Male novine

дузимати противу овога чиновника. Мииист<1р унутрашњих иослова устаје и каже, да за сад може само казати то. да је он услед захтева Авакумовићевог по једној деиеши отуда, био наредио да се обустави извршење осуде, но да јо добио одговор, да осуђени већ издржавају казну, и с тога није могао ништа дал.е наређивати, јер нема моћи ни законог основа да их из затвора пусти, а кад се ствар код суда иследи и окривљени судио буде, он зна шта ће чинити. 8а сад не може ништа друго одговорити, док недобије акта ио овој ствари. АвакумовиИ одговара и каже, да су осу!)ени затворени носле депеше коју је добио министар и да је с тога неверно министар извештен а он има и о томе телеграм. За тим председник нареди и известилац Рака Филиповић чита даље пројект закона о пословнику скупштинском од чл. 63 те су иримљени сви чланови до 75 а тада настаде дебата у којој су учествовали следећи посланици: Рпбарац чини приме гбу код овога члана предлаже да се буџет два пута чита и два пута специјално иретреса у скупштини, тражи, да га подпомогну 12 носланика, и тада пошто се толики број одазвао, настаде даља дебата. КпткЛ слаже се са Рибарцем и вели да и државни Савет, треба да да своје мипивење о бу г џету, ма да је он при грађеп.у устава био противан установи држ. савета, али сад пошто он постоји, вал.а му упућивати надлежне послове. НисторовпК и ВиИа РадованпвиЛ такође говоре у смислу говора Катићевог. Риста ПоичвиК најпре пребацује извесним либералима за начело дводомне скупштине, чуди се Кати ћу како је могао тражити саветеко мишл.ење, кад му је у основу противан. За тим брани пројект овога члана како од одбора усвојен. АвакумовиИ каже, да је он нредседник одбора пред кимеје био пројект овога закона, на шта је и он пристао; али одбиЈа ирекор од мањиие што ирави опозицију овоме члану, јер свакоме је слободно иоказати своје мишљење; а тодоказује тиме што се сн у овоме не слаже са својим нријатељем и другом Рибарцем. 0 државном савету рече даје већина велико скупштпнскабила у мо

гућности не цримити савет иа кад Ј није тако урадила, онда њој се има за то пребацити, а никоме другом Односно дводомног система каже да доиста има његових једномишљеника који т» начело заступају, а он лично противан је томе. К'1тиК одговара Р. Пкговић у и вели, да није заслужио онај прекор јер буџет није само за једну годину него је основа рачунска за више година. Он је истина противу Савета алн то не смета. да скупштина упућује му буџет иа преглед. СенчиИ нодномаже пред ог Рибарчев наводи разлоге зашто треба не само читати него и снецп.јлно претресати буџет у скупштини. ^реИковиб нита ако се о буџету неће два нута гов<>рити и претресати, ја о чсму ће се другом, јер он је оенов свима осталим законима. Тражи да се поступа, као и са осталима законима. Министар Г 1 аушановиИ рад је да докаже неиотребност два пуги специјалка претреса, наводи за то гаранцију у постунању док се дође до једног претрееа, и всли циФре су циФре, оне се недаду друкчије тумачити ни друкчије извести, него како су наиисане. НесторотИ тражи да се Рибарчев предлог као уместан усвоји и даде ирилика посланицима свестрано претресати буџетске нозиције. Ћаја наводи иример из енглеског парламента о буџету, иа вели кад они тако раде зар да ми уводимо неки други оригинални обичаје. Он је запројект закона. Поп Милан ЋуриЛ каже да је он зк то, да се буџет два пут чита и п])стреса, јер он — буџет — није ништа друго него народна кеса. Лоп Марко ПетровиК такође је за предлог Рибарчев. СреКтвиЛ каже да је Р. Погговић лепо његовим говором доказао да чл. 59 овога закона није добар. ; Минустар ВујиЛ није нротиван прсдлогу Рибарчевом, а штоје онако у (фојекту стављено наводи разлога дна и то: довољну гаранцију за проучавања и обавештење скупштине и економију времена. Пристаје како скушитила реши. Председник стави » итање и скупштина већином гласова прими нредлог Рибарчев, да се у ј ут .1 одбОру на 1 иеправку. За тимјо известилац читао даље чл. 76 до чл 79 који су усвојени са нсзнатиим примедбама.

У Р2 сахати закључена је седница и заказана друга за сутра у 9 чаеова гре подне.

С улице и скупштинске галерије.

Не дпду карту. Још у самом почетку рада садање скупштнне тражво је известилац „Н- В." српскоглпсга, који излази у Земуну улазпу карту на новннарску ложу, и до овога часа није је добио, Извести! ц тога листа умолио је посланика г. Ристу П шовпћа да упита председника скунштине, зашто му се не издаје карга, кад су толпким известиоцвма страних лпстова ове пздате, а њему не. Р, Поп >впћ бго је тико добар те је упитао где треба н обавестпо ишестиоц* озако: „неможе се карта дати с тогл, што тај лпст нише протнву садање владе, но, лобро би било, да пошље по два броја од неколико издања, те да се 'впдп да лп још пише прогпву владе, на ако да доказа свог доброг расположења добпће карту нначе ве". Пама је иепријатно, што у овој приЈици морамо унотребити г. Попсвпћа као сведока ове счв ри и тиме доказаги истпнптосг нашег тврђеља, Ними је чудо, да председпштко чпни нзузетак у давању новинар. ул. за чудо нам је у тплико што нам не иде нпкако у памет да оно водп некакву полицијску лужносг у скупштини. јер то вије тгут којим би се известан лиет патерао, да нише онако како је у интересу једне владе| јер ако она има добрих дела н њена је радњи за похвалу онда од чега са има боЈати! А онда ако се затворе врата известицу у новппар ко. галенсма начина : и пута критиковатн нладу за њена дела. На протпв у томе случају могу извештаји скупштинштински бити невернији те ће и рад владе бити ошгрије критиковап. Мп осјђујемо овај поступак председништва и тражимо да се према свима изоестиоцима подједнако постуоа. Д01ИАЋЕ БЕСТИ Један наш цријатељ из Параћина пишенам: „У свима пндустрпјалчим предузећима у Србији раднпца су

већином странци, само је у томе пзузетак Фабррка штофсва у Параћину, јер се ту заузео сам власник Фабрике, те су обичпи радн<ца само С рби, а шеФови странци. Тако је по тигао, те између 250 раднпка у Фабрици има само 9 странаца, а остало су све Срби. „Власнпци ф брике, браћа Минх, труде седа п за шеФове сиреме Србе. Ради тога узели су Чед>мира Јоксимовћа из села Бачине, у округу јагоднпском, издржали га о сп >м трошку те изучно четпри разг, едп гамназаје, па га онда узелп да практикује у њиховој бојаџинвци код њпховог бсјаџпје (изученог п вештог странца). Како чујемо, онп ће га ове г>дпне послати п у иностранств) да се усавршн у бојиџиском занату п вештинп, па ће се онда вратата као нрви српскл пндустријалац у тој грани. „Овај Факг говорп сам за се н сам себе хвчлп а да бисмо овако поступање г. г. браће Ми >ха морали и ми хвалити. ПРИПОСДАНО ЗА СТВАРИ ПОД ОЕОМ РУБРИКОМ УРЕДНИШТВО НЕ ОДГОВАРА. Иорал г. Бадера, директора дуванске Фабрике. (свршетак) Читаоци! не заборавнте да је г. Фамилијаран човек! — Сваки који ово прочита, замериће овај носве пеморалин ностунак г. Бадеру, — али ми — видите — ми му г толико баш не замерамо, — ми му то само „на дару" одбијамо. А што и да му замерамо? — Човек — новајлија, тек први дана како је у Фабрику дошао и дужност уиравника примио а п о у руке моралннм људима као шго су Сифт , Јеиел и Предић. Зар је. он као „нестручан" могао друкчије и мислити, но да све оно у Фабрици — и живо и мртво — Њему на расположење стоји. — Та он је директорРа директор што замисли, се то све изврпшти мора! — Нема ту „нећу", нема ти ту етарије власти. Фабрика је његов пашалук. Он је тамо и „Бог и Миннстар" као што је ту ире неки дан изволео једном Србину бившем дуванџији и у носледње време бившем вадзорниц ку при наковању дувана у Фабри из казати, када га је без узрока службе отиустио. Човек у нужди азбог изгубл,еног парчета хлеба понижава се и одлази њему, да га по-

приповетка од В. И. Немировића — Данченка (с руског) III. Кр&ђена срећа Ни до средине спаваће собс 'не д ђох, а крепке руке к^о да ме дигоше у ваздух. — Да, сад је већ доцае ! можеш и молити ја те нећу пустити, ти си моја !... Моја, моја, чујеш ли !.,. Драга мила!,.. Код мене не беше нпкакве воље, да му се противЕм. Ласкања његова била су груба. од В'!х мн беше тешко; оп ме нијаше подизаше на руке, но опет за то то м» беше толико прпјатно, тако прпјатно, да не би захтела никуд отићн из

1е собе хоја је опла прожмана р здражујућим ар матима. Да ли од ружичастог Фрњера илп не, не знам, но лице његово постаде сасвим црв но.. Дотакох се његове к>се — она беше мокра. — Куда ме воспш?... Памти наше у лбве, ја нећу скинути маску... И од једном глупп, неразумљави страх обузе ме, да се већ стадох отнматп из његових руку; чињаше ми се, да моја маска већ пада да моја ругоба већ излази на видело, да ме он напушта и бежи... Чујах његов сиех... но на срећу све то беху глупа страховања... К .ко до ла, т (ко и прошла. Ове срећче ноћи пикако и пе заспах. Кад полако одшкринух завесу спаваће собе рујна зора бацаше своје праве зраке кроз ошкринуту завесу и ступп у борбу са ружпчастим сјајем Фењеровим. Хтедох да устанем н > његова рука лежаше па мој.ш грудима. Беше мп жао да се мрдпем с места н остадох непомична, гледећи жедно на т јг пре неколик> дана са свим ведоступног ми човека. На послетку дође н време. Под маском снђох доле, прођох поред вратара и кчд уђох у капију пабацих марзму. Сад сам оиет бпла та иста наказа, чудовиште. Сад су се могли опет надамном смејати, загледати

ме презирући. Наказа, чудовишге! Осећала сам да сам и сувише љубљена; тело м >је као да беше још влажно од тих пољубаца, оно још горанге од њих. Кући дођох доцне. На срећу матере не беше кући, отишла беше некуда. Кад се је вратила ја сам спавала. Пробудила сам се радосна, све унаоколо беше добро и јасн >. Отпочињао се пов жпвот. Да лн ће то дуго тако? — Шта је с тобом ? упита ме мати једне вечера. -- Та си болесна? Као у одговор ја се само осменух. У овој болесги била је моја срећа. — Добро би било да узмеш велеријане? — Ах, мати, сад већ никаква велеријаиа иеће помоћп. Она ме забринуто погледа а климну главом. После два дана опет сам отишла код њега. Опет под маском. И на тај начин ма смо се често виђали. Ја цветах, чак сам стала лепша. — Просто не разумем ! буњаше се магз. — Шта не разумеш ? — Твоје очи горе као да си са свнм срећиа — Ја п јесам срећна, мати! Оиа ме погледа с неповерењем. — Нема за мене и тебе среће. Ја самн не бех у живогу срећна. Тако тек, у тренутцчма