Male novine

Примедба : При доласку у Двор кола ће улазити кроз капију доновогДвора, а излазиће кроз ону до министарств;. * Попис земљишта. По наредби Господина министра нар. нривреде предузето нописивање земљишта које се обрађује, како јављају „Б. 0. НД у престоници је наишло на нарочите сметње. Отклањајуђи их свима силама. општинска је власт настојавала да се посао сврши гато тачније, како би се тиме ујамчили тачност и саме статистике земљишта под културом. Попис се довршеје овиа дана, и кад буде готов, саонштиђемо га у делини. * Одборска седница. Данас у 5У 2 ча•сова по цодне, држаће одбор онштински редовни састанак са овим днев иим редом : Разне лицитације за грађење калдрме, и накнадно одобрење што се на нредузетим калдрмама има више урадити; лицитације о закупу права : на извожњу ђубрета, испраж њивање сенкруба, иомијара и зтрвинарење ; лицитација за оиравку зграде — кантара на марвеној иијаци; молба палилулаца за већи број пољских чувара; регулација „Вишњичке* и „Милетине улицс; молба Фабрике дувана, да се награди тротоар до ®абрике. Пдзив „Кола јахача Књез Михаило", да се и београдска општина упише за члана утемељача тога удру жења. Акт конзисторије београдске о подизању рове иркве св. Александра Невског. Молба становника „војничке" улице за калдрму ; и уверење. * Одборске одлуке. На редовном састанку 22. о. м. општински је одбор: изабрао комисију да прегледа и инвентира општинску грађу; примио к знању саоиштење да је Стојан Настасијевић одустао од грађења погођене калдрме, одрекли се кауције, која (у 500 динара) ио условима погодбе припада општинској благајни; изабрао комисију да изађе до каменог мајдана „бела марама", оцени и даде мишљење да ли би било корисно отворити га; сдобрио лицитацију за овогодишњу оиравку школских зграда, која је остала на Новаку Новаковићу за 5285 динара ; решио да се уирави варошкој изјави мишљење за повишицу цене хлеба на 22 дин. паре

кило; одобрио да се Марку 0. Марковићу и комп. допусти да преко онштиоског земљишта могу иоставити шине за вагонску везу свог иарног млина са железничком станицом, с тим да им то нраво службености важи за 15 год на али сваке године на име кирије да илаћају онштинн 655 дин. и буду дужниземљу са насип узимати из оних улица, које онштина у том крају одреди за нивелисање; и одобрио једномесечно одсуство од дулсности инжињеру општинском г. Јовану Смедеревцу. * Наредба. Јавили смо у прошлом броју, како је г. министра просвете и г- мигрополита, послао акт управи вароши Београда, да се недељом и празницама држе дућани затворени. Полиција Је нрема овоме акту постунила и у недељу су биле све радне затворене. Ми не знамо како су органи подициски извршили ову наредбу, да ли они нису иш )И и даље иа забранили раду недељу и празнике, али знамо то да у недељу, бојећи се казне, те за то ва^и јучерашњи број нијемогао ни изаћи. Ако би постаЈала наредба, да се недељом и оразницима не сме ни радити, онда би таква наредба била са свим неумесна, нити ико икоме може забранити да ради кад хоће и у које дане хоће, ако је стекао право на какав рад За то би Уирава вароши Веограда добро учинила, а и иотреба је, дц објасни ону своју наредбу о затварању дућана,кано никоме за то није забрањено радити. Што се тиче саме наредбе о затворању дућана, држимо да је и она неоснована и противна закону. Пре свега, по закону дућани имају биги затворени само за време службе божје, а закон се не може мењати једном иолициском или министарском наредбом. Друго, та наредба повлачи за собом сијаеет незгода. Рецимо сељак је до терао неколико товара шенице или у онште робе, која је изложена квару од непогоде. Таква роба одмах по продаји треба да се смести у магацине, да се на случај рђавог времена не изложи квару. А кад се дућани не смеју отварати, онда сељак у нразничне дане не може ни продатисвоју робу, те се због тога мора задржати

читава два дана вкше.и за толико се више излагати трошку и дангуби, а да и ее говоримо о томе, ако би наступид I рђаво време од кога би му се роба могла укварити. Свакојако ова наредба може бити од штете, сем тога што она никога не може начинити побожним, ако он то већ није. Сматралисмо за нужно да иоводом те наредбе рекнемо оволако, надајући се да ће се опа исправити у толико, да не буде противна закону и од штете но људе од носла. ИЗ БВЛА СВЕТА. — Изгореда варош. Из Њу-Јорка телеграФашу да је у Америци са свим изгорела варош Снокане Фале. То је Фабрика варош с двадесет хиљада становника, у вашингтонском округу. Између осталих зграда изгорела је и железничка станица Нордиацирик, неколико гостионица, нозориште и све јавне зграде. Куће, у којима су били станови, изгорела су са свим, јер су биле од дрвета саграђене. Становништво се срећом још за времена енасло, те при пожару нико није погинуо. Колико се за сад зна, штета ће износити на неких 15 милиона динара. — Иогинули. У новинама се врло често чита о туристима, нутницима, који се нењу по врлетима како страдају: час се стрмоглавио и осгао на месту мртав овај, а час онај. У последње време опет јављају један такав случај. Банкар Јелингхар Хане, старац од 60 година пео се на Дахштајн одакле се стрмоглавио и на месту остао мртав. С њим се срушио и један од алписких предвођача, али он се само слабо изгледио. — Изваиредан случај. Лане је у Француској неки Прандини дирно неку имућну женску, па му је с тога по осуди осечена глава. Та жена оставила је после себе 150.000 динара са завештањем, у коме нарочито наређује, да својој родбини не оставља ништа, већ да све оставља малој кћери своје служавке, коју је усинила. Али Прандини је убио и ту малу девојку, па је сад настало питање коме да припадн« оних 150.000 динара. Рођаци убијене жене тражили су наслеђе, јер је мала која је бала на-

следница убијева, а рођаци мале девојчице тражили су да њима преда наслеђе, као рођацима наследнице. Суђење је трајало читаву годину. Рођаци убијене жене рекли су, да је мала ноћерка убијена пре од помајке па да за то и преетају ирава мале иоћерк:\ Али ислеђење је показало, да је иоћ?рка доцније убијена, али ипак тиме није добила ни једна парничка страна, јер је Француски највиши суд решио, да је мала иоћерка била малолетна на је наслеђе од 150 000 динара досудно држави. — Баварскп Краљ. Ото, који, као шго ее зна није при себи, у последње време неће да једе. Неће да. излази чак ни у шетњу по башти, Сва је ирилика да се његов мученички живот приближује крају. ПРИПООЛАНО*) *) За ствари под овом рубриком уредништво не одговара. Г. Милутин Илијћ начелпик среза Јабланичког у округу Топличком, одговарајући на отворено писмо Симе Стојановића бив. трактиканта, и иравдајући своју званичну радњу и постунање према истоме Сими, — како је у своме одговору отштампаном у 214. броју Малих Новина од 24. тек. месеца, — да са му ја препоручио Симу, као чает* радикала, мога пријатеља и иначе ваљана младића; но како нестоји ово — овако у ствари, то сматрам за дужност, да опишем право стање овога нојава, — што овим и читам: Сима је дошао из прокупља за практиканта канцеларије иоменутога среза прошле године, кога сам нрви иут и видио, са писменом нрепоруком секретара начелства, садањег среског начелника; и за време, док сам ја био старешина онамо у срезу, он је тачно вршио повераване му званичне послове, па и иначе се добро понашао у опште, сем пгго је неколико нута ступао у нрепирку са извесним људима однооно партија. но ја сам га добрим и строгим саветима упућивао на умереносг и он је мојим саветима сљедовао. На 10 дана пре, него што ћу бити стављен у пензију, дође из прокупља

ПОДЛИСТАК

ФИН& ,7 'од ЛУЈА АРЉЕНА, Затим додаде грубо: — Знате шта, то је врло гадан занат за једну девојку ввших година да трчи ожењеним људима и руши домаћи живот. Фина не дишући ириближи се наслону. Кад је се вратарка брзо окренула, она поче силазити низ степенице полагано, са узверевим лицем као у каквог детета, и сад се поново нађе у студеној помрчини жалосних улица. Она беше Застрашена, једва иђаше а сузе јој ударише на очи. Овако млада. па ипак одбачена и бедна,

она хтеде задржати мимопролазеће и умолити их да имају милосга спрам ње. Ожењен ! Да ли је збиља то могуће ? Па отац њен који се враћа, а мати ко)'а беше тако задовољна! Шта би рекла она кад би видела своју малу Фину у оваком очајању'? И сузе де тету потекише још јаче при овој омисли. Она иђаше непрестано; затим неколико часова стајаше наслоњена накаменој огради моста арколског гледајући како јури ова дубока и и мрачна река, па онда сиђе полагано и иаде на једну гомилу неска увативши се за главу обема рукама. Друго је тако Фина јецала крај обале и напослетку сломљена и изнурена заспа, а река је и даље шушла поред ње. * * # Зраци дава почеше се јављати на хоризонту. Девојче се пробуди и ионово јој изађе живо нред очи срамота и несрећа њена. Још је неколико тренутака остала у том стању са затвореним очима; тутњава кола и неки његови неразговетни шум наговести јој да живот отпочиње око н>е; она устаде и гледаше у ову реку чија се површива беласкаше при

првим зрацима зоре, слушајући овај непрекидни жубор који је ирошле ноћи беше успавао. Полако приђе ивици стрмените обале држећи се једва на евојим изнемоглим ногама ; и са очима небу подигнутим, склопљеним рукама, без устезања мала Фина скочи у воду. Једна мала ципелица девојчета оста још дуго на обали, док Је не дохвати једном ток реке к она иође полагано пливајући. Ова ципелица што одплива површином воде беше све што остаде од девојчета а изгнаник кад се буде вратио, неће наћи више оно благо лице свеежи и весели осмојак, велике сјајне очи своје јадпе мале Фине, коју је често у ену гледао.

с ФРАНЦУСКОГ И. Н. Ј. МН—■ —