Male novine

аковичу. Даље да их ]е сивео у Топчидер идући час иред и.има час за њима и да их је оставио на влупи да седе док он оде да им купи колача; да су оне почеле бегата, да их је он стиго и поново запретао да седе на клупа док се он врати, и да су оне тада побегле и сакриле се иза стакленог садона. Свв ово н и ј е било истина јер је Косара 9. Маја у вече матери признала да су слагале и г. члана који их је испитивао и родптеље своје и то из бојазни, да не буду кажњене. Једно то, а друго што је Косара чула тога дана да смо тога господива ухватили п дз она требаЈсамо да га позна па ће њен огац да га одма убије — она се поплаши и призна да њих није нико одвео у Тоичидер но да су оне саме отишле. А ево зашто: Даница је пре неколпко дана нричала Косари какоје љепа баба псује и кара а мати и казни за ниш а и да ће она да иде у свет. Косара опет видела је да /јој је госнојица забележила двојку вз геометр. цртања. а зчајући да ће је мати казнити кад дозна за двојке, пристане да иде са Данпцом — не знајућп ни једна ни друга где ни докле. Онесу доведене кућп сасвимздраве, но непспаване и уморнс али и престрављене. Молим вас г. уредниче да у смпслу овом дате изјаву у вашем листу ако не би простор дозволио све ово да, наведеге, теда се ова узрујаност ствша, зашта ћу вам б и т и веома благодаран. гјолиција је вршнла својудужност преко мог очекивања јер је до 9 иио сати у вече 8. Маја све наређено што се у овакој нрилипи могло уча нити. 11. Маја 1890. Београд. С поштовањем Тодор Петрашковић вој. марв. лекар.

ИЗ БЕЛА СВЕТА — Ново чудо. Американски листови јавља,ју, даје Едисон намераи да у екоро изненади свет још једним огромним проналаском, на коме је радио већ неколико годпна п у

последње доба постигао сасвим иовољне ресултате. То је апарат, који даје могућност да се помоћу телеграФсаих жица виде пред«ети, који су удаљена по неколако сготина па и хиљаду метара. — Прослава. Овога лета славиће се уМајнцу 450 годашњица проналаска штампања књига. Том приликом баће изаожба примерака и разних урвек дела штампарске вештине од Гутенберга па до наших дана. 12. јуна биће свечаност у част Гутенберга, чија ће статуа бити украшена и осветљена, а у касини, која је нодигнута на оном месту где је некада била кућа у којој се родич Гутенберг, биће свечана манифестацпја — Удавио се. Гимвазиски пр Фесов Пихлер из Љубљане, коме Је бпло 35 година, скочио је ире неки дан у Сочу к )Д Горпце и удавао се, јер се бојао да не полуди. — - Изабран Чувени сликар Хуберт Херкомер изабран је за члана краљевске академпје уметноста у Лондону. -- Помиловањв војводв Орлеансчог. У последње доба говорвло се у Паризу, да ће ускоро битп помилован војвода Орлеански. Ти, весг протурала се по свој ирилици у Иаризу услед разговора, што га )е имао у кулоарииа коморе ројалистпчки заступник Газенове де Прадинес са мивистром унутарњих послова Конст^нсом. „Господине министре", рекао је овај „сећаге ли се сужника у Клерво-у—"? — „Збиља, господиие заступниче" одговори министар п ја сам већ са свим на њ заборавио". — Сећате ли се и тога, да је принц још увек загвореа у замку?" — Ново друштво. На париском университету (Сорбонн) основано ,је ту скоро академско лруштво за заштиту иностраних ђака. На челу је тога друштва Пастер п више других проФесора. Задатак Је друштву да у иноземству шири иропаганду, да младвћи из свих .јевропских држава походе што више велике школе у Француској, д.ч пм се ири доласку у Париз дају потребна упутства и морална. заштита. Најзад, друштво има се старати да се што више рашири учење Француског језпка у странам земљама, а нарочнто око средоземног мора. Нереди. Из Бразилије јављају, да је у граду Порго Алегре и околн-

на било жестоках б«раба између војске привремепе републиканске владе и устаника, прнста*ица монархије. У свима тим Оорбама републиканске чете су са свим побијене . У покрајини Ри I Гранде збацили су гувернера, кога је поставила привремена влада, и цела провинција изјавила је да је независна од централне републиканске владе. Како веле, републиканска влада изгубила је, сав свој утица) и народ с нестрпљењем сноси диктатуру Фонсеве. ТЕЛЕГРАМИ 10 маја Веч. Из Цариграда јављају, „Полит. Корееп.", да је кћи ирвог руског Драгомана Шанова била срамотно злостављена у Бу^укдери. Ухапшена су 4 пијана војника, као кривци тог срамног дела. Париз. Парлам» нат је одбадио са 3У7 против 189 гласова закон о штампи, који је сенат већ усвојио био. Беч. Приспео је данас новоименовани српски министар Симић Софија. Сведок Мирков, каже да су Пањица и Ризов били пијани ноћу 11 Јануара кад га присилише да пише писмо Кисову о очајном положају Бу гарске Пуковник Кисовизјављује да је Пањица, кад је дошао код њих ноћу 11 јаруара био пијан и да му је предлагао да узме команду над војском. Пошто је Паница отишао. Кисов иође одмах до дворске страже и нареди да се инспицирају касарне. Други дан Кисовјејавио о свему министру војном и ио његовој наредби пође Пањици и упита га мисли ли као и синоћ Пањица је одговорио да је то у пијанству рекао. 18 Јануара Кисовје добио наредбу да ухапси Пањицу. Испиг сведока трајао је до 10 сати у вече, затим суд одложи цретрес до суботе.

Рим. Папа је примио епископа Штросмајера. Париз, Председник Карно одушевљено дочекан у Монлимару и Авињону, где је стигао у 11 с. у јутру. Одговорајући начелнику Монлимарском, преседник рече, да је његова мисија бранити републику јаку, толерентну и ноштену. Петроград. Генерал Пућкин и Пасков ађутант царев кренуг ли су &а Одесу да поздраве кнеза Напуљског, који стиже 30 т. м. у Москву где ће остати до 4 Јуна. Лондон. У парламенту је лорд Хамилтон изјавио да је неистинпта вест да ће ратно бродовље енглеско сиучествовати на веџбању немачке Флоте у Балтичком мору. Лавов. Одбор земаљског сабора решио је да се о народном трошку пренесе тело умрлог песника Мицкијевића из Монморансија у Кракову где ће бити погребено у краљевским гробницама. Котор. Кнез Никола, који иде за Беч да се саветује с лекарима, стигао је овде око подне и одмах отпутовао. Из Беча иде за Петроград. 11 маја Софија. Неки Коваков тврди да је госаођа Пањица, пошто јој је ухапшен муж, хтела да есконтује чек од 20000 динара, али да је он одбио понуду. Жорданов , којије у служби Арданова, при испиту дао је друге изјаве и казао је да се при првом испиту био смео услед премногих питања. Остали сведоци нису дали интересангних обавештења.

КРВА В А Г0ДИ1А (Дневнии једнога роба) Нобележио ПЕРА ТОДОРОВИЋ

(84) Од стотине београдских другова нико се тада не еети да обиђе нашу кућу, да се заинтересује за оно мал<> нагае крваво стечене сиротиње, да нам сачува бар најдражије успомене: нагае књиге и нагае хлртије — једном речи, да дође нагаој жући, да обиђе, да види и као пријатељ по могућству да помогне. Не ! То нико није учинио! Од стотине и стотине београдских другова и пријатеља, то се нико није сетио. Тај је задатак пао у део овој двојици најмлађих нријатеља нагиих, и тада си могао видети овај поучан нризор.

Од нас похапшених дигли руке и разбегли сесви наши вршњаци, нагаи озбиљни другови и пријатељи — људи, који су се зарицали и заклињали да заједно са нама живе и умиру, а уз нас остало само два најмлађа пријатеља — уираво два, јучерања ученика наша, два ђака Вел. Школе, два сиротна у друштну непозната млади■ ћа, и па њих двојицу спала је сва брига да склоне и < ачувају наше ствари, да се брину о нашим обвезама и личним потребама мојим у затвору. И тада сте их могли видг/ги како прибирају моје и Пашићеве ствари, праве спискове, воде рачун да се не изгуби ни најмања хартица, траже склоните станове - па кришом, ноћу, нревлаче књиге, ствари — склањају и спасавају све гато се може склонити и спасти: негато на Дорћол, нешто на Саву, греће на Врччар. Г-ђа Драга Љочић била је добра да допусти да се склоне на таван неке моје књиге, а г. М. Мостић био је добар те јецримио на чување г. Пашићеве ствари. А кад је сутра дан мени болном и затвореном затребала постеља, пре^бука. храна и све остале сигне нотребе — то се опег није имао нико други за то сај старати, до опет ова два млада пријатеља.

којима нека Је овде изречена моја срдачна благодарност за све нријатељско пожртвовање и субратску љубав коју су ми указнли у овим тешким данима. Осгали моји похапшени другови имали су породице, својту и о њима се имао ко побринути, а у првом реду бринуле су се њине верне сапутнице живота. Али о Пашићевим и мојим стварима, као и о мени затвореном, није се имао ко бринути. и да није било ова два м иада пријатеља, поред иуна Београда толико других пријатеља, ја бих у затвору прошао три пут црње и горе и трпео би највеће оскудице. А сва моја имаовина и цела моја драгоцена и крваво стечена библиотека била би развучена и упроиагаКена онако исто, као гато је грегано унроиашћена огромна дружинска, радикална библиотека, којусмо, много нас, годинама, уз скупе личне жртве трудно стварали, а коју су у оваким тренутцима онште забуне неки себичњаци дочепали и до темеља слистили тако, да јој се данас ни трага не зна. (Наставаће се.) оо