Male novine

носларика Барјактаровићз, Вуковића и другова, да дв је познато мин. војном, да управнак крагујевачке Фабрике, капетан Ђ. Марковић неуљудно поступа са радницима и да нм се нлата науредно нздаје ? Друго, питање на мин. народне нривреде од В. Радовановића, да ли му је познато, да је Оивши управник поште Ж. Анђедић купио 2 милиона употребљених српских марака за 2,500 дин. а иродао их за 120,000 дин. неком сгранцу? Треће, питање на мин. ун. дела и мин. нросвете о шуми мавастира Каленића, коју секу сељани села Ирњавора, од Уроша Вукићевнћа и другова. Секретар Ружпћ нрочита два указа, и то указ Краљевсвпх Намосника, кпјим с,е овлашћу е мин. Финансије д-л подиесе Скјпштинп измене и допуне о порезу и прирезу. ЗГрелази се на дневни ред. Известилоц чита опе чланове, који су враћени у одбор, и које је одбор редвгов^о. Чл. 11, 22, 24, 29, 31, 41, 46, 49, 62, 69, 96, 102, 108 усвојени. Чл. 114 примљен с допуиом Вуковића. Овим је свршено прво читање закона о изборпма. Предани се на претрес пројекта закона о кошевима и то у начелу. В. МладеновиК вели да овај закон ннје сукрЕмеи, него мпсли да треба другим срествима помоћп земљораднпчком стадежу као н. пр. "отварањем земљоделских школа, новчаних завода и т. д. с тога је противановом пројекту, па зато лредлаже да се врати у одбор, да се преиначи. Генчи% предлаже да се овај закон са свим од 6 јц 0, пошто је то један нов вамет на народ. јер се поред 47 милиона којн су у буџету одређени, још некмх 4 мплиона траже од народа, који је у овако рђавим Фииансајскпм прилгЈкчма. В. АрсенијевиИ је против.ан ов ;м какону, а већ ако ео прпми, шгда да тим кошевимА унравља само село а не пред, оншт. судова. С т. СтанковиИ, вели да ово није Никакав намет, као гато вели Генчић, већ добро, које се чини народу. В. РадовановиЛ брани нројект закона о кошевима. Т. БојичиК чуди се Генчићу и другима, како могу да преддажу да се овај тако користан закон одбани

јер кад би се одбацило, то би значило утућн 9 /ц народа. Р. НиниЛ брани пројект. М. ЂуриИ мисли да је овај закон врло корисан по народ. Ст. ПетровиК вели, да је дуго и дуго мислио да ли да прими овај пројект и на послетку је закључио да га прими. М, МиловоновиЛ вели да се овом установом иде на то, не да се отме од народа 4 милиона динара као што вели Генчић, већ да му се да, с тога је за пројект. Е. Ђоуисављенић брани пројект, јер је, вели, врло корисна установа. Поа Вогосав вели да су кошеви као неки фонд , у који народ улаже да, кад је у нужди, одатле узима. Мин. нар. арив. наводи користи које народ од кошева има, А што нека г. г. веле да је ова средњевековна уетанова, ја би их питао, каква је народна привреда? Кошеви одговарају са свим нашем привредном стању. Вели да се данас па лази до 18 мишопакгр. хранс, и то 900 000 готове а, остало је дато на зајам народу. Пунимо кошеве, гели он, јер ко зна какви ће се догађаји развити у Европи, те да нас не изненаде. С тога је он за нројект. Известилац говори у нрилог ове установе. Потпредссдник стави пројект на гласање и већина га скупштине прима у начелу. После одмора Прелази се на петрес чланова у појединостима. Известилац чита : Чл. 1 и 2 усвојени. Чл. 3. Известилац нредлаже да у местима где има новчаних завода, сваки улагач улаже по 8 дин. Сг. С тапковиИ је противан предлогу известиоца. С. МилосављевиИ брапи одборску редакцију. Р. ИиииК и 77. ЈанковнГ,. СУ ИрОтивни предлогу пзвестиоца. Мин. нар. привродс мисли да улози треба да буду само у храни а не у новцу. 2, Војичић је за редакцју одборске већвне. Известилац брани свој предлог. М. Ћурип је протаван предлогу Езвестпоца. М. ПетровиЛ иисди да је боље да се оставп па иољу еарода, да ли ће удагати храау вли новац, јер има

места, г е су дрва скупа, па бп п кошеви били скупа. С тога је за предлог известиоца. А. ПетровиК и Ст. Пегровпћ су за одборску редакцију. КатиЛ вели да треба одредити цвну производима који се улажу, зато је за предлог взвестиоца,

Убица беше вернп сдуга „Лукреџаје Борџије", јер немађаше ни душе ни срца а осећаја правог џелата Шпанске пиквизиције. Наје му било доста што је св >ј ој жртви жавот одузео, вего ;и мртвога предао је мукама. Од уста па преко целог лица и главе смакао је тј. одрао је кожу

М. СмиљаниЛ се слаже с предло-, тако вешто да се и сами лекари овој

Г)М пзвестиода. Подаред. стави на поименпчно гласање чл. 3 ,закона о кошевпма и од 84 посланка, 41 гласал > је за нреддог и вестиоца, 39 протвв, а 4 се уззржало од гдас.ња. Чл. 4 усвојен Чл. 5 ТајсиЛ цредлаже да сј овај члан врати у одбор.

операцији двве. Очи му ножем из дупље извадио и оставио нразну округлииу. Преко рамена до половину грудп пресеко га је секиром, а грудп скоро са целим трбухОм пашчад су изнаједеда и но неки комад меса појели. Руке п ноге стоје читаве, беде као алабастер и по све суптмлне, мале и нежне. На дицу је

А. Дрековац пита шта ће да се осгадо само мало брадпце лгућкасте ради са оном храном, коју је држава косе, иначе никаквих других знакоузела за време турског рага од не- ва за познавање.

ких општппа ? Мин. народне ир. вели да је држави требада и она е узеда од општива. ^ \ Т. БојичиЛ нредлаже да рок буде 2 гсд. за које време морају дабуду готбви кошеви. ТајсиЛ попово предлаже да се овај члан вратп у одбор. В. МладеновиЛ се олаже с владн ипм предлогом, само ј ш да се дода „да од кад се општине групишу, па за 16 мес. да буду готови кошеви". Сг. СтанковиЛ, вели да је одбор одредио 3 год. за ров, а од куд 1 год. ја пе знам. ТенчиЛ вели, пошто је роктако ведикп 3 год. то ја мпслим да се сад и није требало решаватп о тме. ВуковиЛ н едлаж ,' рок Од 2 год. Известилац се чуди Ст. Станковићу како нредлаже 3 г -д. кад је потппсао пројект за 1 год. Подаред ставп на гдасање и већина га прпми по преддогу вдадипом. Поларед. закључи седнпцу у ДО 1 час, по подне а сутра зака'.а за 9 часова.

и

д о н и е и

Убиство (Доимс „М. Новинама"■) Ниш 29 Нов 1889 г. Јутроо у порти Саборне ©вдашње Цркве освану мртав човек. Али како?.. Грозно!.. . На земљп делгао је леш без икаквог одела. Го, наг го. Под леш м беше н^топљена земља аасиреном крвљу.

Крај убпјенога нађена је једна сребриа алка од сата којом се ланац за хаљииу закачује, иначе од одела шппта. С' погледом на околности и полкцијски увиђај, убиство се морало извршити где год у кући па леш овамо довет. Полпција п општииа жчво су настали да овом варварском убиству у траг уђу. Сад знамо и утврдо стоји да је убијени неки Сима седлар при возарском ескадрону овде; о убици још се вишта не зна.. Шта даље будем сазнао, јаввћу. Јоца М. С. ПИСМД УРЕДНИШТВУ Госаодине уредниче, Молимо вас будите тако добри те у вашем цењеаом лмсту дајте кеста овим неколиким рецима: Пр' шле среде т сле нодве сахрањен је нок. Наја БашкаЛФић, секретар миннстарстна Фмнансије. Обичај је и право је, да у такам ирилика- -јита чјПГбВШгц«—сд"Тду*Т1ос,де дњу почасг своме умрдом другу. Али, нп тај добрп обичај ии право ни у к м случају не сме ићи таво далеко, да због тога трпе послова а нарочпто трговачкп. У овој пралици је вршилац дужности управника царинаре наредио, да царински чпновници оду на погреб нок. БашкалФићу. То је од њега иохвалао, алп ни мало не може бата похвално што је наредво да. на псгреб оду сви царински чиновници,.

ЗЛ1ТН1 СБДДВА Од Едварда Рода

Очекујући мади доручак, који његепа жена знађаше спремати и који обоје вољаху, г. В:здтер беи;'" весео цедога дана своје златне снадбе. Унраво в.селос његова тога дана није бида већа и ведрија од веседостп другпх дана: она са показпваше у киселим и жучнпм пошалицама, које пронраћаше о< мехом који беше веран пзраз његове душ Три или четпр пут Јневно , говорио би сво;ој жени извесиам тоном и речама за ко;е држаше да су скривене и даровпте, како је више не воле што непазилонце па ватри иити ва покрете и изразекоји обележавају грубе увреде. Она би му обичво одговорила оним погледом која он није ппкад разумевао; и часови пролажаху. Најпосле, стари сахат што пм је разговоре ирапно, бројећи дане њпхова живота, куцпу ше-

ст часова: и при последњем куцнњу, г. Валтер , који се враћаше из своје хугвјенске шетњеу тачно а одређено време да му не би јело загорело, отвори врата и уђе у трпезарију. Сто не беше постављен. Ништа није веиријатније него видетп иродужено задовол>ство, и изглед иразне с> бе и дугога чекања испуни гневом Валтера, Разјарен, цраен у лицу, готов на грдње, < трча у кухињу, али заста упреиашћен нашав само Марајану. — А госпођа ?... — Госпођа је отишла. —— Како ! изашла ?.. .. Где ? .. . . П1та ти је рекла ? — Госпођа 16 рекла да ће данас доручковатп у седам часова. . . .... Седам часова! . . Чигав сат чекања ! ... И она је бага отиппа!.... зашто? Један сат чекања беше дуг. Г. Вадтер није никада осећао веће иепријатноетп. Завпривао је у све угдове свога кабинета, решавајући неразрешљвву загоиетку, икоја га мучаше: за што је његова ж,ена отишла баш т. га дава. измењујући сат њихова доручка?... Загонетка расташе, постајаше тежа у толико, у колако је он био слабије уобразиље бд осталпх људа, свршила се осећањем неспокбјства и немир«: помислио је да му

Је жепа нагло полудида, и он иазираше ужасне носледице таквога случаја Кад је избало седам часова, и кад шеталица вастави сној ход, соба му постаде врло тесна, поче ходати п<> свима собама отварај ћи и затварајући врата, бројећи кораке да ее разоноди; и заврша то трчкање улазом у вухиау. Рачупао је да ће му Марјана што рећи. Она се тога добро чувала. Она га носматраше пспод ека, мало шаљиво, али му тај поглед на срећу измацаше, јер је био и сувише заузет да би бпо иосматрач. Најзад оп запита: — Е' па дакле, она се неће вратитп?... •— Ах! заборавида сам да кажем, господину да ми је госиођа рекла да се господин не љути, п пе узпемирује, ако се оиа мало закасни... . .. Мало задоцни!... Чатав сахат посде уобачајепога и већ више од 20 минута од искуцалог сата... И доручак, празнички доручак аене златне свадбе да она поверп собарвца која није кујну ни омирисала! запита љутито. — Шта има за ручак?.... А Марјана, увек дицемерна: — Г-ђа ми је рекла да нишга не говорим господину, јер ће бити изненађења... (Наставиће се.ј