Male novine

Пирот. — Одбору за прославу^стогодшпље светковине, Шмбац. Само онај народ који уме да поштује своје велике људе, т.чј ће их имати. Честитамо грађанима вароши Шапда, честитамо народу округ-4 шабачког који је истакао ову мисао да се видљивим знаком ода достојва пошта јуначкоме Обренозпћу огранку великога п омпљевога дома којн је својом мудрошћу м јуннштвом створио данашву Орбију и ко,ја ће у пме бога огтварити ираведну тежњу српског народа да се це^окупно Сраство уједпни као што је о^лободио и ујединио са дивном Шумадијом и народ Српски са Нишаве и Тамока ј Слнва слављенпку. Номоћник начел.- <,к. ппротског Прока Квежевић, председник оншт. суда В. Ћирковвћ. Грађани вароша Пирот 1 Јосиф Чошић Ј. Милићевић Јован Радукић, М Чабрић А. Маних Драг. Божовић. 0. Јовановић. Ј. Младеновић, Ј. Станковић. А. Пешић, Јован Џолић, Сима Мат^^ћ, Љ. Вељковић, 0. Јовановић, Т. Иваиовић, Јосиф Ћирић, М. Јовнновић П. Ј 1 вановић, Ђ. Јоц:»ћ, II. Бонић, Гргур Сганарепић, И. Берак, Ћира Тодоровић, Сотир Јешић, К. Станковић, Ј. Ћирић, Ђ. Станковић, Петар Манчвћ, М. Павковић, К. Тхирић. Васа Тотић, (Наставиће се.) «о» ИЗ БАЛКАНИЈЕ — Умро. У грч^ом казаепом заводу Каликсу умро је послрдњи грчки републиканап, бивши иосланик Хојдас. Он је осуђен на затвор за увреду величанства путем штампе, приликом верндбе грчкога престолонаследника. ИЗ БЕ/1А СВЕТА — Умро. У Штразбургу умро је у 49. години компоаитор Виктор Б^рнст Неслер, аутор „Секингевшког трубача." — Иоделио.Главни згодитак једне лутрије у Францус-кој од 200.000 динара добио је лебар Кудевиљ. Он је по савету једнога Фијакеристе у Але купи» Флашу вина и као преми)У добио једну срећку. Кудевиљ је обећао Фијакеристи да ће с њпм по-

делити згодитак, ако добаје. Фијакериста је умро, али како се изненадила његова удовица кад јој је Кудевиљ јавио да је добио 200.000 динара и да ће с њом поделити на пола. — Убила своју децу 19 о. м. убила је Бара Озимец пз Подгорја у Хрватској своје две кћери, деветогодишњу <1>ранку п седмогодишњу Магду.Нолициском истрм-ом показвло се, ! да је овај злочинац мати, док су | осталп укућани тога дана послом била на пољу, а деца још спавала Кос<-м је ударпла по врату најпре Фр:,нку, а Магду у леву страну прсију баш код срца. Оаа пх је тако ударпла да су спрота деца умрла одмах у кревету. Полицлја је нашла да је Франци пресечен гркљан а Магда добила на левој страни прсију два а на, десаој један смртоноснн ударац. Сем тога ноге и руке Магдпне биле су са свим израњављење и по томе се држи да се Магда пробудпла док јој се сестра смрћу борила, на се и она свом снагом одунирала зверском делу своје мајке. После овог нечовечног постуика хтеда је Бира и себи одузети живот косом те се на трбуху ран«ла, алс не см |)Тоносно Кад је узета на одговор, Бара је изјавила дч већ поодавно нема у кућп хлеба па је, не могући впше децу хранити, учиппла ово дело у очајању и крајној сиротињи. Бара је нредата суду. — Награђена. Шрпско друштво за награђивање добрих дела наградило је неку госпођу Шил з атном меЈа.љом. Син њен нек^м несретном приликом разбио је темо. Да рана зарасте требало је извршити две операције и ушити у отвореве ране свеже људско месо Госпођа Шплова пмала је толико матерпнске љубава а зиенског јунаштва да је оба пут дала да пз њеие руке исеку месо, које је требало за операцију њезина спна. Ово је одиста ретко јунаштво мктеринске љубави, које је п з служило награду. — Огромна змнја. Хрват.лпстови јављају да се код Стубице уХрпатској појавила огромна змија, како људи причају, дугачка 6 хвати а широка као врећа од два вагана. Прича.ју да се на гу змију бпла подпгла чак и хајка од 24 човека, али јој ннко нвје смео приступмти. Свакојако, ако ово није измишљотпна, оно је сувишно нретерив&ње.

— Три самоубиства. Свршетак вршовског штрзјка у Чешкој је трогубо самоубиству, које је извршеио код гр <бља. Лзуди који су чули пуцањ, потрче на гробље и нађу три човека, двојица већ мртва а трећи, који је имао на прспма две ране од револвера, бпо је још жив. Од ње.а се сазнало да су радници који су због штрајка остали без хлеба те се се с тога сва тројица решили да се те вечери убпју. Једнога од њих уз глад је морида и несрећна љубав. — Крвава љубавна драма у хотелу. Овомад у вече одаграла се у једном пештапском хотелу драма с крвавим свршетком. Млади келнер Фрањо Моравчек имао Је дуже времена Ђубавних односа с првом собарпцом у пстом хотелу, Љубицом Плахтовом. Око 11 часова у вече оде Моравчек у с; бу своје љубазнаце, из које се чуло шест хитаца упоредо. Сва се кућа Јзбунпла. Кад су ушли у собу пмалп су шта видети.Моравчек је лежаомртав норед своје љубазнице, а читава река крви ноплавила је сјајне паркете. Полиција је одмах изашла на место али није могла н? кога саслушати, јер је младпћ већ бпо полумртав а девојка је дежала у несвестп. Држи се да је узрок, који је младпћа навео на овај кпрак, презрена љубав. — Оригинална наредба. Из Петрограда јављају да је курландски губернатор ту скоро нздао оваку наредбу: „Јевреји нису хрпшћапп, жпве у мраку јер не знају за светлост хришћанске религије. Право је да Јевреји еносе све трошкове за осветљење градова (набројана је маса градова) те д? од своје странесветле Хрпшћанима. Дакле, од сад осветљење у тим градовима плаћа ће Јеврејн." Оваке наредбе ваљда нема нигде у свету.

СМЕСИДЕ — Бизмарк о пушању. У мемоарима гроФа Херисонао рату од године 1870Ј71 наишло се и на мшшвење кчезаЦБисмарка о пушењу. Бившп немачки канцелар понудио је Жплу Фавру једну хавану, коју је овај одбио, јер није дуванџија. „Немате право", приметао је Бисмарк, „заподене ли се какав говор, којп каткад изазове жестину у пзразпма, боље је ако се пуши. Јер вадите, ако човек пуши, цнгара, коју у руци др-

жимо, а из које се двм диже, ослаби наше Физичке надражаје, а морално не одузимајућп нам душевне способности, цигара нас умири. Овај плави дим који се у ваздух диже и који нехотице очима пратимо, годи нам и ми смо мирнији. Човек је срећан, очи пмају своју забаву, рука се забавља а осећање мириса намјЈје задовољено. Човека спопада нева жеља да другоме пскаже своје мнсла и наш се динлсматски посао олакша. Ви, који не пушите, пмате једну корист од мене, која сам дуванџија, а то је што сте опрезни, а опет једну штсту, што нагињете више узрујаноста. ТЕЛЕГ РАМИ 31 маја Париз. У пркос царинарске комисије, која је била противва предлогу да се измепи царинарски режим у Тунису. Министарство је решило да се прими предлог, али да се уведу неке промеае. — У Ст-Етјену бро.ј радника у штрајку износи ^9000 а само 9 иш 0 хиљада радника раде. 1 јуна Веч. I. намесник генера! Протић отпутовао јејутросза Београд. — Цар је примио јуче у Будимпетпти повог министра српског Симића, који јепредаосвоја поверљива писма. По. „Н, Фр. Пресни речи које су пале овом приликом нису нрешле обичне границе, али је Симићпримљен од стране цареве срдачно и нредусретљиво. Ве ч. „ Полит.-Корес" калсе: да услед извештаја из Будимпеште да у Србији влада зараза те да би се, могла пренети у неким селима на маџчрским границама -— мере предузете од стране мацарске владе сасвим су опрандаие са гледишта ветеринар ског. Политични кругови будимпештански чуде се веома садржини ноте српске владе. о ?>■

ЗВЕР-ЧОВЕК РОМАН^ЕМИЛА ЗОЛЕ преводјс Француског

(28) Жак јој поможе да уђе у собу. Она леже и заспа, умбрна. Кад остаде сам, поче премишљати, да ли да се попне на таван и прући по сену што га је горе чекато. Али тек беше осам сахати мање десет минута; пма још кад спавати. И тако пзиђе и он, а остави малу лампу с нетролејем, да гори у празној и глувој кући, к<>ја се кашто затресала од наглога проласка возова. Кад је Жак изишао напоље, изненадпло га је тихо време. Јамачно ће бити опет кише. Преко неба пружио се бео, једнолик обжак, а пун месец заклоњен иза њега, осветљавао је свод небески руменкастом светлошћу. Жак је гледао лепо поље, њпве у наоколо, брежуљке, дрвета шго су се црнила нрема тој једнодикој и потмулој светлости. Он обиђе баштицу. За тим помисли да иде онамо к Доенвиљу, пут на ту страну није ,много врлетан. Али кад угледа усчмљену кућу, која беше у страни онамо на другом крају ируге и КЈЈа га је нешто мамила,

он пређе пут, прошавши на вратаоца, јер је ђерам ноћу већ спуштен. Он је познавао ту кућу, виђао је свакад кад је пролазио туда са својом машнном. Ни сам ннје знао, што је та кућа будила у њему неко загонетно осећање. Он је свакад прво стрепио да је не ће ту затећи, а после му буде чисто криво што је свакад ту затече. Никад није видео на њој отворена ни врата ни нрозоре. Све што је могао дознати то је, да је -^акућа председника Гранморена. Овога вечера сн шаде га неодољива жеља, да обађе око те куће, не би ди дознао што више. Жак је дуго стајао на путу, пред вратама. Пође натраг, па папред, ни сам не зна шта ће. Железнич^а} линија пресекла је блпту, и оставила пред пероном само узан просто заграђен зидом. Иза куће било је доста нросторије, ограђене живои оградом. Према потмулој месечини изгледала је та кућа врло жалосна. Жак хтеде да се врати, спопаде га нека језа; али спази пролаз у живој огради. Помисли у себи, да Је нлашљивица ако не уђе, па се провуче на онај пролаз. Срце му поче куцати живо. Али чим је наишао поред мале стаклене баште којабеше порушена, спази како се гуча нешто црно на вратима, и то га заустави. — Шта, зар си ти? узвикну зачуђено, познавши Флору. А шта радиш ту?

И она се у прза м*х тржз зоуњзно. А после одговори мирно: — Ето вадаш шта радим, куаим ове узице. Оставили ту чиаву рпу узлца те труну бадлва. Меаа сваки час з^треб*, п» дођох да узмеи И одиста држала је у руци велике макчзе, седела је на земља, аа одбирала узицу по узицу ц одсецада их, где се која замрсила. — Зар не долази овшо гоЈаове вуће? упи'" та Жак. Она се насмеја. — 0, од К1К0 се десилг она несрећа с Лујзетом, цредседник не сме ни да привариу Кроаде-МоФра. Могу му рахат поаупити узаце. Жак поћута маДЈ, текну га успомеаа на онај жалосна догађај којн Флорл сиомену. — А та веруЈеш у он> што је Л.уЈзега казивала; верујеш д* је председник хтео да је осрамоти, и да се она ранида брапЉи се?, Фдора прекаде смех, иа нагло и љутито уз« викну: — Лујзета никад није лагала, а наје лагао ни Кабаш.... Кабаш ма је прајатељ. — А сад тп је можда драган. — Зар он! Онда бах ја морала бита препредена намигнунг*!... Не, не! Кабиш ма је нрајатељ. Драгана немам нати хоћу да га имам. (Наставнће се.)