Male novine

Јуче у јутру отпутовао је брзим в озо.м у Беч г. др. Михаило Вујић, министар Финансије. С дибералног збора. На јучерашњом збору либералне странке канди тована су за посланике ова г. г. Ј. Авакумовић, Алимиије Васиљевић, Јован Крсмановић и Стева Ивковић. * Благодарносг. ..Балк. Кор." јавља да је црногорски кнез иисмено заблагодарио намесништву и влади на жељама и честнткама, које су му они изјавили приликом венчања његове кћери кнегињице Анастасије с војводом Ђорђем Лајхтенбершким. * Из дипломатских кругова. У дипломатским круговима говори се, да ће немачки посланик гроФ Бреј битиј одазван из Београда и добити другој место. — Ову вест за сад бележимо, само као глас. * Чешки гости. Како „Одјек" јавља г. Јосиф Холачек, главни сарадник „Народних Листи" у Прагу и један од ирвака младочешке странке нриспели су у Београд са својим сунородником г. Класаром. У Београду ће пробавити три дана да разгледају сриску престоницу, а одавде ће даље на Исток. Овдашња чешка колонија приређује у част ових гостију свечану забаву у нросторијама свог „Лумира" * Јавно предавањв. — Г. Пера Тодоровић, власник „М. Новина", држаће у четвртак 23 ов. м. код „Империјала" јавно предаваље у корист једног сиромашног ћака. ~<>ооДОМАЋЕ ВЕСТИ. Одложене трке. „ТИабачки Глас-! ник" весник Кола Јахача „Кнез Ми-' хаило" које стоји под највишом заш титом Његовог Величанства Краља Александра, јавља да је управа кола, донела следеће одлуке : 1. Да се све ово јесење утакмице са домаћим коњима које су биле заказане (обзнањене) за трећи, одло же за седамнаести Септембар ове године јер ће војници свију позива који су сада сазвани, бити тада онет жод својих кућа. 2. Да се у исто време [>ок пријављивања и уписивања за те утакмице (који је иређе бао утврђен до 1. Сеитембра) нродужи до 10. Септембра о. г.

.1.

3. Награде као и сви остали услови за такмичаре остају непромењени. 4. Поновног одлагања и продужавања неће бити никако ни у ком случају јер се на основу ранијег друштвеног решења које је на надлежним местима (у ,м инистирствима: народне привреде и војнои и у срнском нољопривредном друштву у Београду) усвојено и одобрено, морају сем пролетних, обављати сваке године редовно и јесење утакмице. (Ове носледње утакмице (јесење) приређују се увек у сномен рођен дана друштвеног духовног патрона в ликога Кнеза Михајла кога друштво сматра као првог нрегаоца око побољшања домаћег соја коња и око уздизања јахачког духа). 0 нанред реченој одлуци кола Јахича извештавају се сви утакмичари као и сви иријатељи кола, који ће о утакмицама у НТабац доћи да присуством својим нокажу народу колико им његово економно и витешко побољшање на срцу лежи и колико поштују оне големе нослове и наноре које коло Јахача неуморно савлађује. С погледом на то: што су за овојесење утакмице услови за такмичаре врло иовољнн ; што су награде у појединим утакмицама веће но пређе; што су утакмице нристунне свима притјажаоцима домаћих коња у Краљевини; штоје рок за иријављивање и унисивање утакмичара продужен чак до 10. Сешембра; што ће тад за све путнике и стоку, у Шабац и натраг, важити снуштене цене како на свима жељезиичким тако п на свима дунавским и савским стапицама, — желети је и надати је се да ће се до новоодређеног рока (10 Селтембра) пријавити повећи број утакмичара. ИЗ БЕЛА СВЕТА Самопокретни велосипед. Један нетроградски велосинедиста Д. С. Артамаков, изумео је велисинед, који се сам креће помоћу електрицитета. Тражио је да му се на овај проналазак изда иривилегија. — Умро .8ов. м. умро јеуПавлоску, близу Петрограда, најстарији руски новинар, државни саветник Андреја Александровић Рајевски. Умро је у 79 год. Родио ее 1810 г. Васгштавао се у московком универзитету. По свршетку курса прешао је у Петроград, где је био учитељ

у кадетском корпусу и радио у уре- ј дништву „Журнала министарства | народнога просвегаченија" а носле 1 радио је на другим разним листовима. Од 1834 издавао је „Отечественије Записки" И иначе је радио на књижевности. — Конгрес. У Каселу је прошле недеље био конгрес „друштва против неморалности, нарочито против проституииј Ј и Међу читаним реФератима, интересних по темама, било је и саошптење Филинсово (из Берлина о квартирној нужди као једноме узроку неморалности. Сем тога било је и саоПштеље пастора Пота о садашњој полициско-санитарној системи контроле. Откривен споменик. У Брислу је приликом народног нразника откривен сноменик Франциску Анесену, који је кажњен у Бриселу 1719 по осуди губернатора аустријских Ни, дерланда за то, што је енергично бранио оиштинска нрава и слобде Статују јој израдио скулптор -Томас Понсои. Кмет Билс држао је говор у коме је нацртао бијограФију Анесена. Откривање сноменикч дало је повода патриотској демонстрацији, у којој су учествовале све класе становништва. 300 друштава с музиком нродсФиловало је поред статује са евојим заставама и бурним узвицима. — Снег на Алпима. Из Краљева, око алниских иланина, јављају даје тамо између Боденског језера и реке Енса ; било јаког сне а. У Бренербаду људи се осећају као да је зимње доба. У Гастајну и другим тамошњим местима вејао је снег

ПРИПОСЛАНО*) Уреднишгву ,. Малих Новина" Београд. 13 о. м. око 9 сати у вече ишао сам са још једним нријатељем алејом поред академије Ту ме је стигао г. Ст. Грујић нроФесор академије са два жандарма и показав руком на мене викнуо је жандармима: „ држите онога онамо". Жандарми су на то нришли к' мени и нозвали ме речима Изволте госаодинв у нме закопа а ао заиовести г. члана сад одмасанамау кеарт. Ја им иотражих нозив а они ми одговорише, ударајући се руком по ир*) Ствари нод овом рубрикои уредништво не одговара.

сима, „ми смо в ги пози «" Видећи се на једанпут нред овако грубом силом, иошто моје изговарање да сам ја чиновник и да нико нема нрава да ме ноћу у полицију нозива нарочнто без икаквог нозива, није код жандарма примљено као изговор, то сам био принуђен да се покорим сили а отишао сам у нолицију где незатекох ни члана ни нисара —- доцније дошла су два иисара. Дошао је био и мој отац да да јемство за мене. После једног сата пуштсн сам из полиције без да ме је ко узео на иротокол нити ишта. Међу тим свему је узрок ово: Мој зет који блудно живи са једном непознатом ми женом на Енглезовцу и■кога сам ја истогвечера и нехотице затекао у шетњи са њом, и ноилашив се да га не наиаднем и иобегав он на једну она на другу страну, отишао је у нолицију кварт врачарски и тамо сигурно, пошто члана није било, морао слагати и обманути жандарме, казав им како је он мпјор и како је сигурно нанаднут и т. д. те их је позвао те су ме са сокака узели и између два жандарма као убицу или на делу крађе ухваћеном отерали ме у полицију — Тим актом они су новредили моје најсветије нраво — слободу — која ми је Уставом ујемчена а да и не говорим како је овим ноступком власт и нехотице учинила услуге једном блудном оцу и тиранском мужу. Иста господин Грујић вадио је је пред г. Милановићем и још 4 чиновника свој револвер сигурно у намери да пуца на ме тог истог вечера. — Ово сам доцнијечуоодгорње госноде. Такође 9 о. м. на станици у нрисуству полиције и више од 20 лица напао ме је г. Грујић најпогрднијим псовкама и кад сам из стрнљења изведен ночео исте псовке да му враћам, он је извадио револвер и само се полицији има благодарити да ме није убио. Ово је онај исти госнодин што у рату није умео своју пушку да извади у одбрану своје домовине, већ је срамно бегао — а данас ту исту пушку вади да брани име своје блуднице — а да и не помињем тираније и бојеве, које моја сестра од њега свакодневно сноси. Молим да ово оштампате. С поштоваљем : Добривој С. Катић телеграФиста.

подл и ота: ГОСПОЂА ТИПСОВИЦА скнца из лондонског мсивота НАПИСАО ЧАРЛС ДИКЕНС нриаво МИТА ТБ0РИЂ (НАСТАВАК) — Данас смо имале једног ужасно неучтивог кочијаша рече г-ђа Манлесоновица г-ђи Тиисовици. — Кочијаши еу обично неучтиви рече најзад г. Хикс најласкавијим гласом. — Такви су исти и таљигаши, иримети г. Симсон, али та његова нримедба изазвала је код женскиња, мргођење, а г. Хнкс узе да кашље; нико не хтеде ма чиме да покаже да је и најмање познат са таљигашким обичајима. — Шта ћеш овде ? говори ! повика г-ђа Типсовица служавци која беше отворила врата, махала јој главом и кашљуцала.

— Онростите, госпођо, госнодар хоће чисту кошуљу, одговори служавка — беше се заборавила. Око је већ било одвише; оба госнодина окретоше се од стола трудећи се да угуше смех, али им је то слабо ишло за руком, г-ђе метнуше мараме на уста а г-ђа Типсовица олјури из собе да да мужу чисту кошуљу а служавци поштену лекцију. Мало за тим дође г. Калтон, — треки кирајџија —■ он одмах увери сваког да се уМе добро наћи у говору. Беше то кицош — маторо дете. Он је сам о себи говорио како он, ма да нема лепо нравилно лице, има ииак необичне црте; то је било истина јер га човек није могао ггогледати а да се не ссти оних гломазних звекира на вратима, што изгледају поал лав нола мајмун. Ова се оцена може одмах да нротегне и на његов карактер и ионашање. Сви што беху око њега отишли су а он се не маче с места. Он никад није отпочињао никакав говор, никад није изнео никакву нову мисао; али ако се говорило о свакидањим стварима, иостао би наједанпут за чудо говорљив. Ои је патио по каткад од Ис <1ои1оигепх (дрхтавице) и тада би био миран; иначе мује језик млео без престанка. Никад се није женио, али је непрестано вребао

жену с новцима. Имао је прихода 7000 динар а годишње а био је преко сваке мере сујетан и себичан. 0 њему се говорило да је нрава мустра галантне учтивости; шетао је сваки дан кроз цео нарк и регентову улицу. Г. Калтон се решио да снрам г-ђе Маплесоновице буде ванредно нријатан; али је то хтело и све остало друштво. Г-ђа Тинсовица мислила је ако носејеЈјјмало љубави међу своје муштерије, да ће их иридобити на дуго време и нослужила се преваром; иустила је господи у уши да су жеискиње богате, а женскињама је рекла да су сва господа нежењена, и „добре партије". Г-^а Манлесоновица била је бистра удовица, око својих 50 година, лукава и пренредена снлеткашица, а држала се тако добро, да је изгледала млађа но што је у ствари била. Она се веома бринула за своје кћери и често би пута говорила, како би се решила чак и на то, да се по други нут уда, само ако би тиме могла да користи својим драгим кћерима — иначе се, разуме се, не би удавала. „Драге кћери" неби се такође много одунирале користима какве „добре нартије", Једна је од њих навршила 25-ту год. а друга беше три године млађа Четири лета нровеле су по бањама и кокетирале по салонима, читале романе по балконима, нродавале у жен-