Male novine

Подвоз на желешици из Београда дарм нијс овај тесак отео можда би до Крагујевца и натраг, прво меето 9 ! велико зло учинио. дин и 80 пар.; друго место 7 дин. Добро би било да нам управа даде ј 35 пара, треће место 4 и 40 пара. —Јмало објашњења, како јеЈто могло бити ! На земаљски збор треба да дође да се баш сва тројца и то баш изшто више сељака одгајивача т. ј. зем- гредиици од 14—15 Маја нађу нијани љорадничког сталежа јер Ке се иетом скоро на крај вароши у механи, како радо чути и њихова мишлења а међу- су и којим иутем до механо дошли а гим ће се и они том приликом многом да их баш нико с.а оковом на улицу чему корисноме поучити. ! невиди ?

БАЛКАНСКИ САВЕЗ.

Госнода: полициски чиновници, свештеници, учитељи и све осталс патриоте који с народом селским чешће ј у додир долазе, треба да народу скрену иажњу на важност тога збора а нодвоз је доиста и угодан и врло' Услед лондонских вести да се мар1евтин. кш Солзбери изразио за балкански ј еавез, петроградски „Гражданин" до-1 носи овај чланак: Министар војни изволео Је шума- ; неколико дана лондонеки додијском Коду као помоћ за награде | ниеник ^фигара" јавио је као даје! Ц} )И утакмицама одрсди^и ово^а иуга ЈЈиниетаретво маркиза Солзберија сас300 динара у новцу н Једно седло са . тавид0 ]1Ј1ан савеза балканск их држава нотпуном спремом. с неуТралношћу, кој'у гарантују ве* ! лике државе. Донисник ј'с додао, да Издржава казну. Јутрос је уредник је енглеска влада но тој сгвари већ нашега листа г. Светозар Јаношевић ! ступила у преговорс с Руспјом и Геротпутовао у Пожаревацна издржавање | манијом. Такав нлан наишао је на | затвора по вшнс штамнарских кри- отпор нре свега у Француској шгампи. вица. Тако је париска „Патри" рнкла, даје * такав савез са свим немог, ћ, неостНов пројект главне контроле. Д «з- варљив сан, јер је из њега искључена нали смо да су сви чланови главне 1 ' Р чка и ^У1 )Ска , и што међу осталим контродв ноднели председнпку пројект | балканским државама нема слоге. Ссм новог устројства главне контроле, и | тога, став.Бан.с Алоаније у рсд бадда је један од ових про.јекта усвојен канских држава веома је чудновато, и у тајним седницама главне контроле Ј С Р Ј е Албанија за сад ировттнција чнтањем допуњује се. ј турске царевине. Из тнх ])азлога „Патри" је рекла, да је такав план нлод * невештих нолитичара који ни мало ; Чудо невиђено. 29-ог пр. м. око 4 Н ису познати са стањем на ис/гоку у и по сата ио нодне могао је сваки, опште н на балканском полуострву који је хтео, отићи у улицу ратарску НО себнце. да видн л.уде оковане као пгго се I „Сад онет нариски донисник „Дели обично разбојници окивају, како по Н>уса" јавља, да тај илан није мармеханама бекријају н ларму праве. киза Солзберија, већ цара Вилхелма, На нрви ноглед многи су иомислили који је о њему говорио како у Озборну, да су ови људи спрдње ради ланцима за време свог последњет бавл.ења у ноге обмотали, али се одмвх дознало Енглеској, тако и у Русији. Ако је да су сва тројица но несрећи ири- ова носледња всст истинита, онда твореници Управе вар. Београда и То : Француеки листови пмају још јсдан ^оттт гшчсг који пу тт /лрл.-г.о о.п; ј жохт х>х*хсхс . со плјј ^ ОСТБНрСЊу 14 и 15 Маја нр. год. притворени н ј тога нлана. још тада оковани. -Овде нрс свега вал,а разликовати На ларму њихову дотрче жандарми намеру од оног облика у каквом је и општинскм чувари реда, н поред та намера нзражена. Намера јс врло тога што су их ономенули да ћуте, ле.на Јдта може бити лепше од позвали су их иа иредају и одлазак умирења балканскога иолуострва, тог у прнтвор. Они нс еамо што се нису вечитог извора свакојаких нотреса и хтели нредати, већ су ночели н нај- изненађења! Онога дана, кад бн балпогрднијнм речма псоватн поједине кански нолуострв ностао тако тих и личности. Кад жандарми видоше да миран, као што су Швајцарска и Белсо они неће на лепо да предаду уно- гнја, које уживају благодати всчите требнли су оружје- Јсдан од|разбој- неутралности, Јевропа би мирно ода-: ника отме жаидарму тесак и иочне хнула. Али ако је намера добра ,: се њнме бранити да му други жан- то сам нлан у његовом садашњем об

лиху непрактичан Је и мучно да јс остварљив. Да бн савез балканских држава бно могућ, потребно је да су те државе егављене у такве услове, да се свака од њих може развнјати у својим истинским етнограФским границама. Алн свакоме, који је ма колико нознат е балканским стварима, ј'зсно је да ни Србија, ни Бугарска, ни Црна Гора, ни Грчка. још ни из дакека нису достигде законнте границе сво ј'их очекивања. У таквим условима какав би био тај савез'? Зар не би он довео до брзог рата међу њима '? Сем тога, да такав савез буде могућ, нужно ј 'е да се на балканским иодуострву једном за свагда утврди међународно право. До сад је то нраво одређивано одредбама берлинског уговораУ али зна се, да ј 'е тај уговор претрпео повреде у најбнтнијим деловима ЈБеговим. Дакле, ваља или понова васпоставити његов значај, или га заменити новим уговором. Васпоетављање нарушених одредаба берлинскога уговора толико је тешко да смо ми већ више пута указивалн на неопходну ногребу сазива новог међународногконгреса, који биизрадио иотребан уговор, место уговора берлинског од 1878. „Сем тога, оснивању савеза бадканских држава треба да претходи отклањање таквих повреда берлинскога уговора, које преставл.ају карактер јавне повреде части и достојанства Русије и иорицање љених најсветнјих ирава и интереса. Докле то не буде, свако размишл.ање о оснивању узајамних односа међу балканским државама само је нзлншно и некорисно".

3 А Ш Т 0 (донис „М. Новинама) Алекс-ннац 29. Августа 1890. г. Зорли су нам се наљутили ови наши алекеиначки „радикали" амннаши. Просто хоће људи да пресвисну, на то ти је!! А бога ми, ако се и љуте, у нраву су. Иије вајде више шенртљити, хо-

ћсмо,

нећемо, морамо да нризнамо

да смо ми к р и в и. Е али, ко то можс доказати Васи! Ако ико а оно сам му бар ја говорио: Море Васо, батали ћорава посла ! Какав ТриФунац какви бакрачи! Шта Фали досадањем добром и смиреном поиу Авраму? Ако није заступао, он је бар ћутао, бар није хтео да нам шкоди. Сад што смо ми таковс среће, није нам он крив. И зар мнслиш да ће ТриФунац бити бољи н да ће што ноправити? Божс

сачувај — ја бар мислим да неће. Данас ти свако гледа само своје џспове да напупи. То ти је сад једина мета, свима без разлике. ^ остадом, нису ни онн зато'криви. Сад му ј 'е тако време на шта му знаш, Људи се боре за опстанак. Па кадјс тако, онда бар да узмемо Милуна, ено он јадник онако је носрнуо, вииге нма дуга но косе на глави. Нека се бар човек мало онорави; а већ што се других егвари тичс, ми смо већ и од радикала наше добро јутро видели. Зашто би се онда узалудно цеиали, треба пуститн па нек иде како и*е. Али аја . .. Васа се неда ни ословитн. Зар, вели, да пусгимо да се с нама и овн јучсрањн балавци играју шоркане? Зар мирно да гледамо како се на све стране немилосрдно унропашћује еве, само где се што докачи? Зар не видиш да нам ј'сдно ио једно све одузеше? Данас је Алексинац варошица, а сутра? Сутра ће бити село, ссло калдрмисано — Лапово, Ацибсговац, Нлана ја л' тако шго. Е мој брате, ако овако само још мало нограје, ако н даље останемо тако немарни, обраћемо ббстан, од нас нингга бити неће! Гићемо сви нука и нренука сиротнња. Велиш н напредњаци и либерали да су нам отимли. да су нас мучили, гурали, петљали. Јестс ја то иризнајем: јееу, али је онда опст другаче било. Онда смо и ми били бесни, моћни на их се нисмо бојали. Радили смо им у инат, али нам се и могло. Ономе ко има 100—200 динара њему можеш узети слободно ноловину; он ће се џанати, викати псовати; наравно неће му бити нраво, алн наиосдетку ућутаће, ко всли: па све једно, инак је нешто остало, има ће ц за мснс. А пробај, покушај да у;<мсш ономс јаднику, што ти данас цсо боговегни дан као роб за 3—4 гроша ради, ј'сс нокушај њему да одузмеш половину од тс његове зараде, на ћеш видсти, да ће ти очи ископати. Наравно, другаче не може ни да буде јер он ј 'адник, он је цео дан мучио сво.је тело, гутао можда и грањс и свапгга, само да заслужи коју цркавицу, тс да својој деци однесе бар парченце хлеба: и од те крваве његове зараде, ти гледаш да му ,је нреполовиш и да му је отмеш, нс н.ему, но оној нејакој деци: да зграбиш жељно дочекани комадић хдеба. Ето тако од прилике стоје ствари са нашим радикалима. Нанредњаци и либерали су отимали, али су узимали од њнх оннх који и мају, а ови (овде радикалс разумем) они отимају од оног гладног, бедног,

ЗВЕР-ЧОБЕК роман Емила Золе ПРЕВОД С ФРАНЦУСКОГ ^ (80) И одиета наиђе нска дадиља е малим дететом што јој енава на рукама. За тим нрођс нска дсвојка, врло ужурбана. Сунце се клонило занаду, губило се већ иза обзорја, у плаветној магли, а зраци његови обасјавају још румсном свстлошћу врховс јела. Тутањ кола на један мах нрестаде. Изби нет сахага нсгдс блнзу. — Јао, Боже! узвикну Ссвсрнна. Пет сахата, а ја треба да одем у улнцу Рошерову! Нестаде јој радосна нзраза на лнцу. СнопадСЈ - е јсза, кад номнслн штаје тамо чска; ссти сс да још нпјс снасена. Она преблсде, уснс јрј задркташе. •— А шсф дсопа? Хтели стс н њему оти1«и?

рече Жак и устане с клупе да је узме под руку. — Све једно! ШеФаће наћи другии ут .... Ч .уј ј о, прнјатсљу. више ми нистс нотребни. Пустите ме, морам похитатн. И опет вам хвала, хвала вам од свог срца! Она му стиштс руке, журећи сс. До скорога виђења, на возу! — Да, да! До скорога внђења! И всћ одмачс брзнм ходом. Нестаде јс између дебелога дрвсћа, Жак одс лагано у удицу Кардинатову. Госнодин Ками-Ламот тск беше свршио дугачак разговор с управитељем друштва за екенлоатацију занадних железница. Позван ради неке друге ствари, управитељ је казао још и то како је та парница Гранморанова веома нахудила Друштву. У ирви мах новине су почеле жалити како путници немају доста сигурности у вагонима ирвс класе. За тим сс говорило како је у тај злочин умешано и жељезничко особље: сумњало сс на многе чиновнике, не рачунећи Рубоа, који беше највише компромитован и ког су могли сваки час ухапсити. И најзад гдасови о рђавом владању нрсдседниковом, који је био члан унравнога одбора, бацили су ружну еенку н на сав одбор. Тако је злочин због кога се сумњало на незнатнога нод-шсфз станнчкога, као ниска. гадна етвар. окал.ао еву организацију жељез-

ничкога друштва, заљуљао ту огромну машину и иореметио јс до највише уираве. Потрес јс отишао још и даље, дохватио је министарство, претио држави у њеној еадашњој нолитици. настао је кригичан тренут, великом друштвеном телу прстила јс и најмања онасност раснадањем. Кад је госнодин Ками-Ламог чуо од уира витеља. да је друштвена унрава Јутрос одлучила да отиусти из службе Рубоа, он ее брзо изрази нротив такога поступка. Ни по што! Јср, вели, такав корак био би веома злокобан. То би баш изазвадо још већу вику но новинама. Новинс би одмах рскде, да јс нод-шсф жртва нолитике. Ударидо би се у нраску од дна до врха, и Бог зна шта се још нс. би изводнло на јавност ! Бидо 1*е већ и сувише екандала, треба да се ућутка шТо ире. Унравитељ убеђен оваким разлозима, обећа да ће задржати Рубоа у служби, да га не ће чак ни ирсмештати из Хавра. Тако би се добро видело, да при друштву нема неноштсних људи. Дакле, ствар бешс свршена. (наставитк се.)