Male novine

Д ЕЛА г. ПЕРЕ ТОДОРОВИЂА ш^жмшшшмжмишшташ! КЊИГА ЗА ГРОШ Изашла је из штампе друта књиЖица овога издања под именом т шшвде Може седобити у уредеиштву „Малих Новииа" и у књижари код „Св. Саве" Поруке из унутрашњости треба упуићвати у књижару „Св. Саве" у кући г. Андрејевића спрам Споменика Београд. Нраљице Наталије Повратак у Отаџбину Спзв Србина УЛилоша Грабовачког. Цена 20 пара дпнар. "Е1а више за готов новац ЗЗ 1 /^ %• Наруџбпне ваља управити на пксда у Земун или на књажару В. Валожића у Београд.

Још који дан па ће се састати Народна Скуштина, а пред њу ће доћи на решење многа важна питања и многи значајни закони. По дужности јавнога органа наш ће задатак бити, да наше штоване читатеље брзо и тачно обавештавамо о целом раду скупштинском и да тај рад савесно нроираћамо и оцењујемо. Услед свега тога за све време скупштинског трајања, скупштински рад привлачиће нашу најживљу пажњу. Па како ће наш лист тада иоглавито бити заузет скупштинсвим радом п главна пажња скупштини посвећена, то нећемо имати врсмеиа ни места да се за време скупштинског трајања опширпо бавимо другим питањима, те за то хитамо да за ово неколико дана, што нам још остаје до скупштине, дамо у нашем листу места свима мишљењима, која неће бити штетна да се чују у јавном мњењу. Услед тога дајемо радо места и овом шанку, који ниже доносимо, у коме је један наш приЈатељ и један од одличних правника наших објективно изложио стање у коме се данас налази тако звано „Краљичино питање" н указао на главније моменте како управо ваља схватати ово питање. И ако у чланку има места. с којима се не бисмо могли сложити, ми опет за то радо дајемо место овоме чланку јер он то заслужује ио целокупној тенденцијин садржинисвојој а читатељи и сами ће опазитп места где се ми с г. писцем не слажемо„ јер смо ми о тим питањима већ раније јасно и отворено исказали наш суд. * ПОСЛДЕЊА РЕЧ Пре краткога времена рекло је једно од најважнијих гласила јавнога мњења у Инглеској да је Србија ностала рана на јевронскоме телу, а скоро' сва јевропека штампа показује, већ од дужега времена, на Србију, као на место, где се скривају најозбиљније опасностн за општи мир. У етвари, Србија се иеправедно

оптужује. За свакога, који иоле нознаје данашње прилике у нае, са свим је јасно, да Србијн треба више мира, но ма којој другој држави. Она нема рачуна да ремети мир, просто за то, што не би имала, данас, доволјНО снаге, да се од немира користи. Тако је у истини; али морамо признати, да спољни облик нојава у нас, растумачен несимпатичним расположењима према нашем народу, може у неколикО дати новода и противним закључцима. Од десетак г дина на овамо Србија се налази у јеку преображајне кризе, скоро у свима правцима свога јавнога живота. Брзина потиска, којим се тај преображај изводи, можда је нешто јача, него што би требало за правилан и срачунатток развоја; али, на несрећу, Србија данас нема довољно времена да лагано иде. Скоро из дана у дан долазила су на решавање питања веома деликатне и в«жне природе. Рат са Бугарском придао је оваком стању акутан карактер и изазвао нолитичну кризу у управним круговима, која је имала судбоносне последице за даљу владавину краља Милана. Отуда је, у главноме и иородична размирица у владајућем Дому, отуда и промена Устава, и нанослетку, отуда и сам силазак Краља Милана са престола. Није чудо, што су ови догађаји, извршени у овако кратком размаку времена, држалм земљу у трзавици а на страни, где сс одржање мира желело, узнемиравали; али, у самој ствари, нити је од бугарског рата на овамо било, нити данас има у Србији ма чега што би озбиљно гро зило миру било у земљи било на страни. Има, истина, прилично неспретности и невештине у унућивању н расправљању неких важнијих питања, али мало више пажње и хладнокрвности, а мање шпекулисања на моралу и узалудно разметање иа би брзо све дошло у добар ред и све би било на своме нравоме месту. До владе је, дакле, да створи и у земљи и на страни, уверење: да жели реда и мира, и да има довол,но уметности и моћи, да све то постигне, те да нам се зсмл>а не оптужује без разлога као руншлац ошптега мира. Ну, једна што је влада, газећи и преко закона и т еко Устава, довела у неки ред питање Митрополига Мијаила, жртвујући и сам ауторитет државе некаквим тренутним нотребама политике, политике која је сасвим сумњиве вредности, наша зла срећа хтела је да се створи и „питање" Краљице-Матере, које може бити веома замашно и ио личностима, којих се оно тиче, и по последицама које оно може да има по животне државне интересе. После оне службене изјаве у „Српским Новинама", ако, можда, и не знамо баш све, знамо бар то па чисто, зашто Краљева Мати није службено дочекана у нрестоници, у којој Нзен Син седи на Престолу; а није дочекана за то , што се Краљу Милану не допада, да Краљица Мати станује у Србији, и он је тај, који забрањује, да се Опа као Краљева Мати дочека и ирими. Ми немамо ни најмање воље да говоримо, и овом ириликом, о жалосном утиску, који је та чудновата појава уошнте учинила на наш цео свет, о утиску, који деморалише, развраћа јавни морал. А нећемо сувише да указујемо на опасиост појава овакве природе, које обелодањују, да је у круговима и код људи, у којих би требало да влада миран и бистар иоглед на сва земаљска питања, завладала збуњеност и иеувиђавност. Јер, на послетку, тако звано краљичино питање само је за то постало тешко питање, гато су га се невичне руке дотакле, и што намесништво и влада нису вршили своју дужност.

Пре евега, нама је тешко разумети зашто на пример Кпаљицу Матер није могао дочекати Њен Син и сви остали званични кругови, кад већ није било начина, — по држању истих кругова, — да се „Грађанци Наталији" снречи долазак у Србију ? Шта је сметало, да се, и после, дочека а преговара о начинима и условима, било за Краљичино становање у земљи, било за њене будуће одн >се према Краљу Сину? Доиста свему томе ништа није стајало наиугу и да је којом ерећом тај прост начин изабрат, а да се ипак ннчијеправо не иовреди и да се опет ствар ма у ком правцу, тиме не нресудн избегао би се један жалостан и осудљив иризор, који је нашу земљу у очима образованога света ионизио, | а веру у довољну мудрост данашњих управљача земље ослабио. Не би се ио вароши и по страној пгтамни, која Србији не симпатише, растурали гласови и тумачења, која су свакојако, срачуњена™у пакосној на- \ мери да баца тамну сенку на чистоту синовл.их осећаја; не би се, најзад, чепркало, е да ли ту иема и каквих других скривеиих разлога и задњ х мисли, које су намесништво и владу могле руководити да тако ураде. Ну, кад смо већ без икакве нужде добили и Краљичино питање, вредно је да видимо, какве је оно природе, и у чем сеунравооно састоји. По држању намесништва и владе, краљ Отац, који је задржао нраво васнитања малолетнога Краља, ио члану 72. Устава има ираво да одређује односе између Краљице Матере и Њенога малолетнога Сина; а намесништво и в ада нису позвани, да се у та питања сасвим личне природе сами мегаају. У овоме има негато истине, али има и млого више ногреганога схватања. Краљ Милан има доиста право да води бригу о васпитању малолетнога Краља, али из тога јога не следује, да ои има и право да забрани Сину да виђа своју матер. Намесници и влада могу оставити краљу-Оцу да руководи васпитањем и образовањем малолетнога Краља, али њими није доввољено ла остану равнодушни ирема ирироди васиитања, какво се даје будућем Владаоцу наше земље. Ове се јасне поставке овдс просто напомињу, а то за то, што ће и сами читатељи моћи лако замислити случајеве, који се могу појавити, и који би наше разумевање доказали до очевидности. Ако би, у осталом , природни односи између Краљице Матере и Краља Сина могли зависити од метода васиитавања, какво би онда то жалосно васнитање било, којим се раслабљавају осећаји божанске везе између сина и матере? Коме име матере до гроба није и драго и свето, шта онда таквоме може бити свето на овоме свету?!... У Србији пролазе, истина, често најдебље глупости и сокачке обмане под видом доказане истине; ну ипак у овом случају, нико озбиљно Јне може веровати, да је чл. 72. Устава спречио званичне кругове да Краљеву Матер службено и уљуднз дочекају. Ниао не може мислити, да добро васпитање малолетнога Краља захтева да се са својом Матером не састаје. Нико, на послетку, не сумња ни у то, да су намесништво и влада позвани, да и они, по кадкад, загледе, како се Владалац наш васпитава. И намесници и влада видели су, да није доволгао позвати се само на чл. 72. Устава, те да се тиме оправда њихово понашање према Краљици Матери. Васпитање Краља Александра не може бити у Њстини оштећено ни од становања његове Матере у земљи ни од Њеног састајања с Њиме, него баш сасвим про, тивно; алв, ако бп се баш то хтело

тврдити, онда треба изнети доказв друге природе, доказе позитивне, које земља има право да сазна, а не просте прохтеве краља Милана. Нека нам не замере ни висока господа, која данас управљају судбином ове земље, ни српска штамиа, ни наше јавно мњење, па ни сви укунни чланови новога Устава што нам је немогућно да верујемо и ми у у звучну демократску реченицу, по којој би крал.-отац и Краљица-Мати иостали „грађанин Милан" и „грађанка Наталија", и да се лични односи Крал.евих родител.а према Краљу Сину имају да одређују само на основу Устава и осталих закона земаљских. Дои та, за дивно је чудо, како је овако плитки иоглед на питање могао тако лако да завлада у нас целим светом, када је сваком веома лако умотрити, да Краљеви родитељи нити могу све да раде што други српски грађани раде без зазора, нити им је доиуштено, да не раде у приликама, када други могу слободно да се одмарају. К>д је ко срећан да се може назвати родитељем владаоца, та му срећа сама собом налаже и дужност, да прими на се и одговорност тако узвишенога по "ожаја. Углед и сталност престола траже, често, и такве жртве, какве Устав и други закони не помињу, али које захтевају интересп престола и монархичног начела, па слествено и интереси земље, у којој постоји м нархија и престо. Нашм читатељима не треба, очевидно, ни за ово примера; они ће их моћи сами лако замислити. Краљеви родитељи и оетали чланови Краљевог дома морају, дакле, да живе и да раде онако. како користи нрестола захтевају и да се, у томе погледу, покоравају наредбама владаоца. Ко то не ће, тај не признаје монархичну систему управе или прикривеним путевнма противу ње ради. Према овоме, Краљ Александар, или они, који у Његово име врше данас Крал>евску Му власт, имају нраво и дужност дареше, у неким приликама, о начину жнвота и месту стаповања узвишених родитеља Краљевих. И сад постаје једино питање, како би тр бало то решење да буде, те да задовољи и захтеве који се односе на васиитање младога Краља, и оне, који служе угледу нпестола, и оне, кој« могу да учврсте и развијају осећаје оданости према монархичном начелу. Ако би, пак, у истини било онасности за дина^тију и земљу, — а не само за комотан живот г. г. намесника и г.г. министара, — од становања у земљи било једнога било другога родитеља Краљевог не би требало часити ни часа него би му требало то становање закратити. То би било нраво, то би бвла сгрога дужност намесништва и владе, али у исто време, то би могло бити и један једини узрок, који би ту строгу и изазвану меру могао да оправда. И познити службени комунике додирује доиста и ту тачку, кад вели да је службенп дочек Кралгаце Матере изостао за то, што није хтела да пристане да у Србији сталао не живи, а нреииска, која је измењена између намесника г. Ристића и Краљице матере, вели са своје стране: да Краљица Мати не би требало да стално живи у земљи, што бп то било опасно по династију. Две доиста веома крупне и различне ствари у једној службеној изјави. Нама се чини, да г. г. намесници и г. г. министри нису имали довол.но разлога, да се тако жестоко расрде на Краљеву Матер, што им она није испунила жељу г , да у Србији не станује, те да јој само за то одреку службени дочек; ну, то је само ствар осећања уљудности иа с тога и не желимо да ту страну овога питања за сада дирамо, већ да сву нашу