Male novine

тога Је одложено пуодиковање уговора о тројном савезу до згоднији пј)илпка. Савез српских и мађарских слобо дних зидара. 0 једноме догађају који ј врдо добро пресгавља добре односе < између Србије и Угарске, јавља из Буданеште „Тајмс" следеће: Састанак слободних зидара који је ту скоро држан у Будимнешти, заслужује наро«ите пажње, јер изгледа да ће између Србије и Угарске добри од носи, којима је министар председник гроа> Јулије Сапари, при отварању радова на Ђердапу, дао израза јопг и више напредоваги. До сада је у ј Београду ностајала само једна ложа слободних зидара. Ова је ложа радпла под заштитом великог оријента италијанског. Неколико слободних зидара овс ложе основаше, заједно с виђенијим политичарима и научењацима српским, још једну ложу, која ће стајати нод заштигом символске велике лолсе угарске. Примање и носвећсње српских чланова обављено је овде с највећом свећаношћу у овдашњсм храму слободних зидара. Мађарски слободнн зидари мисле да ће овај догађај још! више зближити Угарску и Србију. Побегао из Сибирије. Неки Волхов- ј ски, који је био осућен на вечито изгнанство и заточење у Сибирији, после сретнога, али врло мучнога и опаснога бегства из Сибирије, стигао је ту скоро у Лондон. Рус Волховски типска је жртвва власника ])уске самовол.е, Године 1868 био је као ђак на универзитету у Москви, као политички сумњив и први нут ханшен. Али се одмах докаже његова невнност н њега пусте. Но то нрво хашлењс било јо за његов део жпвот судбоносно: јер кад је само једном иао у еумњу, да је тајни револуционар, од тада јс ненресгано гоњдн, ма да је с уснехом испнте нодоллш, ипак му не дадоше адвокатску диплому. Много је пута <5ивао хапшен и то ионајчешће због неоправданих денунцијација. Најзадбуде 1874 ухашен у Одеси. због удела у тајним дружинама. Одведу га у ПегроПавловеку тврђаву, у ту је сиромах три године чамио уједној дубокој мрачној ћелијн. Тада буде осуђен — нресуда је гласила: г Сиби]) за цео живот." Једанајест пуних година нровео је несретник у тој земљи грозоте и ужаса час у Тукалинску, час у Томску, а најзад у Иркуцку. У Иркуцку реши се да бега. Побегне пешке нреко Саблонских Нланина "у Тројцкозавск у еело на кинеској граници. Одатле је непрестано пешачећи н избегавајући сваку варош, стигао у Владовоеток. Ту нађе једну инглиску једрилицу и ^апетан брода прнми роба под сво.ју, зап1титу, " Том лађом дођс у Јапан, одатле у 'Утарн, где се нашао са американским књижсвником Кенаном, кога познаваше још из Томска. Кенан му дадс ереегва да је могао доћи у Лондон. где данас живп истина сиромашки али сретно.

где у закону школском речено да у- издаје му уверење, да се пз акта ичитељи и учитељице бију децу и то ; стога министарства види: тако душмански, да на пр. ударено 1. Да је под 19. Новембром 1887. но глави дете надне, однесу га кући год. овд. Аустро - угарско посланство и после лежи но неколико дана, дан- иослало четири нознва среске власти губи од школе и баца у бригу и ,тро-; у Требињу за војне обвезнике: шак родитеље, који су миого ноћи око Божу Ћеловића тргов. овд. њихових кревета преседели молећи се Аћима Шкулића калку у Шанцу. Богу. Или на прилику удари дете по Симу Шкиру ђака учитељске школеђима, по рукама, тако да детету' ле овд. и остану крваве руке за 8 дана маз- ТриФка Инића калФу овд. нице стоје ? - 2. Да је Аћим Шкулић кал®а у Да ли г. министар зна за та див- Шапцу прво протествовао што му I љачка постуиања ових нових неда- се шиље тај нозив кад га треба смагога ?') грати за српског поданика, па кад је Молимо г. министра да намј|одгово- тај његов навод побијен околностима ри, нехтедне ли то, онда га депо мо- наведеннм у накнадној ноти овд. Ауслимо, да бар делом нокаже да нам ј тро-Угаског носланства онје тада ноглас није остао „глас вапијућег". Ује-, зив примио н дно га молимо да изда и то строгу; 3. да су остали: заповест, да учитељи воде већи над- Божа Ђеловић

зор над децом, да деца не смеЈу у школи нушнти, скарадне речи говорити, да се забрани колачарима, воћарима, алваџијама и т. д. да нс смеју долазити ни у околнну школе, јер прво деца кваре сгомаке, а друго уче се лажи и крађи јер кој нема да да 5 пара, тај да неколико листића чи-

икаква нротеста

Сима Шкира и ТриФко Инић без иримили иозиве на новратни рецепис. Такса у два динара нагглаћена. За мипистра Др. М. Ђ. Миловановић с. р. Кад ствар овако стоји питамо како танке, рачунице и т. д. да сме три је г. Божа могао бити примљен као пута лизнути шећерног нетлића, а отомански поданик. За што је ова нетако лизајући могу да навуку и бо- правилност и коме за љубав. Даље, г. лест један од другог. Још само једну Божа је 14 сентембра гласао за номолбу и то, да се нареди овде у Бео- сланика, а међу тим ваш указ тврди граду да два класна учитеља илн у- Да је тек 2. октобра носгао срнски читељке морају увск бити чим нрво грађашш — дакле гласао јс као туђ звоно избије, а кад на четврт излазе, поданнк?! да сс не завуку учитељи у канцела- За што је све ово г. министре? рију да бистре политику, а учитељке да причају о тоалетама и т. д. Надајући се да ћс г. министар иснунити молбу молимо га да буде уверен о пстинитости ових жалосних појава јер га уверавају. 2. Октобра 1890 г. Београд. Неколико матара које воде бригу о својој децн -

ПРИПОСДАНО (89 ствари под овом рубриком уредништво не одговара.) Једно питање надлежном г. министру.

ЈЦтовани г. ЛТинистре, У службеним „Српским Новинама" од 2. Октобра изашао је указ којим је ио вашем предлогу решено:

МАЛИ ПОДЛИСТАК. ДВОРСНИ КАПИЏИК (Сан у аимској ноИи) Било је то знаменнте 1888 године. Земљом је још управља.то Велико Ми\ нистарство (Бе §гаш1-тш8(:гее), а ја сам ; још бно начелник једнога од те гоеподе великих министара, из овога веI ликог министарства. Но норед свнју ових величина, предвиђајући куда се ваљају догађаји, ја сам већ радио на томе да постанем мали власник и уредник „Мадих "Новина", што је после неколико недеља и ностигнуто. Изузимајући дакле те моје будуће „Мале Новнне", у овим великим данима, нри крају велике 1888. године, свс је било велико. У великој дворанн новога дворца заседавао је већ од десетак дана ве-

Н0\" олико пктања господину д 1~ч-н истру аросвете, Моаимсг господина Миниетра да нам ожговори шТ Јрванеколика питања, и то: ј ;.>. 111)т<1 ј(1 ^чаредио да школе основне почну јонг Августа, а нцје још учитељски рас1и/ к 1)0Д изаша0 ! и так0 у неким школама ћш 5 чнтоља и учитељица који и раде и Р а Д е > а У неким нема их ннкако. 2. Зна лн г. мшшстар зле Ј(оС' ^птт v кад су деца оставд.ена еама с«. . ' т. ј. да се сама прозивају, сдипШЈаЈ/ ' бију, излазе из школе и долазе к«д, ко хоће ? 3. Молимо г. министра, да нам' одгово])н да ли ће и кад ће поставити учитеље, да нам деца не беспосличе пред школом, где се науче најскаред нијим речнма ? 4. Питамо г. министра, да лн је ма

Да се Божидар Ђеловић, овдашњн ликц уставотворни одбор, нод својим трговац ноданик отоманеке царевине,, великим нредседником, у лнцу еамога по молби својој прими у срнско по-1 Краља Милана, великога Мидана, којп данство изузетно од §. 44. грађанског ј е тада истински бно „зсмље гоенозакона, као српски заштићеник." дар". По овоме дакле изгледа да је госн., Каква воличанствена појава! Нрви Божа отомански поданик. ^ ^ 1 Краљ независне Србије у кругу својих Међу тим ствар тако не стоји, Бо- највећих великодостојника и најуглежа је Аустро .V гарскп ноданик , као | днијих људи из народа нредседава што сведоче следећа уверења. _!сам лично и сам лично руководи сед„Светозар Боторић, каФеџија овд. 26 нице у којима ее израђује један од најовог месеца молио је минисгра уиу- елободоумнијих устава јевронских трашших нослова да му да уворење удога каквој бн могао нозавидети и о томе: да ли је се Божа Ћеловић, иајсретнији владар. трговац овдашњи, јављао за нодан- ]] ј а (; ам био члан великога устаство и је лп у исто примљен од 1881. вотворнога одбора, а дошао сам тамо године до данас. ј као и сви остали •— по избору кра„Министар унутрашших деда изве- ЉО вом, благодарећи његовом високом штава молиоца, да се из књига мини-1 ПО верењу — рекли би једнн: благостарства внди даод 1881 г. падо данас, д а ,рећи некнм његовнм рачунима, веле г. Божа Теловић, није тражио подан-1 други. ство нити је такво у том времену Уетавотворни одбор заседавао је већ добно. од неколико дана и неколико чланова „За ово уверењи наплаћена је такса. из новога устава већ је било претреПотписан министар унутрашњих де- • сен0 и П римљено. ла Ј. Ђаја. Једнс вечери задржасмо се нреко За тим долазе уверење министарст- обичаја, дуго у ноћ. Велештовани г. ва иностраних дела, које гласи: ђенерал Белимарковић држао јо и во„На мол6ј Светозара Боторића каФ. | 0 ма дугу и веома сјајну беседу о наовд. министарство иностраннх дела триотизму. Наравно, ово се могло деј сити само с тога, што г. ђенералу није тада ни на ум падало шта га чека по

слушао с таком наирегнутом пажњом, да сам после ње осећао прави физички умор у гдави, од прилике онакав умор, какав осећају малтеруше, пошто су цео дан вукле на глави шаФоље пуне песка и малтера. Тако уморан дођем кући, и како дођем легнем, а како легнем засним, а како заспим усним чудан сан. (наставиће се) СМЕСИЦЕ У Румунији у Плојешту води се сада судска истрага\ иротив неке баба Стамке кој'у је свет прогласио за вештицу. Ова баба Станка није истина никаква мађионичарка али је проста варалпца, која је свој'им „вештичарењем" многе људе но вароши преварила и зла им починила. Посдедњих дана ј 'е поткунио неки крчмар у Плојешту, кој'и је морао напустити своју радњу, да она новог крчмара нагна да нанусти радњу, на да он опет дође до крчме. Баба је читаву недељу дана ноћу у чудном оделу обилазила кућу, док напослетку крчмар није иозвао жандара у номоћ, а који је бабу у ве штичарском иослу ухватио и затвонио. Када се о овом пронела вест похитали су многи Цлојештанци и становници околних села, да туже бабу због сличних чинова и државни тужилац ј *е принуђен био, да озбиљније целу ствар испита, те је и поднео тужбу нротнв вештиДе због нреваре у 2(5 случајева. Раснрава ће у овој стварп бити врло велика, јер на брзо пријавило се до 250 сведока нротнв бабевештице. — Натпис на гробу једнога певача. На гробном камену за своЈ - е време чувена, певача Пинто-а, у Мадриду, налази се сдедећи нагпис: „Овде почива Хуан Пинто, шпански Ор®еј. 11ри његовом додаску у небо, глас се његов измешао с анђедекнм. Али тек што га Госнод зачу, узвикну: Иугите сви, нустите невача Пинтоа, нска он сам нева!" Нема милости. Карондас, рођен у Катанији у Сицилији, прос".авио се био као закоиодавац своје отаџбине у', \". веку нре Христа. Између осталог он је израдио, да је сваки иредлагач закона морао носити, за време док закон на Форуму иродлаже, уже око врата, па ако му се закон ирими да га с ночастима пусте и одликују, ако ли му пак нронадне иредлог, да га обесе истим ужетом. То је номенути Карондас увео с гога, што је хтео да његови закони не буду лако мењани шш крњени. — На тај начин остадоше закони чистн од обмана и лажи н нравда не даваше ником, без изузетка, мидости и оироштаја. Тако је постојао закон да ће се казнити смрћу онај, к о ј и б и с с у с у д и о на скупштину доћн с оружјем у руци. Једном ее деси, да јс Карондас, долазећи из неког даљног места, дошао у час када је скупштина ночеда. Да не би ништа иропустио, ои оде, онако у нутничком одслу, на Форум. Тск ту опази, иа опомену једнога свога пријатеља, да је имао уз бедра мач. — „Запета" рече Каро ндас, „ја сам сам прегазио закон, али никаква милост не даје изузетка у закону, с тога ћу га својом крвљу утврдити!" То рече, на се удари мачем дубоко у ерце.

ђ к'иие је уверење да је оВоме злу једини де*' Такве учитеље треба шнети, ка

свршетку устава, пначе бн г. ђенерал

зати ! их му >Ј ,ген У » настатн да им такви по- похнтао да се ствар што нре сврпш, етунци не ирођ,' одако. При таком ностунаљу а 0 паТОИОТИЗМУ магЛО СС И ПОСЛв Министар би мора.о стати на иут овакии нојавама и уДаЛвти № шкоде оваке рђаве учитеље. — Уред.

а о патриотизму магло говирити. Дугу беседу г. ђенералову ја еам

ИЗВЕШТА Ј Стање водо код Београда 4. Октобра 1890«. Код главне даринарнице 2.55 м. Пролазиснод мвета железничког 11.46 м. Опада за последњи 24 сата 0.2. м.

\