Male novine

нсвача- Местимице у нојединим нијесама, чуо ее алт више него што треба. ИЗ СРПСКОГ СВЕТА Споменин Си!ие Сарајлије. Спомињади смо већ у нашем листу, да је у Сарајеву покренута красна мисао да се у томе српском граду дигне споменик нашем неумрлом песнику Сими Сарајлији чиме би Сарајево доказало, да се сећа, да се ноноси и дичи једним великим сином својим, као што се и он ионосио и дичио вазда и свуда својим родним местом. Ваљади сарајевеки лист „Напредак" у свом чегвртом броју доноси велики уводни чланак о Сими Сарајлији, у коме на крају вели ово: „Сима је исијевао трагедију „Обилића", да га ни данас нијесу надмашили: Бани, Цветићи, Николићи, Илијћи и сви осгали, који су нам ианашали на позорницу катастроФу косовску. Сима нам је даровао нсумрло дело „Србијанку"; Сима нам је, можемо слободно казати, даровао и Петра Петровића Његоша. .. а тај Сима, који лије живео у Сарајеву, који је у Сарајсву провео само неколико дана, ој Сарајлије, тај ее Сима днчио и поносио, да је ро^ен у овом мјесту и свуђ је уз М.плутпновиИ нристављао (Јарајлија* „Да грађани,главног града Боснс, он се дичио с вама а зар се ви нећете днчити с љи.че, кад се дичи цијело Српство V Да српски народе, он је за живота носио тебе у срцу, теби нјевао, за тебе крв пролијевао, а зар ми њега да сада ишчунамо из наших срдаца?" „Сви народи ноштују евоје јунаке и великане и сви им народи подижу достојни споменик, да иотомци глсдају у те споменике, да онај Хладии мрамор онај ледени камеп раагрејава наша жива срца , да у тим саоменицима глеАамо не мртве, него живе великане и да им се кунемо и шклињемо, да Ие мо љубитн народ и гинути за сној народ као што су га и они љубили и за V, кр'1 аролијевали." „А зар ми. да нс подигнемо сноменик оваком великану, женију, јунаку и бесмртнику V Не, не српеки народе! Докажимо свијету, да љубимо прош лост и обожавамо велике људе велике прошлости, па сс сви побринимо. да до године овде у Сарајеву нодигнемо споменик неумрломе Сими Милутиновићу, да нам он зачини шехерСарајево, да нанга омладина има при-

лике и глсдати у таЈ епоменик . ... н одушевљавати се." „Ми смо радоена срца доопали, да I се грађани Сарајева докољно брину о епоменику и да еу нашс речи и код њих и код оиштинара нашле довољна ; од:!ива.'Радосно бележимо да су гоенода ошитинари одлучили сазвати седницу да се договоре, како би саставиди дотични одбор. Радосна срца чујемо да ее и овдашње „сриско иевачко нравославно-црквено друштво „ Слога" већ о овој ствари договарало . . , и на овс утјешљиве гласове ми одговарамо: Хвала браћо! Хвади Срби! Саставнте одбор, растурите у српеки народ нозив, нозовитс срнски народ, да он подигне споменик, а ми смо стални, да ће се српски нарОД одазвати, јср је то његова дужност, јс]> је Снма Милутиновић заслужио!" „Слава неумрлом"неенику, а рођеном Сарајлији Сими Мидутнновићу! Слава! Слава!" — Првенство ћирилици. Табле којима су обележена имена нојединих улица у Сарајеву до сад су биле напиеане тако, да је на нрвом месту долазила латиница, а после ћирилица. ; Сад еу те табле измењене, и Кирили ци је дато прво место. — Нови владика Задарски. У нс! дељу 16 .Сентсмбра т. год. посветићс I се Др. Никодим Милаш, признати пи[ сац на црквеној књижевности, за енископа Далматинског у грчкој цркви у Бечу. При носвећењу суделоваће митрополит Силвестар и владпка бококоторски Иетрановић. Др. Н. Милаш, био је неко време ректор и проч>есор бсоградске богосховије и као што смо нзвештени. ученнци њсгови. многи сВештеници и поштоваоци његовсзнанствености н књижевна труда са ко.јимјс обогатпо скуду лнтаратуру духовну, употребиће ову нрилику, да иоздраве заслужно узвшнење Др. Миј лаша и да своју радоет придруже радости Далматинске цркве.

140 особа. Банкету је нредседавао Карно који је наздрављао Француској и њезиној војци. Сматра, вели, за дужност да војсци донесе поздрав владе, оној војци, која је народ сам, оној војсци, која је н(шрекидно сиремна да штити и брани час/г и сигурност отаџбине, ко.јој ујемчава благодат мира. Војнп министар Фрејсине захвалио је пред

процената, у Аустрији 43,82, у Германији 59,091, у Француској 3,13. На Флоту су за исто време порасли расходи. У Италији на 123,86 ироцената, у Германији 38,34, у Аустрији 32,07, у Француској 17,91. Излази, дакле, да државе тројнога савеза, које су истакнуте као ослонац јевронекога мира, троше за рат: Гер-

седнику на топлим речима и вели, да: манија 19 иута, Аустрија 14 пута и ће оне п даље нобуђивати да се ис- Италија 12 пута више но што троши траје на нуту радње и напретка. За : Француска навој ку, а за Флоту Франтим је наздравио Карноту. Председ-: цуска тропш два пута мањс од Ауник је иосле свршсне смотре нримио стрије и Германије, а седам пута мау аудијенцију гро®а Ултремонта, који ње од Италије. који га је поздравно у име белгиског краља и уверио га о добрим жељама краљевим еирам Француске. Карно је

одгонорио да Јв дуооко ганут и радостан усл,ед жеља краљевих и моли гроФа да у име његово захвали. - - 5- СМЕСИЦЕ '■—'»

ТЕЛЕГРАМИ 11. СЕПТЕМБРА. Л&риз. Конгрее за укидање Ј)Опетва држао је своју прву седницу. Келер, председннк одбора Француског, био је изабран за председ-

ИЗ БЕЛА СВЕТА Маневри Француске војске. Прсдседник Француске републике боравио је ових дана у Камброју, где јс нрисуствовао закл .учним вежбањем војске Француске. Послсдња смотра била је 18. ов. м. над Г>0.000 момака. Кад су војници деФиловали нред нредседником Карнотом и министром војним] Фрејсинетом, бурно нх је становништво ноздравило. После емотре био је банкет. коме су приеуствовали еви ђене]>али и нуковницн, страни часнпци. свега

п .. ,, ника; он поздрави стране изасла— Против карантина. У „Кегис Се- ' ,, 1 1 пега1е с1е ТћегареиЛдгге. Ру уједној ин-1 нике ОСООШО и.засланика инглиског тересној студији о колери устаје про- као изаслани.ка оног великог наротив санитарних кордона и карантина, да, који је толико учинио за цивидоказујући њихову. нскорисност, тим лизацију. Конгрес ће сутра дан пре, што ее не може иазити на зах- сасЛ у Ш ати кардинала Лавижсрија теве капантина с потребном етрогош- ■ 4 , 1 ■ ћу. С једне стране, казне за не вршење ла Ливинаика; за тим 1> е савето одреда а нису велике, а с друге странс I вати 0 иредложеним одлукама. мора се рачунати и с небрежењем у Веч. По „Иол. КорСсп". немавршвњу тих одредаба. Санитарни кор- чки ц а р 1,с до!ш у Беч ирвог Дони не могу да задржс лица, која ок ТО бра; пошто доручкује у замносе у сеон зачетке оолести, ако се ,, т г , ! Ј Ј тгт закаснило и>ено иојављивање. Од ко-1 'Исоруну отиутоваће за Шталиког је значаја унотреба безусловно јарску. 8 новембра вратиће се у чисте воде показује нример с Калку- ■ Немачку, не додирујући Беч.том. Тај град има Филтровању воду. Д аИ ас почиље парница због клеОд '1826. до 1844. у њему јс било Ж> вехе ко ј а ј е нанета старом предемртних случагева на 1000 становни- , . ' ', ка, а од како је у њему вода побољ се Д ник У ^аа&ђаћп-а ђенералу оашала. на толики исти број становника Р 0Н У Шкудјеу, од лисга „ УаЈегдодазс два случаја смрти. У Нагнуру, 1ап<1-а". где се колера до 1871 појављивала •^♦♦♦^свакс годпнс, дешавају се само из| оловани случајеви колере, од како јс вода, коју тамо унотребљују, ноетала чистија и нроведена у гвоздене цеви. У околини тога града умрло је 1878. од колере 3.356 људи, а у самом граду било је само 65 случајева смрти. Војени буџети. Италијански ста- Милану Радоњп. ВаиЈу "другу денешу тистичар Чербони имао је толико стр- ■' Д° балисмо двадпсвт сахати доцнцје, поелелредцјр пл.ења да израчуна. колико је норастао ! 7 Нпшу - ~ у " ишу је " редата У подие от » '■ 1 •' „ . Ј ^ " ,ЈС оправ-Ђена у 8 у вече,када Је и амо стигла. војенн оуџет у Итадији, Аустрији, а иаха је пррдата тек еугра дан (јуче) у 9. Германији и Француској од 1882. до часова ујутру. Усл.ед 1888. године ,ј1 добио је овс ресул- Д епсша - — К јм> што вк

Одговори Уредништва

тога изашла јо ваша видитс имамо жесток —

тате

теЈеграФ. -чг

Па сухопутну војску у Мталији расходи су за 6 година лорасли на 35,78

КОДИЦА

за возање деце еа м бе» кодевке БШЦШ1ЕДА за децу у највећем избору и врло солиднв нкрадв добија се у трговини АДОДФА РЕШОФСКОГ нређе А. Путши? код Т)»убс" Пвруџбине из унут(»апгњвст« изврмујем тачн« н евлндн«.

300

акова старе шљиво њак" снрављенод доброг српвиц десего-годишње ског вина овде у Београду у пмам на продају. Коме треба радионнцн Антона Фича у Санек се обраги на мене у Г. вамалн. 693.

ВШЕ

М илановац. Танасије Милановив трговац из Гори»ег Милановца. 690 12. 14. 16.» КО ХОЋЕДА СЕ ИЗЛЕЧИ од катара стомачног, не јела. изгубљеног анетнта и у оиштс; иетој кући. нокварсног стомака : тај нека 693. нијс прштознати „Српски ко-

ВЕЂИХ СТАНОва за издавање у госиодској улици б]>. 29. Фронт иоп Лукина улица бр. 17. Унитати Ану Јоваиовић у

1 —6.

Н А Ј Б 0 Л> Е Средство за жуљеве

онштс нознати

0 целом занадном свету -Туристен-Фластер-' одстрањује дебелу кожу „брадавицу" и т. д. најбол.^ од свнју других срсдстава, кошта I 1 /-. динар. х Прави Фластср има на себи знак који Туриста п]>еставл.а икојијеовде изложсн. Главнн дено за ('рбију еамо у Кра.-шгко еркскцј. даорскај аигггецн у Иаошаду а у Њгму код .Гоаана Јо/ш■по<тЈ',а ко 636. 4-10

ЕАФАНУ на крача]»у „ Код тагсовског гЈ >ма" са под])умом и станом на го]>њем спрату. ДУИАН у кн>а:> Мнјаила јулнцн спро1>у })адње госн. Д и м и трн ј а М! I лој е I! ић а — и;; дају сс нод загсул од 1 -р.г. Иоисмора ог.с год. ()б]>атнтп се Си.НИ ]'. ПацношСјј 689,12.14.16, до делиске чесме

Моја добра и непрежаљена супруга М А Р И Ј А преминула је јуче 10. септембра у 8 часова нре подне, после дугог и тешког боловања. Јављам пријатељима и иознаницииа. У Кеограду 11. Септембра 1990 год. Олшгоштани; супруг : Алекса С. ШилиЂ телеграФиста иензион. са 688, 1 — .-> осталом родбнном.