Male novine

ме, удавио се син нскс Евице, праље из Палилуле. * Кнез Милошева улица. Становници Кнез Милошеве улице жале нам се, како с наспиањем те удице, које је ночетојош пролетос, иде врло траљаво, тако да је том улицом прекинут сваки еаобраћај. Они с пуним правом траже да се с тим насипањем нохита, а не да се за љубав неких зграда или иредузимача прави од те улице једно чптаво чудо. Још нам јављају, како ее и оно, што сс насииа, врло рђаво насина. Место да се насипа, само добром здравом земљом. та се улица наеица и жутом смолавом земљом, на чак и ђубретом. Сигуран насип. Ко у го не верује, нека зађе од екупштинске каФане до војне академије па Ке ее о томе увсрити. * Исправка. У јучерашњој белешци „Уредност наше поште" ногрешно је изашао један пасус, те за то молимо наше читатеље да ту ногрешку исправе. Место „Жиг ноште београдскс тврди да јс нисмо стигло тек 14. о. м." итд. треба да стоји: „Жиг поште београдске тврди да је нисмо стигло у Београд 12. о. м. а адресанту предато тек 14 о. м." итд.

Стање воде код Београда зв 16 Јули 1890. код главне царинарнице 442 метра продаз испод моста жељезн. 9-57 г придошла је за последља 24 сата 05 ситнтм.

С КОНЦЕРТА У недељу у вече приредило је „Београдско невачко друштво" у башги краљеве ииваре велики концерат с игранком, уз суделовање војне музике нод управом канетана г. Чижека. Друштвена управа ноетарала се да својим гостима нрибавн што више уживања те је велику башту величанствено осветлила лампијонима у бсзб])ОЈ разних боја. Концерат је био носећен многобројном одличном публшшм преетоничком, тако да се у сали за играње јсдва могло играти. И кра;г,ица Наталнја посетила је овај концерат и остала до поноћи. Београдско певачко друштво извршило је све тачке нрограма на опште задовољство нублике, тако даје заједно са својим хоровођом г. Мокрањцем неколико пута изазивано. И војна музика изазивала је живо донадање у публике својим вешто изведеним и дирљивим комадита. У опште, на кон-

церту је владало иотиуно задовољство, тако да је после свршеног нрограма весело друшгво остало до после 3 часа изјутра. Независно од нриређивачког одбора десиле су ее неке мале иснријатности, које не можемо а да не забележимо и осудимо у намери да ее више не понове. Тако је гостионичар метуо у јеловник да Флаша вина кошта 2 динара. Гости су норучивали вино и кад ј ј« дошло до нлаћања, онда је гости: оннчар-наплаћивао 4 динара Флашу. На нрииедбу гостију, да је у јеловннку цена Флаши означена 2 динара, гостионичар се изговарао да сс то разуме I мала Флаша. За осуду је већ сам тај Факт, да се у Београду Флаша од ненуна литра обичног неготинског вина нанлаћује 4 динара, а аков добра вина кунује се за 12—15 динара. Али кад већ гостионичар има образа да гражи ! за обично вино 4 динара од Флаше, | онда бар нека обележи да има великих и малих Флаша, а не писаги просто „Флаша вина неготннског 2 динара", а после тражитн место 2 равно 4. Такав ностунак за сваку је осуду и бар у тако одличној гостионици нс би се смео дешавати. Друга ненријатност десила се у еали за играње Неке госпођс из околине краљичине захтевале су да се свира нека срнска игра. Кад јс му. зика отпочела срирати, један млади грговац са Саве (чије име овдс нрећуткујемо почео је звиждати те начинио ларку, која се утишала тек на I носрсдовање члана нолиције и кмет! ског помоћника г. Каранешића. Трећа ненријатност била је ово. Ва неколико столова седели су људн и вечерали. У том се нојави Краљица и музика иочне евирати краљеву химну и већнна гостију устанс. Но било их је који су и ссделн нродужујућн започету вечеру. Јсдан трго| вачкикалФнца уетанес оближњег стола и нриђе људима који су всчерали и једноме од њих рекне како је безобразлук да седн док се свира краљева химна. Овај му одговори да од њега не тражи лекцију учптивости а ако сс непозван још једном јави и почнс га и даље узнемнравати може добити и шго впше. КалФица се новуче отомбол.оиа носа. Сем ових ситцих непријатности, које друштво у целини није ни оназило, веееље је прошло врло новол.но и гости ћс се јамачно дуго сећатн ове пријатне вечери.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ Шабачки „Либерал" доноси ово: Знаци признања. Измеђ многих изјава које су нотекле са стручних и уважених места а које еу ценпле рад Кола Јахача „Кнез Михаило" навешћемо овога нута следеће оцене: Ђ Г.мс Војске. " у свом изветтају са прославе Госнодара Јеврема измеђ оегалог нише : „Изишли смо да видимо ! шта је у стању да учини једно витешко и шгеменито удружењс, које се тако да речсмо, уеудило да носи назив Кодо Јахача „Књаза Михајла," највећега Књаза: вајвећсга натриоте и најбољсга витсза и јахача „И, нризнаги морамо, учинило јс за крагко време млого Ако се не варамо, трећа је година од ностанка ! „Кола Јахача" и ми се всћ изненађујемо како броју нријављсних еајбија тако и леноти и доброти соја домаћих коња Али за то хвала заузимљивом одбору и председнику вредном Куртовићу Пантелији." „ Сраско Јахачко Удружење и у евоме пиему од 12. маја упућеном Колу, изјављује: Овоме је удружењу задатак онакав исти као шго јс и онај на кеме витешко _ Коло" веЛ пуне две, >,одине неуморно ради." На другом једном месту иоменутога нисма етоји: „унрава срнског јахачког удружења" осећа се веома сретном, што је у стању да нрви нримерак својих правила ноша.м; вредно.ч е Колу На нослетку на трећем месту истог писма стоји, „срнско јахачко удружење" још ирпликом свога оснивања увек је имало пред очима леи аример који се у раду и устаоштву „Кола а ог\ леда , а данас је неисказано радосно што му се дала прилика да га искрено ноздрави и, т. д. ЈЦтамиани илакати које су нрошлог меееца издали били неколнко Крагујевчана, иозивајући својс суграђане на засшшање Кола Јахача у Крагујевцу, ночињу ее овако: „Шабац први прнхватн мисао неумрлог К неза Мнхаила и за врло кратко времС установи Коло Јахала „Кнез Михаило" н иокааа сјајн* усиехе" Такво исто признање нзволоо је изјавити Колу у Шапцу, н цсо збор шумадијеких витеза који је држан у Крагујевцу ирвог јула о. г, Не мање се повољно по рад Кола изволела изјаснити и ноштована уредништва „Тсжака" и „Народ. Дневннка" у својим онЈннрним извештајима са прославе стогодишњице Госиодара Јсврема. Унознавајући нашс ноштоване читаоце и са овим напред помонутнм зна-

цима нризнања којих је се Коло само истинским трудом и смишљеним нословањем могло да удостоји, подсећамо све натриоте на то, да Коло може само онда успевати и свој бла1 '0творни утпц-лј ра-прањавати, ако управа буде имала и нужних средстава за ту цел. Тих пак срестава нема коло у девољној мери ии за најнезнатнија предузећа, за то смо нринуђени да учинимо нашу журналистичку дужност да благовремено замолимо најискреније, све наше имућније натриоте да сваки но могућтву нохита Колу у помоћ. Прилагањем извесних сума у утемељачки фонд или чланским улозима, омогућили би ширење и јачање витештва и нривреде, нначе евојим ус; тсзањсм и неиотпомагањем, укочићемо даљи развој добро огночетог и до еада добро руковођенога кориснога рада. Дакле: у помоЋ Колу са материјалним приносима, јер су еад на реду тавови | шаци прнхнања. * С Дрине. Исгоме дисту јављају: На ј Павлов дан, као увек досад био је | вашар на „Палаторију" вишеЛознице, на граници. То јо сад но готовуједина прилика остала кад се са мало већом масом напте браће из Босне састанемо ; и ноздравимо. Али тога овога пута није бнло. ! Чујте и зашто ! Власти аустријске у Босни тај нрелаз на „састанак - ' (тако сс то код нас зове) забранили су и Србима и Турцима Гомиле Турака и Срба враћене су од ! аустријских жандарма са оне стране и разуме се још уз најбезобразнију ! псовку.!!! * Промена уредника. Досадашњи у редник „Витеза," органа шабачког „Ко! ла јахача", г. Милосав Куртовић, исту! нио је из уредништва због слабости. Нов уредник „Витеза" је г Владимир М. Јовановић, наш иознати песник и испитани н ]>ОФССор. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА - Састанак. „Глас Дрногорца" јавља: По брзојавнОм Авештају г. министру нноетраних дела, састао се начелник васојевнћки, г. Томаш Вукотнћ у срсду 5 о. м., на јсчмншта код Андријевицс, са командиром војске и царскнм изасланпком, Етсм-Пашом, уз кога су билн Салик-паша Бибезнћ, мутесариФ пецки, и Тахнр паша, царски комесар за уређсње границе. У разговору о нсмирима у А]>банији, који беху повод састанку ре-

ПОДЛИСТАК КРБ1БЛ ГОДИНА (ДНЕВНИК ЈЕДНОГИ РОБА)

ИОБЕЛЕЖИО

П ера Т одоровић

(117)

Даље се у писму наглашује да ствар може бити узета и с другога гдедишта. Моја је иолазна тачка бнла да је краљ уверен о нашој невиности, да он ина како ми нисмо имали учешћа у тимонким нередђма, а катворени смо нросто из нолитичких рачуна и тако званих „виших државних озбира". Но ствар можс стојати и друкчије. Могуће је и то да се међу иолитичким иротивннцима нашло људи, који су умели уверити краља о нашој стварној крнвици, и доказати му прнвидно, да смо тимочке не])еде ми из.главног одбора смислили и организовали. За тај случај ја нмам само један одговор. Јамчим и за себе и за све своје

другове, из глсшиог одбораУ) да ми нити смо што знали, а још мање што радили на тим нередима. Нас је тај покрет нзненадио као н све друге, и ми у томе несретном дога1)ају немамо аисолутно никаква учешКа. И ја сам толико поуздан у <и:о што говорим, да се ево јавно заричем: Ако краљ нађе макар само и једам јединн доказ, .на. то бнло и једам једипи редШ, којн би сведочио да смо ми из главкога одбора мали за ггшочке н&реде, или их још и аодстицали — онда ево слободно нека кррљ Милан мене ирвога стреља н то цз ирву букву честобродачку. Но уверен у своју невиносг, ја се бојим туђе бесавеености. Сриска изрека „два без душе а трећи без гдаве" није узалуд створена. С тога ја од краља Милана молим само једну једину милост, а то је: Да не иотиисује смртну иресуду пре но што затражи сва акта о нашој осуди да сам лично промотри и ироцени доказе које бп протнв нас изнели.

') Тек доцније по осудп ја сам доаиао за нека Факта, која су у мени породила сумн.у да је г. 1Т. Пашик знао за шан о побуни и да га је одобрио.

г Го је у гланноме била садржина овога нрвога писма, писанога из тавнице кра.љу Милану. Као што се види, дакле, главна тежнна свпју мојих разлога састојала се у томе ја сам се уииња, да уверим краља Мнлана како он нсма никакве нотребе да се бори против радикализма, већ, баш на против, треба да се измирн с њим и тада ће радпкализам и радикална странка корисно послужити и земљи и нрестолу. То је била основна мисао овога писма, а на тој мислп заснован је и цео мој доцнији рад код краља Милана, и сва моја унињања да га зблизим и измирим с раднкалцнма. И моје је уве])ење. да ово иисмо није нрошло без добрпх иоследнца. Можда се и варам, алп ја сам тврдо убећен да је ово писмо спасло главу нама члановима главнога одбора. Но било тако или онако, ја сам осећао олакшицу пошто сам испратио ово ннсмо. Нредајући га дежурном офици ]*' ■ у руке., ја сам одахпуо као да ми се с груди свалила огромна стена. (НАСТАВИЋЕ СЕ)