Male novine

савета: гг. ђенерал Сава Грујић. Алимпије Васпљевић, др. Никола Крствћ, Стојан Бошковић Коста Јовановић, Др. Лаза Доквћ, ГГера Велимвровић, др. Михаило Вујић, Светозар Милосављевић, Стева Р. Поповић, ]'лиша Гершић, Дамигрије Голубовић, Јован Ђаја, Андра Николић п Илија Душманић. * Централни статистички одбор. За чланове овога одбора постављени су указдм: гг. Никола Станковић, инспектор и ше® саобраћајног одељеаа у дир°кцији срп. држ. железнипе Чедомиљ Жооовнћ, нач. мин. нар. прввреде ; Јо в а н Атанацковнћ , ђенералштабни потпуковнпк, начелн!1К историског оделења у главном ђенералштабу , и Стојан Протић, секрстар мин, унутрашњих дела. * Царинарница београдска објављује да ће ва основу наредбе госнод: М1' нистра народне привреде од 15 Марта 1890. ПБр. 1442 у свези с сном од 1 Новембра 1889 године. ПБр. 4.549, дозвољавати експедиције прачвгх буради само тако, ако су ова 110дмерена. сходно постојећ^м прописвма закона. У вези своје обзнане од 3 Новембра, нр: год;' бр. 7825, (Српске новине бр. '245) Беогридска цариаарнпца напомиае још јасније да ова наредба обухвата не само екснедације буради празних кз или за аностранство; већ и оне, кад се бурад одавде шиљу прост-м и парнпм лађама за места крај Саве п Дунавв или из т.,х места у Београд доносе. * ^читељсни скуп. Данас у 10 часова пре подне, биће у теразиској шлоли учитељски скуп, на коме ће г. Павле Шарчевић прочитати своје белешке „Главне сметње наставе у осноинкм школама". * Гудачки кзартвт. Данас 18 марта у З х / 2 сах. биће у локалима грађанске касвне пети концерат београдск(.г гудачзог квартета уз пријатељско суделовање госиођице Си^оније Илићеве. Програм: Хаидн квартет Б. то11 Ор. 76 Љ. 2 АНеро, Ап<1ап1;е МегтеИо, Ппа1е. Чајковски АпЛап1с е1е§1а^ие за виолину и кДавир. Вебер К' нцерат Б 1 шо11 Ор. 79. за клавир уз пратњу другог клавира. Ш?берт Тпо <1пг Ор. 99 за клавир, вволину и чело. Ап(1ап1е ин роез шовзо АИе§то то(1ега1;о. Направник "Шуасе из другог квартета Ор. 28 Бетховен Септет Е8 с1иг Ор. 20. А(1а§1о АПеато соп ћгјо, Тешро (И Меппе1п Тћеша соп уагаНош, ПиаЈе. Почетак је тачно у Зу 2 сах., а сала и каса огварају се у 2 1 / 2 сах. по подне. Улазнице се могу добити у књижари г. Петра Ћурчића и на, каси. * Стаље воде код Београда ва 16 и 17 Март 1890 године. Код глав. царин. 8'55 м. — 8'58 метра. ХТролав испод мое жел. 8'55 м-. — 8-58 м, Опада је ва 24 сата 3 еантиметра. Народна Скупштина 113. редовни састанак држан 15. марта после подне Преседавао Катић. Од г.г. министара: Таушановић и Вујкћ. Секретар Лазаревић прочита указе, којим се прво овлашћује министар нар. привреде, да може поднети скупштини предлог, којим се очеларско воћарској задрузи у Точидв-

ру даје четири хектара земље, друго мин војни да може скунштини поднети предлог, да се може Коки Миловановаћу арт. нуковнику, позајмити 20.000 дин рада патентовања и других издатака око нове пушке —магациаке и да се може утрошити 600.000 дин. на подизање нове барутане. За тим Катић објави да су краљ. нлмесници потврдилп закон о мононолу дувана. Прелази се на дневни ред. Код чл. 4. Ђ. Моваковић предложи да се тај члан укине и скупштина прими. Код чл. 5. поп М. Петровић предлаже да му се дода Једна алинеја, да у Београду и Нишу ностоје засебне адмивистративне управе. Известилац и скунштина примише предлог поп Марков. Јонсимови^ вели да је у одбо ру овај члан укинут. БојичиА масли да је у интересу народном да, ова пре-аазна наређења остану. КундовиК вели да чл. 7 прелазног наређења не може бити предмет дискусије, јер бн то значило, да све ово што смо до сад решили не вреди ништа. ТаушановиЛ веди да се по уставу не може кварити само обим опгатинама, нита села премештати из једне оиштине у другу. Скупштина прими чл. 7. Код чл. 8. поп Марко Петровић предлаже да рок извршења овог закона буде до 1. Јула. Известилац предлаже рок 6 месеца носле потврђења МашиИ цредлаже рок до 1 Августа. М. СретеновиЛ слаже се с предлогом. известиоца НесторовиК слаже се с поп Марком. ТаушановиЛ велп да ће се ово премештање окружнпх и сресках надлештва почети одмах носле потврћења овог закона, и то што је могуће брже. Скулштина орвми предлог ноп Марков Чл. 9. примљен. М. ПегровиЛ нредлаже да се члан 10. уквне. Јокогшовић говори у нстом смислу Скупштина прими предлог пон Марков. Код чл.11. В, МашујловиЛ предлаже, да се дода: „а нрестају важити сви закони ономе противни" М. ПоповиЛ вели да је нредлог В Манојловића неумесан Тобизначило да се поништдају сви закони који не говоре о админ. подли земље, јер су му противни. Ку ндовиб противан предлогу Васином. Скупш ина одбаци иредлог Васин Стим је свршено друго читање завона о админ. подели земље. После овога нриступи се по именичном гласању. За закон гласало је 88, против 12. С тпм је цео закок примљен. После одмора. Друго читање закона о замени бакарног новца сребром. Известилац прочита чл. 1—7 и скупштина ирнми. С овим је свршено и друго читање закона о замени бакарног новца сребром. За закон гласало је 81 , против 9. С там је цео закон примљен Даље је на рсду извештај одбора за молбе н жалбе. Међу молбама налааи се и молба Јована Вукосављевића, бив поручика, који моли да му се дозвг>ли повторно суђење. ПроноаијевиК каводи разлоге, који су га руководили да одвоји своје мпшљење у едбору. То одвојено ми-

шљење састојн се у томе. да се молиоцу дозволп повторно суђеље. 0. КостиИ пзноси цео догађај како се развиЈао. Констатује неодрећеност и неЈасност у појмовима оних који су о овој ствари решавали. Мисли да министар. војни треба да одрели С УД војни , којп ће ову ствар окончати. т - к. СаасиК в лп да се никоме на свету не забрањује да доказује св-Ју невиност. Тр ажио је од свију скуншт. а нравде, па је нпје добио. Време Је да му се да. Мисли да му воЈно-судски закони дају право, да докаже кривицу главних виновника у овом догађају, Шта више и правничка Је одбор донео решење, да се може ова ствар судвти. Ћ. НоваковиК вели да се сва законодавства управљају начелом, да се погрешке учињене судом исправљзјј . гр^ђ. се споровима то постпже повратном силом закона, у кривичним поновним суђењем. Скуаштина се не бави судским послом овом нриликом већ псара.вља ногрешке. Сг. с танковиИ је за то, да му се дозволи повторно суђене. БончиК је нротиван да му се дозволи суђење. Скупштина не може еудг. 110Н ' ШТаВа Р ешење касационог Р. ФилшовиК велп, да молилац има право на поновно суђење, али се не може дозволпти да сама, скун шпзна реагава о овоме без пред;л:!Га у нарочито) Форми. Пои М. ПетровиН вели да је молилац по ошптем принципу прав е науке и крпв. Права тражио да дође пред суд, али му није дато. Мисли да му треба дозволити повторно суђење. Вели да је мин, војни утпцао на судску власт. Р.чи касац суда Јасно тврде, да пресуда није била изречеаа по савестп. Војнипгт имају право на повторно суђењ з. Предлаже Д се избе Р е одбор, који ће да протумачи воЈно -судски з а кон, да и војници имају право на повторно с?ђење. М. Јоксимовик је за ггредлог. Скунштпна реши да се овај предлог поп Марка упути у одбор. Сед НИ ца трајала до 7 часа по подне. РАЗБОЈНИЦИ (допио „М. Н овннама") 8-ог ов. мца. између 11 и 1. час. поћу, дошли су од нрилике 8 -9 неповнати лица, пагарављени по лгшу чађу у село Ваћевац, пред механу општпнску, ту су исшчуналп прел мехлном један дебео дирек за кога су се обично коњи везивади. О тим диреком обкли су врата, механска затим уђу увутра са запетим (.'ушкама, где повежу момке кот су спавали дотле. Гада занит а ју где је нредседник? Момци им кажу врат а , они на ћу гвоздени туч ак , јурну „ а врата 4 и упадну у собу мех а нску где је пресе ник (који је п газда механе) Лазар Фмиповић спавао , где га вежу па затим окомце пушком у леђа и .у груди, уд ара ли вичући д ,ј паре. овај Је молио да га само не туку а на располежењу им је све тпто нађу. Они ту у соби паћу 30 Дук после узшу кључеве од д , )угих соба, отворе другу собу ко ја је канцелариЈа општинска , отворе к а с у опшгинску и из ње узму данка до ^О дин. претуривши а.Јхиву- као свиње. Ј После се понововрате*у собу преседникову где га је један са запетом пушком чук ао , и почиу опет ударати У г РУ4и тражећи још , овај пока-

же да траже свуд, јер што има ту је, она се крену у трећ.у собу где је прессдников новац био и ту узму све што је он пмао, у суми до 300 дуката. • Пошто су све одаје разгледади, узму му јо сат, и ревОлвер, 6 пари онанака нови, дувана за 30 диа; и многе друге ствари, па му викну: „Алали газда паре", а спреми други пут више, на јурну напоље и уаакву оставивши ове везане. Чим су они умакли преседник је звао момке њему да га одреше, но ови дуго не смедоше дићи се сместа где им |е казано да седе до зоре, после са отрахом уђу унутра и надреше се. Пошто су се издрешили дошли су момци за мене, и ја одем где нађем жалостан призор. Како је ово трећи случај у овој општиеи за Т Д године то се може рећи да је више него страшао. Концем Децембра прошле године исти је се случај десио са цреседником Мељачким кога су такође тукли и новац и однели па се ништа ве зна ко је, и докле ће тако. -гаКОЗ-зг«- ИЗ ВЕМ СВЕТА АФрлкански путиик- ЦинтграФ, који је две године провео у Камеруну п испитао крај севе. оисточно од Камз руна, с т вгао је сад у Маср идући зј Јеврпу. Он вели, д а је та земља са свим мирна п да Јевропљанк могу ићп тамо без ^каквих опасностк. Нов салон Један лондонски лист прича, да једна',енглеск .еЈи отвара у ценрту Лондона, у јеном од најеелегантнијих квартова варошкпх раскошан салон за чешљлње. У тој рарадионици дужиост Фршера вршиће младе дев;јке, к јесу°занат пзучалв у најбољих м»јстора. Такав зав>д већ постоја у Штокхолму а пма огроман успех, ' СЖЕОМДЕ — Шта кошта Бизмарков одступ Европу? Неки вични рачунари по духнтвли се приличо тешаог задатка да нрорачунзју колико демисија Визмаркова Евроиу кОшта. Разуме се рачги није сасвим тачан алн човек може прпблпжна појма добитп кад промотри, кодике су диФеренције у новчании вредностима, папирима том праликом иа саима берзама, наступиле. Аустријскух акција има у свему 250.000, » угарских 50.000 комади, Ти папари пали су на дан званичног проглашења Визма!»ковог одступа у вредности за 5 ф . по кОмаду, а :тиме се вредност еФективно са 1.500.000 ф. умањпла. Угарске ренте пале су просечено еа једним постотком у цееи, те пошто Угарска рента обеју врста за 788 мил. Фор. пма, изгубљено је на курзу тога дана чисто 7,880.000 Фор. Дакле тога дана је само у Аустро-Угарској близу 1о милиј ша Фор. изгубљено. Кад је дакле само у Аустро-Угарској толики гу 6 тае, може се без иретерпвања узетн, да је губитак на берзи у цело! Европи износио тај дан најмање 500 милијуна фоопнтп. У каквам нездравим прилпкама живимо, впди се из ове белешке. Кад је праликом отстуна Бизмарковог толика трзаваца на свима берзама наступила, шта би тек било кад Ои ма скоје стране до р а та дошло,