, заменио бољом светлијом. Г. председниче, и незаконито је што болесна г. Тодоров; ћа држе у ћелији, и најокорелије зликовце, кад су болесни, шаљу у болницу, а полиција београдска Тодоровићу осуђеноме за истун не да ни мало бољу собу, него га оставља у ћелији да здрављем још нећма ороаи. Г. иреседниче. Г- Тодоровић је осуђен на затвор, али пије осуђен да му полиција београдска здравље упропагаћ)је, она може имати црава да га липш слободе али нема права да га ноступно лишава живота затварајући га у ћелију, где је ваздух кужан и загугаљив. Знајући г. министре да Ви не желите да се према икоме чини безакоње молимо Вас да норадите код г мин. унтр. дела како би он наредио упр. вар. Београда да Т. затвор замени новчаном казнон. Не хтеднели ово, онда бар да се болесни Т. измес-ти из загушљиве ћелије и да му се даде здравија, пространија соби. Ми се Вама г. преседииче обраћа мо зато, гато г. мин. унутр. дела није хтео задовољити праведно и законито тражење осуђенога Петра. Молимо Вас г. преседниче у име закона, у име човечности да нагау молбууважите. Надајући се да ћете без устезања учинити овај законити и хумани корак ми Вас молимо, да и овом приликом примити израз нагаег поштовања. 20 јула 1889 год. Београд. Светомир НиколајевиГх. Макса АнтонијевиЛ Раша МилошевиИ.

ТЕЛЕГРАМИ „МАЈШМ НОВИНАМА" 28. јула. Лондон. ,,Морнингпост" говори о здравицама немачкога дара и

нрпнца Уелског и вели, да ни Немачка ни Ееглеска не би мислила на рат. Али је обема земљама сваки дан бивало јасније, да ако им се рат натури да они морају заједно или одржати или пасти, а за то није међу њима потребан никакав савез на хартији. ~1т ОРЕТД ДНЂЕЛКОВИЋ рођен 26 Јануара 1847, умро је 26. Јуза, у 5 часова после подне. Двадесет шестог јула 1889. г. у 5 часова носле подне угасио се живот Срете Анђелковаћа, једнога од неколицине оснивача оних начела, на којима је створен програм не само садање радикалске странке еего и оне напредније струје, која чини радикалну странку — странком будућности, странком живота. Умр'о је аераздвојни друг Светозара Марковића и по мислима и по заједничком патничком животу и но заједничком раду. Угаеио се живот човека, којије здравље своје упронастио радећи за начеаа, која су све више и више задобајала права грађапства у нашем друштву; угасио се живот човека, који у своме политичком раду никад није хтео знати за политички опортунизам, кије хтео да ее с овом ћиФтинеком Формулом измири ни онда, кад су неки стављали у нитање и само његово политичко поштење. Као човек, који је за наиреднија начела морао трпети и нрогонства заједно са Светозаром, који је као његов први друг у приватном и нолитичком раду игаао његовим трагом, као човек који је заједно са Светозарем искусио ударце нагаих власничких партија, као човегг, који је тврдо убеђен да истакнуга начела твораца радикалне странке морају кад-тад победити — он никад иије дозвољавао, да се чистота његова помут"? ненриродним политичким вазама. Такима се иогледима руководио Срета у своме политичкоме раду. Срета се родио у Крагујевцу, гд е је свргаио основну школу и четнри разреда гимназије. Погато је био с Иц свештеника, то је у оно време са св им

Мала је Марија шила нешто норед нрозора нри слабој дневној светлости; мати уђе и приближив се прозору, рече отварајући писмо. — Писмо од оца За тим с муком нрочита ово: Моја драга жено, Већ одавно надах се милости, али ти не смедох ништа јављати, бојећи се да ваша радост не буде узалуд; сада пак помнловање стигло и ја ћу бати скоро код вас. Јога неке Формалности имају да се изврше, а морам и лађу причекати; али у тренутку кад ово писмо будете читали, ја ћу већ бити на нуту за Француску. Пољуби децу у место мене. Љубим те по хиљаду нута и плачем од радости, кад помислим да ћемо се скоро састати. твој целог живота Јосиф Лаорен. Дубока тишина беше завладала у соби; нисмо беше испало из руку мајке, која тихо јецагае; мала Марија, са склопљеним рукама стајагае, не смејућч је узнемиривати у овом тренутку. И Фина се беша подигла и слушаше гледајући својим мрачним и узверенм очима.

Прг.ђе неко време док сирота мајка не проговори бришући своје сузне очи: — Децо моја! Фина, твој јадни отац; ја ћу га дакле онет видети! Али Фина не одговараше; њој се чињаше да отац долази да јој нокаже ногрешке њезине и да је ирокуне. Марија беше слетела низ степенице и готово луда од радости, викаше: — Госнођо Бујзо! госпођо Лујзо! отац се враћа/ он је већ на путу! Он ће скоро доћи! Сретавши на улицу децу која се из школе враћаше, она им сва задувана саопшти радосну вест; после неколико минута врата се отворише и у собу уђе више еусетка честитајући јадној жени и илачући сви заједво од радости.

Фина се беше измакла до врата; затим сиђе низ степенице, на којима никога не бегае, и нађе се на мрачној улици; она бегае гологлава. Киша надаше а ноћ беше мрачна. Фина иђаше као у неком сну; она беше на оном истом путу којим беше ишла некада кад је први нут згрешила; и као а оног ироклетог

дана, иђагав гоњена неком неодољивом силом нанред. Она пређе одлучно ираг куће и то ће се нети уз степенице ирошав брзо поред осветљене собе вратаркине али ова је сиази и излетев брзо нацоље, довикну јој: — Куда ћете ви? — Да ли је код куће г. Паскад? промрмља ј^дница. Жена је гледаше зловољнс,; она јепознаде, јер је Фина врло често долазила. — Не, рече она напоолетку, г. Паскал није код куће, али је госпођа Паскал ту; ако желите можете с њом говорити ? Фина не могаше појмити: — Госнођа Паскал ? — Да, госнођа Паскал. Она је дуго боловала у својој земљи' код своје матере; али сада је већ оздравила и муж ју је довео натрат. (СВРШИИЂЕ СК) Ф*-.—