Male novine

и.ега еу 5—6 пута водили у тдавау долицију и враћали у кварт. Ту су га сецали, испитивали, претили му, после му обећавали сталну службу са 10 дук. месечпе плате, па опет претили -1§једном речи чинили су све да од Јоце начине лажна сведока и да га приволе или нагнају да сведочи што против г. Тодоровића. Кад је Јоца при свем том о стао ноштен и непрестано го ворио да он нема шта да сведочи против г. Тодоровића, онда су покушавали да га иреваре, како би ,га раздражнли и наљу тили против г. Тодоровића и ту су га онда слагали како је бајаги г. Тодоровић тужио Јоцу, да му је покрао некакве ствари, да му је украо пеких 50 дпнара, да је претио да га убије. —Ре кли су му да је г. Тодоровић због свега тога тужио Јоцу и да га је полиција с тога и ухапсила. Сиромах Јоца у почетку је био нлануо против г. Тодоровића, али „љути Арнаутин" (Јоца је родом из Приштине) брзо се досети да је све то лаж и ујдурма полициска, с тога изјави отворено да он не верује да га је г Тодоровић могао тужити, јер зна да г. Тодоровић никад ни нро ив кога неће лагати. Кад је Глиша видео да не може преломити Јоцу да му лажпо сведочи, он га осуди на прогонство. 28. авг. у вече Јоца је околпшеним путем испод града па около кроз град снроведен на железничку станицу и протеран У Турску. Ово јепрви и јединствени случај да се ко год који је из Турске дошао под сриску заштиту у Т урску протерује. При ноласку Јоци нису дали да се састане са женом; нису му дали да набави који динар од нознаника — отераш су га

без гроша, у лаким аљиницама и нису му дали да како год да гласа од себе, да би му се нашло на невољи. После овога настојавањем жене Јоцине г. Стева Добривојевић ишао је у полицију да пи! та за што је Јоца нротеран и ! ту су му рекли да га протеру ју с тога што је хтео да ИЗВр ши атентат на највишу држав ну особу. Међу тим у полициј ! ском гласнику у службенимј„Срп. ЈНовинама" изашло је да је Јоца протеран због скитње. Због скитње иротеран човек кога су одвукли из његове радње где је стругао дрва. Читатељи! ви видите каква се гадна и подла интрига крије у у овој ствари. Управитељ вар. Београда по кушава да од једног сиромаш ка направи лажног сведока. Кад то не иде он нриватно лаже да је тај човек хтео извршити а тентат, а овамо службено објављује да је протеран због ски I тње.И све то ради глаша иолигџгја, управа вароши Београда, . управа српске престонице ! !! | Шта је ово ? где смо ми ? каква су ово лупешка посла ? какви су ово ниткови што у ,име власти. у име радикалневла де и под радикалном вчадавином врше ове подле нитковлуке од којих би се згнушао и последњи лупеж ! Јес шта је ово? — Тауша новићу? Шта је ово радикална странко, под чијом се владабином дешавају све ове подле грозоте. ?!

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ. Краљичин долазлк. Њ. В. краљица Наталија кренулч се из Јалте за Србију ономад 3 ов. месеца. Уз нут свратиће висока путиица у Јаш својој тетки кнегињи Лујизи, где ће се

бавити 2 — 3 дана па ће онда, у име бога у Београд. Еао дан њена доласка може се рачунати 17 септембра у 4 часа по подне Приспео. Бечким брзим возомприспео је прексиноћ у 10 часовау Београд борон Темел. новопостављени аустро-угарски посланик и пуномоћни министар на двору Његовога Величанства Краља * Ванредни састанак општ. одбора. Данас у пет часова по подне држаће општински одбор ванредни састанак, на коме ће Финансијска комисија, која већ поодавно ради на томе изнети пред одбор свој предлог како Општина Београдска да д ђе до потребног новца за извршеље варошких потреба. Хвала богуте ће и то питање једном да се скине са дневнога реда. Доста смо говорили ово оио, ето, општински одбор учиниће своје а на нас грађане остаће обавеза да примимо ону одлуку коју одбор, по овом питању буде донео. Првенство. 30. Августа наданЊ. В. руског цара, служећи службу у саборној цркви Њ. Високопреосвештенство Митрополит Михајло изволео је наредити да се у молебствију на првом месту спомене руски цар, па онда тек сриски краљ. Свака част и слава рускоме цару, али Србија нитије руска провинција ни вазал руски но еамостадша краљевина српска у којој ник« пе може имати првенство пред српским I краљем. | Како се ово могло десити, ми се веома чудимо, и чисто нам је невероватно. С тога би радо чули каквим би се разлозима овако поступ ње правдало, ако је доиста све овако I било. * — Срећке друштва Сз. Саве. (СВРШЕТАК) Број добијене ствари 8667 књиге 14719 . кутију са 4 табакере од хартије 11712 . . ибрик бакрен посребрн за ка®у 5433 . пар баштенских чивилука 932 .... веза од метала за визиткарте 67 грутта алатки 10537 . . пар седефских дугмета за манџетне 7453 . . . сервис за ракију из јагодпнске Фабргке

5631 3425 14733 8996 1685 6594 8915 1394 8690 2561 13024 4973 6553 5494 1869 7599 13 2044 243 2348 1812 4203 4994 10974 12750 7146 10154 10146 70 1672 13338 964 347 4132 14519 2245 8210 9005 11706 1214 331 2337 4181 294 11837

пар

. . . . усарачен нож . дрвена шатула за накит књиге . . . чашу пиварску из јагодинске Фабр. . . . чутуру са грбом краљ. Србије књиге књиге књиге књиге књиге . . . . . . . књиге сукњу и кошуљу од срп тканине ручни Фењер књиге књиге књиге . справа за одпушавање Флаша књиге књиге . пар чаша за воду књиге књиге дивит од метала књиге пола туцета зарфова воденица за млевење каве књиге тацлу од туча из крагуј. тополивнице књиге З 1 /^ метара за хаљ. књиге књиге књиге седеФ. дугм за манџетне гвозден предвратник за брисање ципеле књиге књиге књиге косов. медаља у кутију .... једну икону књиге . . кућевну апотеку . , . . . . књиге књиге књиге

Скун великошколаца био ономад. Решили да учествују у прослави великошколске педесетогодпшњице и да бакљадом поздраве Њ. В. Краља, мин. просвете и ректора В. Школе г. Николајевића. * Про слава. Јуче у јутру свечано је прославл>ена педесетогодишњица В. Школе. Дворана била дупком пуна света. Говорио беееду г. Николајевић (Донећемо јеу првим бројевимау

ЈШША ТРАГЕДИЈД (Веома жалост&н дохађај из бехорадског живота)

У нашој престоници деси се недавно веома жалостан догађај, коме је предмет — љубав. Заинтересоване и уцвељене особе брижљиво су га криле све до скора. Али стара изрека „Заклела се земл>а рају да се сваке тајне знају" и овде је одржала победу. Жалосан, срцепарајући догађај дошао је до ухановинару и он ће га укратко испричати. Штедеће само породично име — иначе испричаће целу ствар онако како је била. * Угледан и богат грађанин наше престонице има јединца сина као златну јабуку. Тек напунио 16 година и ступио у пети разред гимназије, али је тако одрасан и напре, бих рекао и 18 му је годиница.

Црна густа коврџава коса, бело, нежно лице, крупне, црне, веома сјајне очи; мек, звонак и пријатан глас — права младићска лепота. Уз то весео, окретан добар играч, добар певач свира у виолину и у потаји пише песмице наравно љубавне. Ове одличне особине лепога Које — |тако је име младом лепушану — биле су понос и дика његових срећних родитед>а. Али и иначе тако красно момче није могло остати неопажено и неоцењено. Но нарочиту пажњу и нарочити интерес пробудио је лепи момчић код своје комшинице, своје другарице из детињства, код лепе Миле, девојчице само годину дана млађе од њега. Мила је била смеђи анђелак, с кестењавом бујном косом и великим плавим очима као најлепше плаво небо. Њих двоје знали су се и волели су се још из детињства, заједно су расли, заједно напредовали у учењу, она је бол.е од њега цртала, али ипак је иристала да јој он буде учитељ у : цртању. Њини родитељи живили су се лепо, те ник ом није падало у очи што се и деца лепо жив е и подуже проводе заједно. Особито су били евносни у музици, кад су заједно невали, или 0 на свирала у гласовир, а он је пратио вијоч ином.

Али на један пут родитељи опазипш да су им деца постала нешто невесела, тугаљива, суморна. И сад су бивали често и дуго заједно али из њене собе ретко ее сад чуо клавир и пеема а понекад су обоје излазили из собе чисто поднадули, с црвеним очима. На то је први пут свратила пажњу тетка Којина, стара, веома обазрива и искусна жена. Богата а без деце, она је већ била наменила Коју за свог наследника; он је по читаве недеље код ње проводио, и између њнх развила се тажа искреност, такво пријатељство и љубав, да се Која својој тетки могао исповедати као каквом добром другару; она је знала све његове тајне; њој једној он је могао слободно читати своје песме, пред њом једном без зазора се отварало његово младо срце. * Лепа Мила спремала се на пут, на далек пут. Њен отац, повелики али поштен и с тога сиротан српски чиновник, имао је више деце, с тога му је добро дошло кад му се указала прилика да своју најстарију ћерку пошље у Русију у царичин пансијонат, где ће имати цело издржање и добити темељно васпитање. То јој је израдио њенујак. виши ОФИцир у руској војсци, скојимје кроз који дан имала поћи уПетроград. (Свршиће се)