Male novine

нима, аиховим браниоцима и приватном и државном тужиоцу, да ће тутра у 4 часа поиодне изрећи своју пресудру. ❖ Похара. Прекјуче је на ноћ непознати зАикокди обили су врата на дуванциници Војина Адбала, преко пута Терзибашића и Ђорђевића, однели 12 динара у сребру и споменице Краља Александра. Зликовци још нису ухваћепи. * Злочинство у министарству ВОЈЧОМ. У јучерањем броју, због нагомиланог матервјала, изостао нам је подробнији извештај о злочинству кОје се десило у министарству војном. Милован Маришић, медицинар вз Москве, родом из Дрне Горе, ире годину дана био је поднео молбу нашем миниетарству војном, којом је тражио стипендију, — да буде питомац министар. војног. 11о његовим сведочбама, које је поднео министарству, ма, да је имао јаках прогекција, иије аисолутно било могуће дати му државну сгипендију. И министарство донеее такво решење, које је било предато г. Др. Михаилу Мвр коввћу, пуковнику и Др. Павлу Поповићу, капетану, на извршење. Оног дана кад је таЈ медецинар извршио злочин, био је пре подне код г. министра војног, који му је рекао да му се стииендија, бар за сад не може дати из јединог разлога што су сва питомачка места иопуњепа, а министарство нема новаца, да преко буџата може давати стипандију. Веде, да се Маришић врло опоро понагаао према г. министру и, не знамо из каквих обзира, г. министар му је још обећао, да ће, чим се унразни место, он бити први на реду за стипендију. — После подне разбојник — медецинар отишао је начелнику санитета г. Д. Марковићу. Г. Марковић га упути г. П. Поповићу, да му саошнти решење. Међу тим, још одмах ту с г. Марковићем почео је тај вајни медединар врло брутално да се понаша так >, да је на његову ларму г. Поиовић дошао да виЈ^пта се догађа. Уз најпогрдније и ларму, разбојник извади из волвер с речима: „Ти са свеузрок", и управи на г. МарПоповић, који је већ био :обу, брже извуче своју шпаним ударцем по глави збуП^а, да не пспали револвер „а, уз припомоћ послужитеља &ци из министарске зграде у авлију, а шиљбоку пред министерством

58

ол

нареди да га не пушта из авлиЈе. После тога, договори се с г. Марковићем, да он, г. Поповић, оде и пријави тај случаЈ' иолицији И г. Поповић нође у полицију, али га разбоЈ - ник дочепа, настане гушањеи већ догоди се оно што је познато нашим читаоцима. Имамо још да констатујемо један врло жалосан Факт од стране полиције. Кад су жандарми одвели зликовца у полицију, г. Маршићанин упутио је свога писара г. Поповићу с поруком, да ако г. Поноваћ не упути тужбу полицији за 10 минута, он ће разбојнпка нустити. Ми сад питамо шта бд радио г. Маршића нин, да је г Поповић и убпјен, као што је покушан >, па не можеда подигне тужбу? А да је убијен, је л те, да не би могао подићи тужбу? * Заступник квнсуза у Пришткнн. Како смо поуздано извештеаи г. Бранвслав Ђ. Нушић, одређен је да за месец дана заступа нашег консула у Приштинн. Јуче у II часова отнутовао је екснрес-оријентом на своју нову дужност. * Са збора. Иа збору Београдске савезне стрељачке дружпне, који је био 18. тек. у вече у великој пивари решено је поред осталог, да и сви ђ >ци велике школе могу бити чланови дружине а плаћа ће само половину годишњег улога. Уписну таксу неће плаћатиПошто по штатутима истуиилн ове године: нредседник, благајник и четар одборника то је ибор акламациом изабрао понова за председника г ђенерала М. Лешанинз, за благајника пак потпуковника г. Ј. Ванлића а за чланове одбора: г. мајора ЈСимоновића, М. Каоетановића, г. Ј. Марковића и г. С. Карапешића.

РАТАГСКА ШКОЛА уКРАЉЕВУ произвела је повећу к"лачину семењч. од паврћа и цвећа, и ово продаје по умереној цени. Ценоввицн разаслати су свима варошима у домовинп, а п приватнвма послаће се ва захтев. С поруџбином треба похитати.

Претрес убицама пок. Тоше Савића Одбране гг. браниоца. Претрес је продужен у 3 сата и 5 мин. по подне.

Прво је дата реч држав ;Ом тужиоцу, који усвоји у свему реч заступника приватног тужи^ца г. Николе СтеФановића, адвоката овд. За овим председавајући даде реч браниоцу оптуженог Радована г. Алимппју Савићу. А Савић: Гоеподо судије! Мени је веома ж°о што нисам имао времена да проштудирам а к т а по сшари оптужењ*. мога клијента Гадована за дело убијстза нок. Тоше. Ја с*м, тако рећи данас позван за његовог браниоца, тек нред самим прегресОм, и по томе нисам сореман толико, да га браним, пошто и иначе ово убиство изгледа ми кагонетно. У т »лпко впше чудим се господ<> судаје гато се то убиство десилО пред Краљевнм Двором, пред лицем полиције, шиљбока и на једном живом месту — на пијаци! Кад је се дознало за убиство Тошино полиција је тек у 8 сати почела водитн ислеђење. Али то ислеђење и сувише је лабаво п јадво! Цело то полпциско ислеђлње није баш ништа! У том ислеђ^њу полиција је главно дело пропустила и ситнпцс хвата. Грдно чудо и срамота, И та полиција у току ислеђ ења је ли претресла кућу баба Авђипу; те легло лупежа |београдских? Нвје, проаустиЈа је! Ово убиство није извршено у горн Гоманији, нли тако пзгледа! Полпција је, констатујем, била немарна и суваше; њепо ислеђење је нпкакво, и ја, Суде, тражкм да се по делу овога убиства даље трага, анеов ко да ио овом, и оваком иол'.1циеком иолеђењу, да се ствар суди и нресуди. Полиц^ја нам овде изн си жалос.чу слаку лабавости и жалоспог упоређења ствари по делу оитуженог клијент мог. Понављчм да немам довољно мате^ијала аошто дело нпсам могао добро проучити, ограничавам се и полазим на прво: Овде су изнесени некакви докази противу Гндована, а н сведоци против њега нешто сведоче. И опет велим полиција није трагала, тумарала је, лугала, није внала како да почне — те је само тако главно ислеђење напустила. Ухватила је сведока Бл »1гоја и ове друге, испигивала и ти терете мог клијента; бар тако је власт узела. Али ови сведоци баш користеклијенту; њихова сведоџба казује да је невин. Он истину говори, јер су сви тврдили. Ситницама не треба дати пажње.

Сведоци тврде да су Гадован и Петар седели и ш ћили у кући баба Анђиној!? То се констатује. Јован Драгосавац терети га код пглиције. Али, господо суднје, Јован говори ;едан пут једно други пут друго, а такво казивање нема важности. Он је човак, на сву прилику, без чисте свести. Само ми је знати: ачи ли се или претв <ра? Ја тражим да. се тај човек лекарски прегледа. Даље, терети се мој клијенат да је долазио у каФану пок. Тоше, у „Балкан." Он је свуда долазио. Пије то то, но је се требала обратити пажња на баба Анђу. Она је ночетак и свршетак. Зар није загонетно њено влидање тих дана. Пред убиством нестало је, отишла у Ниш отуда се враћа. Опет је настајеиде у Крагујевац и после убпства враћа се! Зашто је била у Нишу ? с ким је бала? Ја сам дознао да се с два човека вратила. Каже, да је позвана писмом. Где јој је то писмо, је ли га у ошпте било? С; мњиво је и сувише: из Ниша у Ланово па у Београд из БеОграда у Крагујевац ! И кад то полиција није исљедила — Тражим да Суд исљеди. Она јв дакле сумњпва жеиа код ње мангупи поћ. вају и имају право прибежпште. После, нслицију кривим што ннје испитала њену кућу и каФану „Славину" да разгледа просторију п др. што би нужно било по ствар. Још негато. Позивам се на г. Узун Мирковић од кога сам чуо, да јеједна висока особа, жевска, онда кад је п баба Анђе нестало, отишла до Врање и ње пестадо. Молим да ее оз саслуша о томе. И онда се могу показати можда крумне ствари, а не ове ситнпце, ове мрвице. После, нека ее узме у обзар, да је Мајаидо Стапковић рекао пок Тошп којп му нпје дао ракије Кад је тражио: „Доста је твоје нећешвнше". Тралсим у име правобраоилачке награде 400 динара.*

««8 ИЗ ВЕЛА СВЕТА — Ђачки нвмири у Кракову. Већ је кекодико месеца од како у Кракову излази ђачки часопис „О^шзко", који је пнсао и ; адпо у радикалном демократском правцу. Због тога је

КРВАВАГОДВЕА (Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ (12) Ја, као, узмем размишљати, куда ли ди ћу сад, кад ме из тих мисли трже ново чудо. Огромна, црна мечнетила, као читав навиљак сена, ваљала се одозго низ тера зије. Она је касала ио сред друма и једнако је мумлала. Кад би сирам мене, она » таде, чучну, опре се па предње ноге, диже главу у вис, 1.оњупш два три пут тако јако, да се на даде;:о чудо како шиче ноздрвама дудну 2—3 пут кроз нос срдито, устаде и мумлајући откаса ииз Теразије. Тех што ме« а замаче, одозго се иојави друга иекаква жива нрили *. Кад

дође бдиже, угледах вели,.а вепра, на коме јаши сићушан, црн, спечен човечуљак, тако налик на мајмуна, да нисам могао разабрати, да ли Ј *е мајмун или човек. Вепар је касао и полако скикао, а онаЈ* враг одозго на њему овда онда машао би се руком и трзао би вепра за реп, ваљда да брже каск. После вепра, прође велика, жута лисица; она Ј *е ишла натрашке, а у зубима је држала кљуеове три х^уска који су за њом тапгсали ћутећни. За лисицом указа се нешто о чему дуго нисам могао раснознатк шта Ј - е. Видео сам само да дугач^им а танким ногама, као оно у чапље, нешто корача калдрмом. Тек кад утвора би са-вим спрам мене, цознадох шта је. То је био огроман лептир, најмање метар висок, с огромним, шареним крилгша и грдном длакавом главом и длакавим трупом. Колико нам се обкчан лептир допада, У толико је мени у сну »згледало гадннје ово огромно чунаво чудовиште. Горостра ни лептир корачао је Теразијама хватајући круп??е кораке, и одс доле за свима оним утворама, што ирођо ше нре њега

Најпосле указа се иогрбљен, сувоњав старчжћ, у белом илатну са штаном у руци. Ои се смејао и цвокотао зубима. Гегуцзјући, оп се освртао то лево то десно, и тапкајући ситним корацима оде и он за, другима. Још сам позадуго чекао иза мога кастена, неће ли се још што поЈ *авити, па кад не би ништа више, ја изађем на др\ м. Нисам хтео ићи више уз Терезије, но се вратим натраг. Али бојећи се да се где год опет не сретнем с оно страшном мечкетином, ја к»о, окренем с Террзија низ брдо и сиђем на „Зелеви Венац". И овуда Ј *е све бичо иусто и немо, нигде живе душе, нити икаква јава. ЈУГеђу тим, у ваздуху се поче нешто колебати, ваздух поче дрхтати, а од времена на време, ту дрхтавицу пресецало је безброЈ* сјајних електричних свећица. То је била чудна и велич нствена ио Ј*ава Небо је изгледало к- о неко огромно неизмерно око, коЈ *е се склина и отвара кад нрогледа — онда сине светдост; кад зажмури — онда је опет мрзк! (Наставиће се)