Male novine

Марко Месчтћ кретом у левој а мапчем у десној руци војевао за веру и род свој. Нико не зна гдеје гроб јуначкога попа Марка. Сав народ с гостима кренуо се црквици уз свирку и пуцање топова. У 11 сати и овде је одслужио службу архиђакон Божик с два свештепика, а Ибел је опет држао говор. За време службе певао је „Велебит", а после службе свирачи су одсвирали неколико народних комада. За тим се ручало и напијало много леиих здравица успомеии нопа Марка, домовини и појединим личностими Око 5 сати цело дру штво оде у Перушац „Самоградској" пећинн, где га је дочекао преседник одбора и поздравио. Силазак у пећину сада је врло погодан а и нут такав да се колима може доћи до непосредно близине њене. Овде је свег остао, уживајући у природним леиотама, све до ноћи и најзад се разишао. С много страна стигле су телеграфске честитке. — Тигула. Руски цар издао је указ, којим се црногорској кнегињици Мидици, удатој за великог кнеза Петра, даје титула велике кнегиње и имнер аторског височанства. ИЗ 5ЕЛА СВЕТА — Ока наследства. У Најштату у Моравској пуцао је ире неки дан неки Шмит на свога оца и тешко га рани, па онда окрене оружје нротив себе и убије се. Они су се посвађали око наслества па је син у тој свађи хтео је да убије и оца само да добије наследство. Али Се брзо освестио — кад је видео шта је учинио, убио се сам. Ђаци код гфеседимка репубдике Преседник Француске републике нримно је 29 нр. м. ђаке, који су са свију страиа света дошли да нрисуствују отварању нове зграде Франдусиог свеЈ-чилишта. Преседник им је рекао: „Враћајући се кући ви ћете с р д а ч н о помоћи, да увек победи политика слободе и слоге, те да уништи нолитику сумњичења, ко ја енагу и помоћна средства народна умањује". Преседникје најзад умолно 1>аке, да својим садруговима изразе срдачне симнатије Француске. ГРосле тога ове ђаке примила је госнођа Карнотовица, којој су донели поклон у цвећу. — Чешки турнсти. У Париз је стигло на 360 Чеха — махом нро-

Фесори, учнтељи и ђаци — и ту су врло лепо примљени. У иретпрошли четвртак давано им је „почасно вино" у варошкој већници, а за тим их је на свечан начин прнмио преседник и оиштински одбор. Том приликом Чеси су поднели једну адресу у којој у име чешкога народа изјављују своју благодарноет за леп и симпатичан дочек, што су га увек налазили у Паризу. Преседник одбора Шотан у кратком говору благодарио је чешким гостима на пажњи, коју су указали Француској и Паризу. I — Дуг сан. У Милхаузену заспала је нека девојка 10 јула у летаргичном ену, па се није пробудила читавих 14 дана. — Стари младенци. У еелу Ходецу код Аустерлица оженио се нре неки дан 88-годишњи младић поседник Иваи Бибора са 79-годишњом удовом Аном Занелатовом , која се сада но четврти нут удала. И ако су тако стари, младенци су још врло чили и здрави. Овај редак случај ностао је још занимд>ивији тиме, што се истога дана венчао н син те удовице са 67-годишњом старпцом. — Персијски шах 9 ов, м. долази у Беч, где ће га на железничкој станици дочекати цар с надвојводама и достојанственицима. Шах ће одсести у хотелу „Европи" и бавиће се у Бечу до 14 о. м. па ће онда засебним возом отићи у Будимпешту, где ће одсести код „Енглеске Краљице" — Међунарадно натнцање у пливању. 24 ов. м. извршено је у Бечу у присуству небројене публике међународно натицање у нливању. Ваљало је нренливати даљину од једне енглеске миље или 1609 метара. За овај велики пут иријавила су се тројица: Хениш из Беча, Рерш из Хамбурга и Томчак из Угарске. Још одмах у почетку застао је Томчак те наетаде иатицање. Већ нрема кра ју заоста Хениш те се чинило да ће Рернг добити награду, но у последњем часу уз највећи нанор нрестигне Хениш Рерша за дужину руке и стигне пре на место, Публика је бурно клицала иобедитељу- Овај пут од 1609 метара ирепливао је Хениш за 30 минута и 34 секунда — Нов апарат за лзчење срца .У лекарским круговима сад се много говори о нроналаску младог болоњског лекара д-ра С. Салађија. Подетакнут римским медицинским Факултетом, др. Салађи изумео је један

анарат, којим се с врло веливим ус- ј дан „летећи брод." Поред толиког нехом могу да лече болести срца. | богаства Едисон пиак живи једноБолоњски медицински Факултет нре- ј ставно. Он не иде нити сам приредао је тај анарат на испитивање и ђује икакве забаве или светковине.

оцену јсдној комисији, која је састављена од нрвих ауторитета. Ко-

0 њему се с правом може рећи, да је цео свој живот посветио само

мисиЈа Је чинила с тим апаратом! раду. Једина му је забава вожња у огледе, и успех јс био ванредан. Као ' његовом парку и то на мектричном што талијанеки листови јављају, др. ј трициилу, који је сам изумео. ЕдиСилађи намерава да кроз кратко вре- ј сон се два пута женио, има четвоме пропутује Немачкуи да свој апа- ро деце, најстараја му кћи Мирон рат покаже медицинским друштвима. 1 има 19 година а најмлађа три годи— Загребачки ђаци у Паризу. ,,.Ју- 1 ! ' е - $ једиом ФонограФу ухватио је госл. Коресп." јавља, да се сада у Едисон нрви узвик те мале, кад .је

у Паризу бави једна дружина загребачких ђака, који су саставили између себе тамбуратпко друштво, те намеравају тамо да свирају на неколико концерата, Они еу бнли иозвани и присуствовали суна забави, што ју је давао Француски министар грађевина члановима конгреса за унапређење наука и ђацима. — Посета. Између 12 и 15 августа иосетиће р у с к и цар Берлин. Цар ће нутовати с нрестолонаследником из Петрограда железницом неиоредно у Берлин. — Едисоч у Паризу. Кроз који дан стићи ће у Париз чувеии Едисон, кога се Паризлије спремају да дочекају е великим слављем, као какву крунисану главу. Не - само научници, иисци, и уметници но и службене личности спремају се да што сјајније дочекају славног изумеоца који сада ирви иут долази у Јеврочу. Еднсон долази у Париз с целом својом нородицом да прегледа Париз и светску изложбу, на којој је његов нови ФонограФ један од најинтереенијих нредмета. Ваља знати да су Американци Едисона ире звали

на свет дошла, па ће јој ' га ренродуковати кад буде пунолетна. — Гас упрегнут у кола. Мссар и гостионичар у Самобору има једнога јаког пса кога јо уирегао у средња кола па му вози кући месо и;; клаиице, детелину с иоља итд. а уз то врло често пута мора да врнш и дужност Фнјакера. Акоје ма који гост гостионичарев мало добре воље. иа му од тога ослабе ноге, олда го стионичар упрегне пса, метне госта у колица, па лепо хајд кући. нњиж ©: ззжа о о т." Ромам једне поштене жене. Написао Внктор Шербилије. С франдуекога нрееео Јовав В. Нееторовић. Свеека прва. Веограл. Штамиарија Петра Курчића 1889. Цена 1 дин и 50 пара. Ис Црне Горе и Приморја. Приповјетк? Сима Матавуља. Књига друга. Сатржај: Учвна као Страхињић. — Љубав није шал;. ни у Ребееињу. — Чеврљиио злочинствсИздао Милош Драгић. Детиње, 1889. Кн, цриог. држ. штамттарн.ја. Цлјеиа 50 новчића Квдо у свои П Г>р<ју доноои од новвј-

„мудрацем од Менмо-парка" Едисон ј ствчри . -;. Изан Кувуљеввг Сакцински. Посад у Америци станује у прекрасној вили у левелсхом парку петнајест миља далеко од Њ у - Ј о р к а

Т а њ е г о в а в и л а је п р а в а елктрична КЈ .ибичација. У његовој радионици ради преко 3000 људи Сам Едисон ироводи време понајвигае у својој лабораторији. Он је право чудовиште проналазака; до сада је нронашао 610 нроналазака, који су му донели милионе долара. Само за право да продаје његов фоногра® у Америци, платио му ј - е неки Липенкап 750.000 долара. Едиеон енабдсва скоро целу Америку електричном светлошћу, и тај му је иосао привредио више од 10 милиона долара. Сад израђује лутку, која Ке читав сат моИи говорити. Сем тога, у његовој лабораторији ради се је-

сле другог рата кеема Љ. XI. Н. — Давашља лсна књчжевност у Руса (пише једил. Рускиња). — „Но тај рачун мени (Рувнрцу није ишао у рачун" — Иван Кукул.евв. Сакциаски. БиограФСко-бибдиограФске цјтице. — Нове књиге. Бедешке иа књижегаости и уметности. — Новинарство. — •(А додф Вебер Ткалчевић. СМЕСИЦЕ — Ввличина Русије. Ове годин; изашло је понуњено статистичко дело руског ОФицира И. Стрнлбицког. које казује : да јевроиска Русија с; Фииском и северним Кавказом зау зима сад простор од 4,846.088 квадратних миља и има 92,847.000 ста-

— О вило, јаде и боле наш! О, слико бледих наших дана, а још блеђе будућности наше како си тужна и жалоена. Да ли ће ее опет вратити онај сјај, она светла зрака, која јс очарала за часак цео срнски свет ? Да ли ће усахнути онај паклени внр, кој'и нрети, да иоилави овај лепи, питоми крај наш? Да ли ће гробари застати на нола пута, те да очувају крваву и мучиу тековину нашу ? Да ли ће опет иросијати слобода својом божанском светлошћу ?.. Да ли ћемо бити Срби, унуци витешкиХ јунака српских, који падоше: за крст часни и слободу златну"?... Да ли ће опет гранути јарко сунце слоге братства и слободе наше ? Да лн ће све то онет битп, боже мој ? „Оро гнездо врх Србије вије, ,,Јер слободе тамо више није"... О, вило, јаде и боле наш! 0 слико бледих дана, а јонт блеђе будућности наше, како си са нашег немара, евађе и обести, тужна и крвава ....

СвевидиЂ.

НАИО МИКУЛЕНОЗА од ЕМИЛА 30ЛЕ С ФРАНЦУСКОГ.

(наставак) Он настави у оеталом свој живот гимназиски, радећи што мање, старајући се међутим да покаже како он и сувише ради. Госпа Ростан, на нревелику своју жалост морала му је од сада дати већу слободу. Сад је изашо кад је хтео, само се морао наћи кући за време оброка, а у вече до 9 сахати изузев дане кад би му се дозволило отићи у позориште. 0 тада иочне он живети животом ђака из паланке, који је увек и монотон, и иун покварености, ако није посвећен искључивао раду. Ваља нознати Еке, мирноћу његових улица, по којима коров расте, дремеж који влада у свој вароши — да би се имало појма какав живот празан ту су принуђениј нроводити ђаци. Они кој'и раде имају бар сретства и начина да прекратс дуго време у књигама. Али за оне који не маре да озбиљно иосећују школу, и

Факултетске часове, нема другог начина, да ои ра стерали досаду, но ка®ане, где се игра и коцжк или извесне куће сумњиве, где се још горе пр» лази. Наш младићи остаде страстан картар : св је проводио већину својих вечери играјући, а д вршавао је исте на другом месту. Страснтое младића, који тек оставља гимназију, повучег у онај развратан живот. јединствен у наланч; цима, где има слободних девојака, којима је нр пун Париз, а нарочито ђачки кварт чувек „Картије Латеи", у бдизине Сорбоне... Кад м . и вечери ниеу довољие биле, он удеси да је ноћи слободан, украв од куће кључ. Оваквик начином, он је провео у задовољству све годик свог изучавања нрава. У осталом Фридрих је схватио, да му с ваља паштити да се покаже као добар син. Ма. по мало као свако дете, које се држи у неарс станом страху, он је ностао препредни шере. Његова мајка' од тада говораше да је са њт задовољна : он ју ,је пратио у цркву, нмао је лс:.

понашање, причао јој Је мирно огромне лаж које је она примала и потпуно му веровала. (НаАСТАВИИЕ ск) —