Male novine

као срество да преотму сриске аде. Они тако по две три године узастопце прелазе у наше аде те секу пруће, ту остану подуже, подигну и своје колебе, па се после позивају на право службености и те аде више не пуштају, а Србији онда остаје да трпи или да их силом отима. Ето тако је готово све дунавске и савске аде преотела Аус трија. Те су аде нре биле тур ске. Кад се Србија ослободила, оне су природно припале Србији. Али Србија је била слабија, а Ауетрија јача, и она је по праву јичега отела наше земље. противно правди и међународном праву. По међународном праву, кад каква река дели дее држиве, онда се гредина реке узима као међ'; нола реке нрипада једној а пола другој држави. Све дакле, што је нреко ноловине реке ближе једној држави — њено је. Тако би требало да је и из међу нас и Аустроугарске. По томе ми бч имали право на све аде које су ближе нашој обали него аустриској. Али у ствари није тако. Има ада које су са свим па нашој страни, има их које су чак и везане с нашим земљиштем, чии наступи мало суше. па опет зато све су те аде аустриске. Услед тога многа срнска села дошла су у веома незгодан положај. Аде су им сл^жиле к»о једина места за горосечу, а кад је Аустрија узела и те аде, читава села наша остала су са сним без шуме. Та нужда често је нагонила наше људе, нарочи то сиротињу, да на не дозвољен начин вуну дрва из аде. Код људм је из старине било остало нредање да из тих. ада секу дрва, и свету је било тешко да ср свикне с тим новим неправедним стањем.

Међу тим Аустрија је поставила јаке страже које су чува ле аде. Услед тога често су се дешавали су*.оби између наших грађана и аустриских власти. Нешто на то нааик десило се и у Вишњици. Ево како је текио догађај. 14. ов. месеца неколи .о вишњичана пређе на чуповима у суседну аустриску иду. Они се правдају да су прешли због риб лова, али с аустриске стране веле д . су догали да секу пруће и дрва. На ади су била прикривенатри аустромађарски жандарма с Финаисом Мано.јлом. а у нрииравности држали су један чамац с два, ве -лача Они нападну сад наше вишњичане и појуре их. Како се развијала, ова ствар у појединостима остављамо на страну, сиомевућ;мо само оно што је битио и нрасудно за главно питање. Гонећи иа чамцу Вишњичане аустроугарски жандарми с финансом дођу до половипе Дунава, иређу аоловину реке , и упуте се нравце с нској обали пуцајући непре:',тано. Све ово примами на обалу и много друга радознала света из Вишњице. Кад је аустроугарски. чам;,ц дошао већ до саме српске обале, а жандарми из њега једнако иуцај у, пеки Стеван Ђеловац Вишњччанип повиче на жандарме и викне поименце Манојла финаноа, кога је личпо нознавао, јер је Манојло често прелазио у Вишњицу. Стеван је изговорио ове речи Еј, Манојло, не пуцајте, бре Како смете пуцати кад сте иа српско.ј немљи. Мора бити да су ове Стевапове опомене увредиле надувену аусгромађарску жандарицу, јер Ман јло одмах нареди да пале, жандарми

осуше нов плотун и Стев1Ш паде мртав. У том тренутку кад су исоалили илотуи аустријски чамац био је удаљен од наше обале само непуних 6 метара, а Стеван је нао на нашем земљишту на суху, 12 мгтара далеко <>д обале. Убилац Манојло с жандармима сдмах побегне нреко Дупава. То је т. к овога жачосног догађаја. Власт је олмах иредузела истрагу. Ту су утврђена ова јасна и необ .орива Фанта, 1 Аустриска три жандарма с једним Фииансом и два веслача, 10нећи Нишњичане ирешли су полови1 у Дунава, да-лепрешли су сри. држ међу. 2 Нуцајући непрестано, ти су жандарми дошли до саме срп. обале и ту - воде, само 6 метара удаљени од обале иеналили нлотун и убили сриског грађанина Стевана Беловца. Стеван је убијен на суху, на српској земљи читавих 12 метара далеко од обале. Овим је дакле извршена на'силна повреда сриске државне | међе; аустриски жандарми упвли су као оружана непријатељска сила на српско земљиште и ту пуцали па срш. грађане, а једног и убили. Ово је груба повреда међународног права, ово је непријатељски упад у српску земљу и ово пасиље не сме остати не кажњено. Кад аустри ки жандарми чине опаке оружане уиаде у Србију ми се нитамо кудч то води и где ће се то зауетавити?! Они су даиас нродрли у Србију за неколико метара а сутра ће и за неколико километра. И кад Стева Бе :овац гипе данас на срнској земљи, 12 метара од обале ми се питам •, где онда почиње међа наше безбедности,

где )е та пруга иза коЈе смо сигурни од куршума аустром»ђарских зулумћара, кад нам ту сигурност вигае не дају наше државне међе, које аустриеке власти ево насилнички прелазе. Ово је једно крваво иасиље, ово је страгана и крвава мрља на образу независне срнске краљевиие, и она се мора спрети, Повређеиа је неприкосновеност срис е државне међе и влада мора за то тражити и наћи задовол^ења од су. едне моиархије. Ово није Ситница но круггно начелно питање Србија не сме дозволитн да њени грађани невини гину у сред српске земље, од обесни зулумћара аустриских. Апелујемо на владу да тражи задовољена у овој ствари, а сву независну штампу српску позивамо да нас у овоме нодупре. а сви скупа да нодупремо владу. ако буде бранила достојанство и ирава срн. краљевине. Иначе сви екуна да је нападнемо. БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ Роложили кспит. Г. Ђура Двнић предавач зајечарске гимннзије у оставци, положчч је .15, ов. м. проФееорски испит, из груие: Немачки и Латински језик с коижевношћу. Прессдник испитне комиси е био је: Ј. 'Гуроман проФ. В. Школе, а чланови: Ђури Козарац, директор. и С. Иредић, проФ. I београдске гимназије. Тако исто г. Стеван Фотић, предавач шабачке гимназије, положио је прОФесорскп исппт са одличним усиехом из групе: Сриски језик са старо-словенским и књижевношћу , латинскп јеника са книжевношћу, а уз то немачки језик и историју српског народа са земљописом. Преседник комисије био је: Ј. Туро ман, проФ. В. Шксде, а чланови: Ј. Ђорђевпћ. Ј. Бошковић, Љ. Ковачевић и Ст. Кредић. Пријавили се за испит. Г. Живо1 'ин Јуришаћ, кустос ботаничке ба-

(Дневник једкога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(32)

С ад смо бар на чисто ; у своме 99 бр. „Ви дедо" нам прета апсом. Оно вели изречнО: „догодили се у земљи ма какав перед. или прн избнри 1 а, или ммаче, ви сте нам главни крквци." Ми главни кривци?! А звшто, молићемо? „Видело" вели: за то што ви (т. ј. ми) позивате народ да се одупире властима, да прави нереде, да устаје на оружје. Зар ми иозивали народ да се одупире властима, да прави нереде, да диже буну? Господо што претите то је — даж Шта ће нама нереди и буне? Да обалимо вас, је л те? Алп ми смо ево уверени да сте се вјг већ сами стропоштали; ми смо тврдо убеђенп, да ћемч ми вас коначно и за навек срушити са свим марним и закоритим путем, простим гласањем на изборима. Ми то знамо поуздано; ми у то верујемо тврдо. Али јад је у томе, што и ви то знате тако исто поуздано, и верујете у то тако ието тврдо, као год и ми, мождајош и боље него ми, И ту сад настаје питање: ко тражи спаса п излаза у иерел — ми или ви?

Ево да рачунамо. Ту се сад редом набраја све оно са чега се напредњапи налазе, у тескоби на се онда даље вели овако: Ево шта излази, господо напредњацп ■ Вашом владавивом ви сте нанела Србијп грдне ттете. Вашим иоступцима ви сте многоструко погазили устав и ,;аконе. И ви данас нремпрете од страха да ће вас прва скупшгина, која дође после ваших двогласаца, за све ово повући ва одговор. У своме страху ви видите једпни спас 8а се у томе, ако опет добијете такву скупштину, која ће одоЛрити све ваше нечисте рачуне, и огласити за законити рад све ваше мезаконите поступке. Алгг ви видите да такву скуп. никако не можете добити ако избори буду тс.кли мирним закопитим путем. С тога сте се рмпнли да прп изборима употребите ванредне незакон&те мере. У томе вам је двојако надање. Или ће те ванредне мере народ мирно отрпети, и ви ћете онда добптп с«упштину каквавама треба. Или ћесе парод вашем насиљу одупрети, и ви ћеге онда окривити за нереде нас, ваше нротивнике, огласнћете опсадно стање, у њему се дочепати д^ктатуре на огласпте се за спасиоце реда и отаџбине и триумФовати над побеђеном, угушеном п оклеветаном опозпцвјом. Још једном кратко и јасно. Вама иема снаса без как^е напредњачке аминашке скупштине. А дминашке скупштпне нема ако избори буду текли мирно п законито.

Стога ви трзжите спаса п излаза у потресима и нередпма. Е сад станите. Сад смо дошли до тачке с које се јасно може видета на шта ми позивамо народ. Вшдећи да ви хоћете незаконитим мерама да обмавете и прпсплите народ да вам пошље скупштину какву ви хоћете, ми смо позвали народ да се неда варата, и да с уставом и законом у руци брани своја уставна права. То је све. Ако народ, стојећи на земљишту усгава и закона и бравећи устав и законе, дође у сукоб е вашнм полицајцима, који обилазе и газе законе - онда се зна ко ће бити главни кривац тих несрећа. Ви који сте упућивали полицију да обилази законе, а не ми к ји смо упућивали народ да пх брани. Ако ви вашим насилним п незаконитим мер~ма навучете на ову пзмучепу земљу несрећне унутрашње сукобе и потресе, онда ће у шима повући онај који буде слабији. Али повукао ма ко и пред садашношћу, и пред будућношћу вп ћете остати као најглаваији и једнни кривцп тих неергћа. Још само једну реч односно вашихпрегња. Кад нам претпте оида бар знајте п то, да се ми вашпх иретња ни најмање ие страшимо. Дотерате ли дотле да у овој земљи са свим нрестану важити закони, па завладаправо несинце, онда ће нама бати до божићаама баш толико исто колпко и вама. С тим бар можете бити потпунце на чисто! (Н.ставнће се)