Male novine

ЂириК брани о\6. предлог. СреКкпвиИ противан монополу. В. РадовановиК доказује, да недостатак соли није главан узрок опадања сточарстви. Вели да је боље дати држави да се користи монополом него појединин трговцима. II. НиколиК вели да би со била јвфтинија. кад би била елободна продаја. С тога је за предлог одб. мањине. Мин. Фин. сматра ла начелна дебата не постоји с тога, што се у суштинипредлогопозицвје своди на исти резултат као и предлог владин. само су путови различни. Овим монополом држава узима добит у евоје руке, док су је пре имали само богатији трговци, а народ ће добијати со по исту цену као и пре. М. МиловановиК вели даје једини разлог, да не треба монопол соли, што у магацинима с^лским нема доста добре и тачие контроле Сва је разлика између садашњега стања и пређашњега. што ће сад држава да се користи, а пре су капиталисте. М. ПоаовиЛ је у иачелу за закон о монополу соли. МашиК брани предлог одборске мањине. АвачумовиИ је за слободну конкуренцију. Рибарац је за предлог одборске мањине — слободна конкуренција. Вели да их је на тај предлог покренуо народ са својим погребама, јер слободна конкуренција смањује цену. Мпн. фин - вели да има извесних предмета, који су по својој природа ограничеии само за монопол и за које не важи закон кош«уренције. Вели, да је исти резултат с предлогом опозиције и предлогом владиним. Разлика је у томе гшо опозоција преа,лаже да се заве^у увозне таксе за со. Скуп;дтива прими у пачелу законски пре/лог о монополу солп. Исвестилац нрочита чл 1—6 и скупштива их прими. Код чл, 7 М. РадојковиК мисли да треба у Нишу да буде стовариште соли. Р. ПоиовиК тражи да се у Дубравици или Градишту оснују сговаришта. I. К С аасиК. потпомаже га. СреЛчовиЛ је Да стовариште буде у Нкшу, а не у Дубравлци или Градвшту, јер би се таме умножила админмстрцаја. Ј. Ж. ЈовановиЛ је да буде већи

ј број стоваришта, как) би било мање ј посредника, а тиме би со била јевтанија. В. РадовановиК противан нредлогу Р. Поповића. М. Сретенови/1 је да буде у с^ако« округу стоваришта. Скупшгпна прима чл. 7 по одб предлогу. Код чл. 8 ТајсиК је за то, да цена соли остане иста, ако неће да се смањи. Дели со на грп класе по квалитету Прва класа 16, друга 15 трећа 12.50 дин. Министар фин. прпма п р е д л ог Ранков. КундовиК противан Ранковом предлогу. Предлаже три класе. Прва 12 друга 11, трећа 9. дин. Р. НгшиК је за Ранков предлог али да се сребром плаћа со. С т. СтанковиИ погпомаже Нпнића. Скупштина прими предлог Р. Тајсића. Чл. 9—22 скупштпна прпмп по предлогу одборсксм. Оелнпца трајала до х / 2 часа ио нодне. Бисмарнова оставка 9. о. м. гроФ Херберт Бисмарк поновио је своју молбу, којом тражи да му се уважи оставка, која ће му се без сумње и уважити. Овоје учинио за то што у службенпм нованама стоји да само привремено управља миа. спољипх послова. * По једној депеши из Берлина, Босмарк је на једном доручку у прошлв четвртак гмворио врло отворено лпчностима и околностима, које су допринеле паду његову. Том прпликом је поносно рекао: „1^ гог те геуегга" (краљ ће ме опет видети). Бисмарк је дао једноме јувелиру да му процени ордене и тада је приметио, да ће у булуће носити само орден црнога о р л а 'п гвозденог крста. * У парламентарним круговима говори се, да је Бксмарк одбиО тптулу в> јводе и попуђену му догацију и да, и поред пријатељског посма царевог, између њих постоји највећа затегнутОст.

Како л Ка110па1хе1(:ип§'- тирде, цар и Бисмарк нису се виђали од прет прошле суооте. Тога дана је Бисмарк у своме стану говорио цару о колегпјалноста 'у 'министарству. У понедељак цар је послао ше®а св >га цивплног кабинета Бисмарку по извештај о спорном питању. Истог дана еазвао је Бисмарк министарску седницу да саоцшти своју оллуку о одступању. * Басмарково мишљење о Канрпвију и његову карактеру врло је по- ј вољно. Новине хвале дар организаторскп и војна знања генерала Капривија, нарочпто његово дубоко позна-, в»ње социјалног питања н његову' уметност да изравна противности. * „Ког(М. А11§'. 21§." веле да је неистинито тврђење „Хамбуршког Кореепондента", да је Бисмарк био новукао своју прву молбу за одступање. * По једној депеши из Берлина, Бнсмарк је последњих дана добпо стотннама телеграма у којпма му се изјављују симпатије. Тегерами су како пз Немачке, тако и из иностранства. И два страна владара нослали су му дуге депеше. * Генерал Капрнва ручао је 10. о. у б*/ г сатп после подне код кпеза и кнегвне Бисмарк. На ручку су бпли и сви пруски министри, државни секретари, помоћник Хомајер и нроФесор Швенш гер.

немачко-аустроугарскн савез остаје чврст а после одступања Бисмаркова. * Талајанска опозициона ш т а м п а тражи у Бисмаркову одступању узрок да обири ( Крнспијев кабинет, јер сматра да је опстанак тројног савеза уздрман. Ако ова ствар дође н до парламента, Криспи ће изја^пт.1 да савез и односи између заантересоваси сила ни мало нису поремећени одстунањем Бпсмараовим. * „Журнал де Ст. Петерсбург" мисли да се спољна политика Немачке неће мењатп, н ако је Бисмарк одступио. "•вззИЗ БАЛКАНИЈЕ — Земљорадничка изложба. Б јгарско министзрство Финансија спрема један пројекат за земљорадничку изложбу, на којој би се изложили свп земљорадничка производи и оруђа у Бугарској. Ова би изложба имала као неки међународви карактер, јер ће се позватп и друге државе да учествују у овој изложби. ИЗ БЕЛА СВЕТА

„КгеиггеИип^" доносе војна чланнк „Недостацп наше војне снаге" п тврде да иемачка војска није готова. То се доказује повећањем трена који преставља само делов^ а ве целпну те могу да насгупе незгоде од недогледнпх последица, које ће онеспособити и најбоље ст^атегиске планове и најхрабрнју војску. [Готово још горе стоји с пољском артиљеријом. Француска у мирном стању има 700 топова више , а таква несразмера постоји а у инжињерпји. Велпчпна ових иедостатака увећава се сваке године док се једном не дође до стања, које се не може одржати. * Из Беча јављају да ће гроФ Калнот* у скоро свечаво изјавити, да

— Султан Драматичар. Француски глумац Пијер Бертон, који је недавно боравио у Цариграду, пише у „Реви д' Арт Драматик" следеће о наклоности султана Абдул Хамида к драмскому несништву. Бертон састао се у Цариграду са неколицином бввпшх колега, те је до.шао од њих, да већ бораве дуже времена у Царигсаду, у приватној служби султана. Уметници дају чешће преставе у нозориштној дворани красне палате илдиниоске пред султаном, његовом прјетаом и пред дамама из сераја, као седе у решетком преграђеним ложама, иза заслона те се не могу видети. На питнње Бертонов„ , какве комаде играју Францески уметници нред сулганом, рекло му се да играју највише веселе игре, којима је сам Абдул Хамид аутор. Како бертон прича, ради султан за глумиште овако: Позове главне глумце назначп јик дело, нризоре, и неке поједпности које се тпчу особља.

а

(Дневник једнога роба) Побележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(39) 4. октомбра ја се кренем за Беч. Мо ја несретна болест беше ми онет почела досађивати и ја одем у Беч да потражим номоћ код чувенога оператора нроФесора Билрота. Пред мој полазак главни одбор држао је своју седницу, да се споразумемо какав ће тон узети „Самоуправа ' у будуће. Ја сам тада саветовао: ,.Пишиге још десетак дана овако оштро, да нам не рекну напредњаци како смо се поплашили и да не номисли чича Никола да га се бојимо, а после почните ппступо ттопуштати жице и пишпте све

блажије и мекше; предмете где би морали изрицати веома оштар суд , макар и обиђите." Ова моја умереност зачудила је моје другове. Ја, који сам дотле увек ишао нај даље и нава.љивао на оштре и одсудпе мере, — ја сад саветујем умереност' То је долазило отуда, што сам јатада живо осећао да су политичке жице код нас тако натегнуте, да је довољна најмања неопрезност, па да све попуца. За то сам мислио да сад треба попуштати. „Самоунрава" је доиста и учинила тако. Ње ни чланци од тог доба блажи су и умеренији. Међу тим ја, не останем дуго у Бечу. Пр( Фесор Билрот изврши пункцију т. ј. прободе ми јетру (црну џигерицу) шупљом иглом али место какве течности, шибне из џигерице чиста крв. Услед тога он не хтеде предузимати оиерацију, тврдећи да је положај болеснога места такав, да онерација не обећава успех, а може лако наступити смрт. Ипак г. нроФесор био је вољан да ме и оперира, али на „мој ризик", или кзо што се он речимице изразио: „Ствар стоји тако и тако; ја пемам

поуздаља да просечем скроз целу џигерицу, али ако ви то хоЛете, ја Ку вас оаерисати." Наравно да ја на то нисам могао при стати. (0, колико сам се пута доцније у тешким часовима тамновања горко кајао. што не пустих тада да ме бар Блирот истранџира но остадох да ме пандурице даве по затвору) И 16. октомбра ја се вратим у Београд још с пробушеним тубухомЧудан је био овај мој повратак. Болестан, ја сам у Беч био дошао да потражим лека и да се, овако на даљини, мало одморим од тешких досадних свакидањих нолитичких послова и трзавица. Уз то сад ми је био прободен и трбух, те је и то био један разлог више да носедим у Бечу бар дотле док овај убод сасвим не прође. Све су ме околности дакле упућивале да останем у Бечу, и ја сам ту остао још само седам осам дана, (а не бих био ухапшен, и јамачно не бих ни видео Зајечар ни његов преки суд.) (Наставиће се)