Male novine

поздравио. цеки тврде, да се Оив. краљ с некима министрпма није ннкако на иоздракио. Међу те несретне смртне, којима стари господар ннје хтео иружити руку, убројавију г.г. Ђају, Андру Виколаћа и министра грађевине Јосимоиића. Други опет тврде, да се стари господар и са овом господом поздравио. ала хладно. За г. Јосимовића причају да му је стари господар рекао: — Ви сте пајмлађп мииистар по годанама. На то му је, веле. г. Јосимовић одговорио: — Г. Чеда Мијатовић био је још млађи кад је ирви пут ЛОСТаО министар. После се, веле, г. Јосимовић вај као: — 13адава, не може човеку све одма да падне на памет, а требао сам да мј одговорим: — „Па ви сте, госаодару, млађа од мене завршили целу вашу по-јитичку каријеру." * Но најзанимл.ввије је што се прича о разговору бив. краља, са бив. мвнастром иолиције. Прпча се, да се стари госиодар и с ТаушааОвићем хладно поздравио и да му је »ребацио: — Ззр мене неке новине чак и лудим ираве, а ви то трпите! Овај се глас упорно одржава и веле, да је стари г6сподар'"баш збиља тако рскао. Ак> се ово обистина, оида је ствар врло карактеристична. Бив. краљ враћа се у Србију после дугога осуств '1 и ирва му је реч, кад ступа на српску земљу, за што министар ао.аиције ппје за његову љубав погазио устав! Јер шта би друго могле значита оие његове реча: „а ви то трипге?!" На који би начин, молићемо, могао министар пе трпети то? Устав му не даје никаква срслстпа да спречи слободу јавне речи, и ту ба се једино могло апеловати на насиља Врло, врло је карактеристичио, ако је сгари госаодар озбиља ово рекао. Свакако мп би радо чула мадо исправке, ако је има. * Занимљиео је било видети, како је изгледало око стана краљице Наталије, кад је нрекјучз поред „Лондона," прошао бив. краљ Милан. Око „Лондона" било се скупило ирилично радознала света; и на капији сгана краљичинОг стајало неколико њених иослужитеља. Баш некако у доба,

пред шт) ће бнв. краљ проћи поред „Лондона", довезао се с Теразија у краљачин стан г. СнмоновићЛЧим је сишао с кола, рекао је нешто по служатељима, и она сва уђу унутра Мало за гим прошла су и кола с бив. краљем, а ни на капији ни прозору стааа краљнчина вије било никог, који бп бар из радозналости гледао како долази биз. господар. У нрвпм колима возили су се с десне стране Њ. В. Ираљ Александер а с лева бпв. краљ Милан. Кад су кола хошла до ћошка одакле се могао видети стан краљичпн, бпв краљ Милан је нештЈ говорио Њ. В. Краљу Александру, који је баш у то време мало био окрепут у д<>сну страну, према стану краљичином. Толико годин'1 пре тога и бив. краљ и бив. краљица срдачно се дочекивали и испраћали узајамно, а данас у стану краљичину никога пи да п >гледа долазак бив. краља, а он ни да је помислио да се окрене кући, у којој станује толико годишња сапутнпца његова живота. Чудна ли је игра судбине! Посете. После под!№ онога дана, кад је стигао у Београд, бив. краљ је посетио г. Мах. Богићевића и краљевске намеснпке. Намесн?к* г. Протића посетио је оке 7 часова у вече. У улици, у којој ставује г. Протић, а ирек) пута од стана његова бнло се скупило доста р ;1дознала света, [који је кроч ирозор гледао у салу г. Протићеву. Ваља приметитв, да су у стану г. Протићеву биле запалене свеће а засторп ла прозорима насу били спуштени. * Примиа дужност. Новопосгављени преседиик варошког суда г. Никола Ћирић примио је ономад дужност. * Наредба. Чујемо да је издата наредба свима управницима казнеиих завода да робијаше више не пушта-. ју ни на какве јавве и државне радове, но да их држе ио затворима. Веле да је овака наредба издата с тога, да би се спречио учестано бегство робијаша, које је у носледње време отело маха. Овако одбегли робијаши махом се одмећу у хајдуке. * Убио 09. Јуче нре подне убио се Паја Матић, ка®еџи|а код „Црве

Мачке". Узрок овоме самоубиству још је пе познат. * Изабран. За еписаога зајеча ;ске епархијска изабран је архамаидрит г. Фирмвлијан % Погреб. Јуче у 5 ча носле подне бно је погреб Стевану Вл. Каћаиском иеснику и књижевнику, бив. нпоФесору, уренник/ в В Србије" Саровод ее кренуо од куће иокуниЕОве Саборној црквч ојшм редом: Носиоца крста и књига нжојникових, Војна банда; Два шпадара ћака гимнчзнј ■; Једно^одељење војске; Певачке дружине; „Веоградско Певачко друштво"; „Даворје"; Обплић"; „Стан.човић"; „(Јрнско јеврејско невачко друштро:" „Јакшић"; „Врачарско певачко друштво", свако са заставом п венцем напред, Свештенство, Кола са телом иокојниконим, Породпца, Друштва, корпорације и групе: Књижевнцца и уметници, II 1винари, Главнн одбор друштва Св. Саве, са св. савским ђацима; ПроФесорско удружење, 0Фпцири , Група Војвођана, Група Ббеанац Груцг Маћед>нац а и Старо-Србијанаца, јрупа Чеха „Учитељско удружење" Ј,. Побратимство" друштва ђакаВел Школе „Данчић" „ Ианчић" друштво ђака Велике Школе Ђ 1ци учитељске школе Ђаци Но Гословије „Трговачка о м л а д и н а" „Стрељачко удружење", „Зацатлиско удружење„ „Оиште радничк> Ј Друштво „Радничка једпакост". Пред ' еваком групом ношен је венац Гра11>а ство и иоштоваоци иокојникоси. Од куће нокојникове до цркве и | шао је руски носланик г. Персијаниј На спроводу су биле и две почасне чете иешадпје. Били су сви м«нистри, сем миннстра председника и министра полвције; г. Чумић, председиик оиштине г. Пашић многи ОФпцири у плеи паради, п огроман број мушког и женског света. На опелу је чинодејзтвовао г. мптрополит. По свршеном опелу говорио је пред црквом г. Драг. Илић о животу и раду покојвиковоа. Ио свршетку говора свет узвикну: „Слава му." Спровод се од цркве кренуо књ. Ми х^иловом уаицом гробљу, где је г. Нушућ проче.тао „Опроштајницу", песму од г. Војислава Илића. Међу венцима био је наЈлеиши н од природног цвећа венац овдашмвх новинара.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Сре1%кв Кола Јахача Кн». Михаило 'Грећег дана свети Тројица а то је 22 Маја ове године, после изложаба и трка, нзвлачиће се срећке Кола Јахача. Главни је (годитак |едно одлично женско праплодно грло из државне ергеле. Други је згодптак две стотинс динара у злату. Трећи је згодитак једно велнко проиисано седло најноввје коаструкције (систем Цинцар Марковић) ко;е се израђује у седларској радионици коњачке брогаде. Остали згодитци такође су врло леии и богати. Једна срећка стаје само један динар а куиити се могу код главног благајника Кола господана Иваиа Даниловчћа, а тако и код свију чланова друштве >е управе Господин Мплоје Ж Тадпћ трговац из Веограда, почасни члан Кола Јахача, господин Живојин Милић благајник батаљона и резервни официр у Пожаревцу, госаодин Мита Павловић пешачки поручик и слушагељ вашег курса војне академије, и господин 'Гаса Јовичић иоштар станичне поште из Београда, шну дији су своје услуге Коду да му помогну око распродаје тах срећака. Ми се надамо да ће се у срастау још ]доста такви предусретљивпх родољуба наћи који ће се у истој цељи а у најкраћем вреиеву Колу пријавити, те да све срећке буду на време распродане. Једпа срећка сгаје с»мо 1 диаар. 11звлачен>е згодитка неће се одлагати ни у ком случају. К_, ноне са нов цем треба вратити Колу најдоцчије до у очи Тројица.

Јпуштена цене на жељезници пј водои стогодишњице Госзмдара Јеврема. Нриређивачка одбор за прославу стогодишњице јавља, да ће се сам> пол>вина обичне цене гиаћати за подвоз на жељезницћ као при дод.*скутакои прпповратку из Шапца. Та олакшица важи пе само за иутнаке који на светкоаииу долазе већ и «а робу као и за стоку коЈа се на изложбу или утакмвце упућује. Ко же ш да се том повластицом користи, треба да се јави писмено преседнику приређивачког о д б о р а којп ће му одмах п )слати потребне уверење јер само у случајима кад се на догичној станици такво уверење покаже, може се добити подвоз у пола цене. При тражењу уверења

П0'ДЖИ<

КРВАВА ГОДИ (Дневник једнога роба) Побележио ЈТЕРА ТОДОРОВИЋ

А

(78) За мном је ушао у каземат и некакав непознати дугајлија у војничком одежу, за кога сам доцније сазнао да је чуварски недесетар Миливоје. Док сам ја радознало шврљао и завиривао по каземагу, Миливоје је ишао за мном „на нристојном одстојан.у." Официр га викну с поља да гтзлази. Он изађе и стаде крај тавничких врата. — Затварај — заповеди ОФИцир. На то Миливоје показа руком на ме и рече скромно: -— Још је господин унутра:

— Затварај, бре, кад ти се каже продера се унравник Гаја, и сам залуни врата. Сцена је била тако комична да се ја од све муке слатко насмејах. Видећи ме леоо обучена, са штекером и рукавицама, с цилиндром на глави, педесетар је утврдо држао да сам какав виши чиновник, који долази изненадно ноћу да ниди како се држе осуђеници и како се с њима ноступа с тога је било вредно видети га какво лице нанрави, кад угледа где љегов уображени „господин инспектор" оста у бајбоку. Опет остадох сам. Изморен тешким мислима, жудио сам да бар могу заспати. Али сан је далеко бежао од мене, и ако 2—3 последње ноћи нисам ни часка љуцки заспао. Живци су била предражени, иједна мисао за другом ређала се у глави, изазивајући шарепе слике из давнашње, већ заборављене прошлости Поглед нисам скидао с сврата, иш чекујући непрестано да ли ће довести и Рашу. У тои очекивању прође још добро пола часа. На Сахат-кули изби 1 по по ноћи. Још је брујао носледњи звук с ви сока торња кад ми се учини да из даљине

једва чујем неку лупу, налик на корачање многих људи. Бат је с ночетка био неразговетан, па се онда нримицао све ближе и бивао је све јаснији. Сад су се већ чули и испрекидани разговори, док најаосле не долети до мене разговетно питање: „је л овде?" и ја по гласу познадох да је то Раша што пита. Одмах за тим отворише се врата тамничка, унутра уђе Раша, а за њим се врата одмах затворише. Ја одахнем слободније. — Хвала богу, бар ћемо бити заједно. Раша ми рече како Ј *е опазио напољу још некаква кола: „по свој прилици доводе и остале чланове Глав. Одбора." И одиста, после но часа, тавничка се врата онет отворише, и унутра уђе г. Јова Симић, штампар. (Наетавнће се.) — о«во —