Male novine

МАЛИ ПОДЛИСТАК. ДВОРСНИ КАПИЏНК

II.

СО

— Странка се но сме управљати но лнчпом расположењу појединих чданова — нримети г. Андра Николић на г. Таушановићев говор. Г. Таушановић упита кигшо: — Зар ја говорим по личпом расположењу ? — Не можо бити да је остао без утицаја на те ономадашњи говор краљев, у коме те онако грозно напао и заклео се, да ти никад нећеш бити његов минисгар — рече госп. Андра мирно. Г. Таушановић плану: — То јо увреда, г. Николићу. Ја презирем такве оцене, каква јо била Миланова, ја презирем такво почасти, какве би ми оп могао дати. Можда има господе, која се у овом раду руководе изгледима, какву ће класу добити. Но од мено су те спекулације вазда биле далеко, ја пх презирем, и поносим се, да сам увск тако мислио и да сам тпме заслужио да ме онако цени један Мплан. Срамотиле би ме његове нохвале ади њоговс осуде диче ме. Он ме мрзи и ја му враћам равном мсром. Али ја га мрзим не лично, као Милана, већ као угњетача овога народа н упропастптеља ове земље. Мрзим га као демона српскога и као злу звезду нашу. Г. Таушановић је ово шговорио у љутини и подигнутим гласом. Г. Гершић примоти полако: — Ту се лични осећаји и нехотично мешају. Како би са свим друкчије мислио, да те је Милан лично похвалио. Г. Таушановић се обрецну. -— Ти то Гиго по себи судиш. — Па и но себи, за што не. ■— прнмети г. Гершић. — Али допусти да људи могу бити друкчији, но што си ти. — Допуштам да могу бити друкчији, али у свеце неверујем. Природа је чо .вечија таква, да човек мрзи онога ко њега мрзи. — Па шта хоћеш кад је и природа таква ? — Хоћу да се у нартиским нослонима управљамо по уму, а но по ерцу. — Хоћеш да шпекулишомо, је ли? — У корист странке за што не би п шпекулисали? — У корист странке! Ах знам ја те ваше користи етранке. -На крају крајева они се сруче иекако оиет у ваше рођене џспове. Г. Гершић устадс. Ова послодња ј нримедба г. Таушановића као да га уједе. Он одговори подругљиво: Верујем газда Којо, да ће вама увек боље бити позната свака ствар, где се вештачки згрће у свој џен. — Г. Гершић показа обема рукама како се згрће у џеп. Г. Таушановић се испречи прсд г. Гершићем: — Желео бнх да чујем ко тако згрћо у своје џспове. Јамачно ћеш ти сам то боље знати, пошто си ти први спомеиуо и згртање п џепове. Г. Таушановић узе мерити г. Гершића и ношто га је тако за један гренутак гутао очима, он иодиже веђе, махну главом и оде даље. Г. Гершић примети лаконски: — Хајд, тако право. За тренутак наста ћутањо. Г. Таушановић га на један иут прекиде бурним испадом. — Ја сам овде домаћпн господипе и не ириличи ми да сам груб, али ево ја вам со кунем чашћу својом и свим што ми је мило и свего, да ћу : пре умрети но иогазити своје убсђење у овој стаари. Милан је непријатељ земље и ја га е тога сматрам као свога личног непријатеља. Сматрам као не- ; пријатеље своје и еве оне, који су његови пријатељи: чак и оне, који му само симпатишу.

Он се загупшвао говорећи ово: прп свакој речи скоро морао је да застане и да удахне ваздуха, да бп могао даље продужити. —• Немам шта више да говорим; номам шта више да доказујем; моје јо уверење једино и непоколебљиво : — Доле с Миланом, доле с Миланом и доле с Миланом! — То 1 - о лозинка! Програм је: дочепај у руке власт и шчисти ову напаст. Ако радикална странка ке разуме свој задатак, онда она треба да пропадне; она је онда тако исго излишна и ненотребна овом народу, као н оне две друге странке. Г. Таушановић једва ово изусти, за тим дохвати кану и оде. За тим изађох и ја полако и замишљен упутих се своме сгаиу. (Наставиће се)

ЦАРИНСКИ ИЗВЕШТАЈ 0 нанлаћеном дугујућем порезу на обрт од ночетка године (1. Јануара 18*90. год.) до 30. Септембра 1890. год. закључно и то: 1. На Увоз сировина дин. 22.389.85 4. „ Извоз „ „ 107.553.11 3. „ Увоз прерађевина „ 773.715.73 4. „ Извоз „ ,, 6.789.42 Свега дин. 910.398.23 Од ове суме иовраћено је 12.412.43 Остаје чпст нриход 897.985.98 —

ДРУШТВО СВ. САВЕ ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ. Управа Друштва Св. Саве добила јо на поклон : 1., Од г. Милорада ТерзибашиАа, трговца, два велика ормана најновије конструкције за канцелариску нотребу; 2., Од г. Саве ДраговиИа , председника ћилимарског друштва у Пироту, један већн пиротски ћилим; 3., Од г. г. Нахмана и Здујића , трговаца, три велике колорисане слике Њ. В. Краља; и 4., Од БраКе М. ВогдановиГм, трговаца, 40 Фуната милх свећа на дан освећења Светосавскога Дома. Управа Друшгва Св. Саво нзјављује захвалносг овим дароваоцима, као и свима оним родољубима, који, ирили ком освећења Светосавскога Дома, подарише, иа име довршења његовог, знатне новчане нрплоге. Њихова ће имена, као п имена свнју приложника за Дом, битн отштампана у „ Саомении,и о зидању Светосавског Дома и , која ћс ових дана биги дата у штампу. ДССБр. 966 10. Октобра, 1890. г. у Београду. Иродседника Друштва Св. Саве Св. Николајевић. Тајник, Ср. Ј. Стојковић.

КЊИЖЕВНОСТ Уредништво је добило на нриказ ове књиге и листове: Нова Зета (свеска IX) Месечни књижевни лпст. Садржина: 1. Иетар II. Иетровић Његош, I. До ступања на владу. Од Д-ра Л. Томановића. 2. ДевојкаСнрављеница, дејство друго, од Никше Градпћа. 3. ИзСпахијскогдоба, нрпноветка Е. Р. Маркова. Проводи с руског Ј. Петковићка. 4. Док је снаге. Пјесма А. Р. Шантића После свечапостп у Макарској од Л. Томановика. 5. Народнс јуначке несме. X. Жонидба младог Ми лована. 70. Дукљанскимнскопинама од Т. 8. Народно женске песме. 9. Књижевни нреглед, 8кнК в1ау1 сН ГеМега1пга сс! аг(е. Магео Хаг. 10. Наши листови. 11. Кудтурие белешке. Доносимо из Нове Зете ову лепу песму: XXII. Шаренгаћа Шеће. Пала слана крајем од Мостара, Ситна крупа около Клобука, Био снпјег око Биограда А по њому б'јеле насу овце; Код њих ми је Шаренгаћа Шеће. Отуд нде момче аранзада: „Божја помоћ, Шаренгаћа Шеће !" „Бог и с тобом, момче арапзада !" ,, Јадна била, Шаренгаћа Шеће ! Је ли тебе но ногама зима?" „Није мене по ногама зима, Но сам зиму, дома оставила: Зашто ми је 1>увегију туга; Када оре, од свакога горе, А кад сије, свако му се смије, Кад повлачи, једва се довлачи!" „Јадна сила, Шаронгаћо Шеће ! То је тебе ђувегија гладан." „Није гладан—• не живио мајци! До ручка му девет уштипака, И то му је ручак чалабрчак, А на ручак каблић млаћенице И сувише двије просенице; Дроби густо — остало му пусто, 0'онда иде на душеку спават И ја идем код њега да снавам: Ја с' примакнем, а оп се одмакне, Од њега со срећа одмицала; Ја га љубим, а он се отире, Од њега се браћа отирала; Ја га штипљем, а он зове мајку; Ма што ће му? —Не живио мајци!"

II. Дутрија Друштва Св. Саве р еше м.

Дворски папиџик II Крупгссана циганка Обадве су приче занимљтте и жико ће интересопати читаоце. Прва ће иочети да излази одмах и свршнће се у десет бројева. ДруЈга ће почети да излази 15. новем! бра и трајаће до ноловине деЈ дембра. Да би наградили ревност наших читатеља, с којом читају наше ' новине, решили смо се да уведемо .једну новину, обичај који на | западу иостоји, а којег до сад код нас није било. На име: установићемо премије, т. ј. ко год редовно држи наш лист, добијаће преI ко године но једну лепу књигу или слику на дар. Претплатницима из унутрашњости разаслаће се књига преко поште. За ова три мессца до нове године, претплатиици ће добити на дар књижицу у којој ће бити, или ; какве одабране приповетка или ^ какав позоринши комад, или иначе какав занимљив и корисан састав. Надамо се да ће нас наши штовани читаоци и од сада, као и до сад, одликовати својим пове-

Свима пододборима. повереницима и нрепродавцпма срепака Друштва Св. Саве. Пошто ће се друга лутрија Друштва Св. Саве извлачитп на Митров дан ове год. то ее моле свп пододбори, повереннци и пренродавци, којима су среЛке на распродају иослате, да | се са распродајом истих пожуре, и да остатак нерасиродатих среГмка пошљу Друпггву, заједно са новцима од расиродатих , најдаље до 23 ов. м. јср се ноеле тога пеће ни од кога ненродате с■реИ.ке натраг примити, већ ћо се вредност њихова тражити. ДТСБр. 969 10. Октобра, 1890. у Београду. Председник Друлггва Св. Саве Свет. Николајевић Благајник Андра Ђорђевић. Ј СМЕСИЦЕ Ориђиналан резултат. — Француски научњак де Гремон израчунао је, да је виеина Адамова морала бити 132 стопе, а Евина 118 стопа и 9 палаца, у случају ако се од њихова доба па до данас човечија висина смањивала у оној истој сразмери, у којој со за прошлих четирц столећа смањивала. Нашим претплатницима. 1. Октобра већ је истекао рок претплате свима оним претплатницима, који су платили само за, три ирве четврти. Од 1. Октобра настала је нова, четврта четврт и да поште не би обустављале лист, молимо наше штоване читаоце да изволе претплату одмах обновити. Сем других занимљивих ствари, „Мале Новине" ће, у току идућа три месеца, донети и ове две ориђиналне приче:

Уредништво. ИЗВЕШТАЈ

Стаље воде код Београда 11. Октобра 1800 Код главне даринарниде 2.55 м. Нролаз иепод моета жеаешшчког 11.40 м. Стоји за иоследши 24 сата 0.0. .м

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ Мој добри н никад незаборављени муж НОВАК ИАРКОВИЋ—ЗРЊЕВИЂ секретар министарства народне привреде ум]>о је 1 о. м. а 2 и. м. сахрањен је уз велико учешће пријатеља и познаиика. Сматрам за своју дужност на нрвом месту изјавити највећу захвалност Њеном Величанству Нраљици Наталији, која је благоволела пнсменим нутем изјавити ми своје учешће у мојој великој жалости. Исто тако изјављујем велику захвалност госпоћама: иредседници п свима чланицама Жепског Друштва, свима ирајатељима и иотаницима, којн својим присуством ири погребу одадоше носледњу иочаст покојнику, а мени н целој породнци у неколико ублажише превелику тугу нашу. Даље, Алекси ИлиКу протн и нредседнику конз. у пенз. п г. Јои,и МарковиКу члану кон зисторије, који добровољно чинодејствоваше, аевачком друштву „ Станкови(1' л и осталој госаоди аевачима, који својим складним невањем увеличаше тужну свечаност; г. Чеди ПоиовиИу књижевнику, који у своме кра гком али језгровитом говору изнесс врлине покојнпкове: г г. Тогии .ТазаревиИу ноштару, Дела Вони чиновнику жељезннчком, друговима из аоштанско-телеграфског одељења, чиновницима амбулантне аоисте, служитељима амбулантне иогите, који, положивнш вснце на гроб нокојпиков, указаше му тиме последњу ношту: свима иријатељима и аознаницима, који нам брзојавом и писмима изјавише својс учешће, а тако исто и свима иријатељима, који покојника похођаху за свс време његовс тошко болесги. 10. Октобра 1890 год., у Београду. Ожалошћона супруга Јелена са осталом родбином