Male novine

па ако се такав шећер унотреби аа грађевине, онда ће зграда бити тако чврста, као да је од мрамора или гранита Да свој проналазак и на практици употреби и учини га што више нопуларним, Шпрекелс намерава да уз т. зв. белу кућу у Вашингтону сазида од тврдог шећера модерну и елегантну зграду. Шећер, који ће се употребити за ту грађевину, биће израђен само од шећерне трске, која се производи у северној Америци У времену, кад новинарске уобразиље иду сувише далеко, нарочиТо код американских новинара, човек треба оваке вести, нарочито из Америке, да прима само као куриозум, док се не би озбиљно нотврдиле. — Нов вулкан Квечија де Салза, јако узнимирује варош 1'еџио д' Емиљија у Горњој Италији, Већ неколико недеља тај вулкан избацује огромну масу лаве, камења и пепела, тако да су иоља у његовој околини са свим уништена. И ако је вулкан осам километара далеко од вароши, ииак се грмљава чује чак до Реџио, где је сада права паника. С ужасом се сећају да јеједан научник из Реџио тврдио да ће његово место рођења некад ностићи судбина Помпеја. — Них> листичка завера. Према вестима из Кијева, тамо су у последње време похашпени многи ђаци, свега 80. Говори ее да је тамошња руска полиција открила велику ни хилистичку заверу, којој је задатак да од Гусије оцепи УкраЈину, Подолију и Болинију Међу ухапшенима има на 30 Пољака. Она кијевска хаџшења у тесној су вези с најновијим хапшењима у Галицији; где су похапшени вође УкрајиноФила (младо-рутенске партије.) — Чи овничке униформе. Како јављају бечке новине, од сада ће морати сви цислитавски држаини чиновници, без разлике категорије, носити униФорме. — ТелеФчн У ноловини меееца октомбра биће довршена телеФонска веза исмеђу Беча и Будимпеште, а крајем истог месеца веза ће се иредати саобраћају 4 приходу од ове телсФонске везе Аустрија ће учествовати с 25 а Угарска са 75 процената. За Јсдан разговор, који би трајао три сата, плаћа се 1 Форинта — Пожар. У Прагу је пре неки дан букнуо ножар у главној згради ондншњс државне железничке станице. Пожар је у нрви мах био јако узео маха, али ее брзо успело да се ватра угаси. Штета износи 50С00 Фор. — Умро. Ђовани Ризи, талијански иисац и велики родољуб, умро је у Милану За отаџбину је трпео и борио се, али је бар видео слободну. Био је учитељ у вишем женском заведу у Милану. Као писац борио ее против нове веристичке гаколе. — ТалијанскоЈ краљици Ових дана ће изаћи књига нових песама нрвог талијанског песника Кардучија. Од тих песама једна је посвећена талијанској краљици, којој је песник већ поклонио рукопис. Ово је друга иесма, коју он — републиканац иева краљици Маргарети. — Споменик. У Бозену у Тиролској откривен је 3 о. м. спомени^ првом немачком трубадуру средњег века, Вештеру фон дер ФогелваЈ'де, који је живео око II70 до 1240 године. Народна привреда. (СВРШРТАК) Виногради и Филоксера. Што се тиче „иерноеиоре", која се је код нас на жалоет нојавила, изјавио је Миљарде говорнику, да он у онште не може казати, да ли ће та болест

нрестати или неће, само то може позитивно тврдити, да се је до сад као најбоље срество нротив ње показало, шкропљење са плавом галицом и вапном, тако да се узме 3 од 100 галице и 3 од 100 ванне гдеје вапно слабије ту га се има нешто вишеузети У Француској ноливају ластаре са том смесом три пута на годину пре цвета, после цветаи у Месецу Августу*. Они који су два нут ноливали иостигли су леп успех у нас, настави говорник и заиста биће довољно, ако се два пута само залива и то иосле цвета и још једном касније! Засађивањем американском лозом, тако му нриповедаше чувени Француски научник, постигао је се до сада сјајан успех; у департману Бордо-у спашено је до сада 10.000 а у оном Монтемији, 100.000 хектара винограда, који су били фнлоксером уииштени. ПајваЈКиијсје среетво каламљењем лоза, американске са евроиском лозом, јер се тим постигло да лаетар роди и да је резиетентан противу Филоксере, нгго је признато својство америчке лозе, дочим својства европскс лозе дају нлод за директну нродукцију. Има још и другихначинакаламлењано искуством је потврђено, изјави Миљарде, да се каламљењем не могу добити најплеменитије врсте. Американска лоза неуспсва на вапненом земљишту, јер није доста дубоко, те се неможе са кореном развити У Медоку уверио је сс да се филокеера тамани „субмерзијом" но вино је на таквом натопљеном земљишто много слабије И ту раде са сумпорним угл>еном, но већ су се канда уверили да им неће поћи за руком да спасе винограде. Што се тиче оплемењивања лоза, ту се награђују они, који најбоље оилемене, а то подстиче свет на утакмицу. Земља ок о Бордо-а ансолутио није за ник оју другу културу но само за винограде, а тај предео Миљард је унраво спасао од пропасти уводећи американску лозу. Ту свако иочео је садити ту лозу. Фцлоксера је у неким иределима готово унроиастила становнике У Монпелију она јепоригатила до 1878 г. преко 100.000 хектара земље, становници су доспели до највеће сиротињи, и цена земљишту бегае јако снала. Г. 1878 почели су уводити американску лозу те су до данас нрепородили и зановили своје винограде. Као пример навео је говорникгроФа Демиса, који је до даиас засадио американском лозом само 183 хектара и добио је 400 хектолитара вина, године 1884. Лањске пак године добио је на том земл.ишту 14.000 хектолитара, а за у будуће рачуна да ће добивати но 20.000 хектолитара вина. СМЕСБЦ^ Руски цар у Фредензборгу. 0 са дањем бављењу рускога царауФредензборгу допиру у јавност мал не еве нојединости. Он свако јутро доручкује у 9 часова. Доручак се састоји из шунке, ровитих јаја, комадића ростбеФа и омлета. После тога гаета по баипи а прати гањегов огромни степски пас По другипутједе у 11 часова и то кокогаију јуху, у коју се саспу до три жуманцета од правих кохинхинских кокошију и коЈ 'е се ради тога добављају из Петрограда. После чорбе долази комлет, хладно ниле нешто дивљачи, комадић рибе из слатке воде (а ту рибу цар најволије сам на удицу хватати у рибњаку) негато сочива с маслом, Фине колаче, које надзираваи спрема еама нринцеза ЈИарија орлеа нска, супруга принца Валдемара, мало сира и грожђа. Најзад Долази црна кава, коју цар јако воли- Око 2 сахата узима цар тањирић сутлијагаа. То је обичан јеловник

који тражи и добар апетит. Руча се у 6 часова. ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Београд 6 Септембра 1889. Крађе. Ноћу између 30 и31. прога. мес. непознат лапов угаао је кроз отворен прозор у етан Станигае С Станишића учитеља и украо му један џепни сребрци сахат у вредноности 50 дин. сахат има на горњем капку монограм С. С, С. а на доњем венац. — Михајлу Ђорђевићу Фурунџији, јуче на ноћ око 3 с-та, када је он отишао на воду с момцима, неко му је украо чекмеџе и у н.ему један динар и један дувански лоз Б.14939 и побегао. Притворени. Ноћас су притворсни Драгољуб Аранђековић изУбаи Јован Настић пиљар овд. због пијанчења. Кажњени. Пресудама полиц. кажњени су: Марија Васиљевић из Аустрије због скитње, и Сима Ковачевић обућар због подвођења и Ћира Петровић ка® што је држао отворену каФану после прописаног времеиа. -=!> О <8* Одговори уредништва. Начелннм! ср. р •мског, Градишге Веом* нам ,је ж;»о, госп > ине начелнич е што не можемо штампатк! нашу „Званичну исцравку." Ж1ли боже ваш труд око истејер је ваше образовање, као једнога среског »ачелника, јамачно било т •лико да сте могли анати, да у Србији сем варошице Градишта, ГЈ,е ви реаиди]1ате, има неколико села која се зову истим имевом. Да сге мало боље загледали видели б;г сте да је она белешка у 248 броју нашега листа, коју ви хоКете „аванично да исправите ■ извађена из нишке Старе Србије", и да се до. гађиј, о коме ее у тој белешци говори, десио у с е л у Градишту, у н и ш к о м округу. Ми бисмо вам радо учиниди у слугу те шгамиали вашу ,,3 8аничну асправку", те да вам т.»уд узадгд не ц.Јоиадие, да није било те ваше брзине због имена. Надамој се, да н^м некете замерити, а у свакој, другој прилици стојимо вам на услузи. XII А Л А Мудрац и куварица. Мудрац: Јеси купила оно сомче ? — Куварица : Нисам. — Мудрац зачуђено: А што ниси'? — Куварица: Кад сам дошла тамо, затекла сам једног начелника где иазари сома. — Мудрац (као добар познавалац људи): Море, ево ти десет банака, иди па ћеш за сто дииара кунити и иачелника и сома. 0 женама. Жене или треба познавати, или их треба волети. Обадвоје не иде, — рекао је један мудрац. Из војскв (Истинит случај с последњих вежбања). Командир коман дује: мирно! Сви војници стали мирно само један вој'ник пуши тек запаљену цигару. На питање командирово што пуши кад је командовао мирно, војник одговори : па цела је! о о ТЕЛЕГРАМИ МАЛИМ НОВИНАМА 8. Септембра 1889 год. Веч. Грччи краљ етиже 12. ов. м. и после кратког бављења отиутоваће у Атину. Јутр с откгао из Цетроград велигси к.нез Алекеије идовече нутује у Франценсбад. Еоиенхаген. Краљ, ирестолона^ледвик и п[)инц Евген Швед"

ски стигли су пре подее у Фре денеборг а носае подее се ври_ тили. Цар, Дански Краљ и царица Фридрих прлтили су их до ХеизингФорса, на се вратили у Фреденсборг, погато је царицч Фридрих нре1леда'1а Кромборг. Грчка краљевска породица отнутоваће у недељу. Шеааољ. Стање здравља Криоиијевог еке боље. Верлин. Царица Фридрих отиутовала с кћерима у Коценхаген. К У Р с

Дукат . . . . : 5 67 Наполеон .... 9.49 Срц. лутр. 3°/ 0 лозови34 .25

дневник

ЛАУ1ЕНДАР Субота Православни : 8 Јакич и Апа Католички ■ 21. Ап. Матија Сунце излази у 5 с. 33 Сунце залази у 5 с, 45 Пос. четврт. 5 Дан је с почетка 12 Ј / 2 сати а ноћ Ц Ј / али до краја овог ме^еца дан очрака ва сат, а за толико и ноћ одужа. Ред примања пз министарству Министар унутр. дела: сваки дан ири нодне од 12—1 чзса ире подне. миистр. ностр. дела: четвртком од 11пре цодне. Министар војии сваког дана од 11—12 ч. сем нехеље и дразника. Мин. правде: сваког дана од 9 н по чаеа до подне. Мин. Грађевине; сваки дан од 11—12 ч. пре подне. Мин просв. и цркв. дела петко« од 1 до 12 часа пре подне. Мин. привреде, ионедеопиком, уториикоа четвртком и петком од 11-с пре чодне до 1 по подне. Министар Финаноије уторником и четкои од 10 — 12 пре подне.

ТАКСА ЗА ВОДОНОШЕ Савамалски кварт до чесме спрам министарства грађевина '25 п. д, Савамала и сваки одсек на вису, варош1 ј теразиски кварт, запад. врачар, варош капија по 40 ир. динараки. Остале удице по 60 п. д

Дописне картз за Србнју ПрЈСте стају 5 п. д. а с пл Аениге вдго вором 10. ц. д. за међународну цвепиеву у 0 п. д и 20. ПАРОДНА ВИБЛИОТЕКА отвовчнл је сваки да ( од 8 д<> 12 сати пре оодне. ТАКСА ЗА СЕЧЕЊЕ ШУМЕ ОПШТИНСКЕ И ОПШТЕ НАРОДЦЕ Велико дрво роднв горе . . . 12-63 дин. Средље „ „ „ . . . 8*42 „ Дрво 8а обичну греду . , . 1*27 ,, Рог, метак, басккја .... 0'43 „ Велико дрво неродне горе . . 3'37 Средн>е дрво неродве горе . . 2 11 „ Рог метак, баскија .... 0 21 Мечија леска велика .... 42.10 д. . Мала лескс не сме се секи Пруће од 100 ком. аа продају 0'43 д. Велико дрво има цречпик 63 сантимет Средље дрво има пречник 32 саи. Обичиа креда иаа пречни« 72 ваи.